Vidimo da je Srbiji prioritet EU, a ne Rusija

To je dugotrajan proces, to će trajati, ali mi smo optimisti da će Srbija jednog dana biti član EU. I to je bila glavna stvar u vezi sa posetom. Poseta je za premijera Levena bila vrlo interesantna, prijatna i uspešna – kaže u razgovoru za Danas, prvom za srpske medije, novi ambasador Kraljevine Švedske u Srbiji Jan Lundin.

Ambasador Lundin svojevremeno je započeo karijeru u Srbiji, a početkom ovog veka bio je zamenik šefa misije u švedskoj ambasadi u Beogradu. Ističe kako ima čast da bude ambasador u vreme velikog jubileja: sledeće godine navršiće se 100 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Švedske.

* Kako podrška Švedske Srbiji na putu ka EU praktično izgleda?

– Švedska radi i bilateralno i preko EU. To što smatra i kaže švedski premijer u Briselu, i kad se raspravlja na visokom nivou o perspektivama balkanskih zemalja za članstvo, zaista je od značaja. Leven je bio ovde, video svojim očima i čuo svojim ušima da Srbija želi da bude član EU. Mislim da je to vrlo bitno za dalje diskusije u Briselu i unutar EU. Švedska formira stav, nosi taj stav u Brisel i utiče tim stavom na druge zemlje, možda i na one čiji zvaničnici dugo nisu posetili Srbiju. Švedska nije bez uticaja u EU. Svi imaju uticaj, a veći uticaj ima onaj ko je informisan. To je jedna od pozitivnih stvari u vezi sa EU. Godinama sam radio u Briselu pa to mogu da kažem. Švedska je zahvaljujući poseti bolje informisana kako se ovde razmišlja od zemalja koje nisu imale takvu posetu.

* Kako se ovde razmišlja?

– Pa, premijer Vučić je vrlo jasno rekao da je EU prioritet za Srbiju i da, recimo, Rusija uopšte nije tako veliki prioritet. Rusija je jedna od zemalja s kojima Srbija želi da ima dobre odnose. To stoji, to je istorijski sasvim opravdano, ali EU je glavna stvar. I bitno je da vođe EU čuju da je to stav srpske vlade. Onda, imamo bilateralnu saradnju. Imamo podršku jačanja srpskih institucija, kao što je podrška policiji, pravnom sektoru, sektoru upravljanja otpadom… Prošle godine otvorena su poglavlja 23 i 24 koja se odnose na policiju i pravosuđe, gde Švedska podržava razne projekte za jačanje srpske policije, u oblasti forenzičke tehnologije na primer. To je i u interesu Švedske. Sa srpskom policijom imamo zajednički interes da zaustavimo šverc oružja preko Srbije ili iz Srbije u Švedsku. Toga ima i to želimo da zaustavimo. Što se tiče reciklaže smeća, ima dosta švedskih tehnologija i iskustava za razvoj na lokalnom nivou. Imamo saradnju sa lokalnim samoupravama preko Stalne konferencije gradova i opština.

* Mogu li prilagođavanje spoljne politike ili pitanje Kosova da zaustave put Srbije ka EU? Predsednik Nikolić često izjavljuje da nećemo po svaku cenu u EU, odnosno po cenu Kosova, premijer Vučić je sugerisao da ako Srbija ne odustane od imovine na KiM, EU joj neće otvoriti nova pregovaračka poglavlja.

– Mislim da je odgovor da treba nastaviti pregovore između Prištine i Beograda i dijalog sa EU u vezi s rešavanjem upravo takvih pitanja. Mislim da je vrlo rano reći da nešto neće biti moguće ili da hoće. Postoji mnogo važnih faktora koji utiču na rešavanje vrlo važnog pitanja statusa Kosova i u vezi s podelom imovine bivše Jugoslavije, šta treba da budu, a šta ne treba da budu uslovi za članstvo… Činjenica je i da pet zemalja EU još nije priznalo Kosovo. To je dugoročni problem koji će morati da se rešava i na lokalnom nivou u regulisanju vrlo konkretnih malih problema. Dobar primer bio je problem registracija za kola koji je rešen. Jednog dana moraće se naći rešenja i na visokom političkom nivou, možda i drugačije tumačiti ono što je potpisano. Postoje takozvane „konstruktivne dvosmislenosti“, jer na mnogim mestima u svetu smo videli kako jedna nacija ne priznaje drugu, pa ipak nekako izlaze na kraj. Ali pomalo se plašim pravljenja paralela.

* Da li će Srbija biti dovedena u situaciju da uvodi sankcije Rusiji? Ili, drugačije rečeno, mislite li da će odnosi EU i Rusije dugoročno još više da se kvare ili će se popravljati?

– To je još jedno izuzetno složeno pitanje. Problem prilagođavanja Srbije zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici moraće se rešiti do članstva. Ali to nije problem koji mora sutra da se reši. Dok se razgovara o otvaranju raznih poglavlja mora da se nastavi diskusija sa Rusijom o sporazumu iz Minska. To će uticati i na odnose sa Srbijom. Moja je nada da će se za određeno vreme doći do situacije u kojoj neće biti potrebne nikakve sankcije između EU i Rusije. Švedska želi da se Srbija prilagodi zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici – jer sve drugo bi bilo čudno ako Srbija želi da bude član EU.

* Mediji stalno ističu koliki je teret u izbegličkoj krizi podnela Nemačka. Zemlje poput Švedske koje su takođe otvorile vrata izbeglicama pomalo su skrajnute. Kakvo je trenutno stanje sa izbeglicama u Švedskoj i koje su razlike između politike Švedske prošle i ove godine?

– Da, gledano po glavi stanovnika Švedska je primila više izbeglica od Nemačke. Mi smo primili 165.000 izbeglica. U novembru 2015. Švedska je odlučila da na granici uvede čvršće kontrole. Istovremeno je počeo da se smanjuje priliv migranata sa Balkana, zbog čvršćih kontrola u Makedoniji, Turskoj i Mađarskoj. Značajno je pao priliv migranata u Švedskoj, sada dolazi samo nekoliko hiljada mesečno. Više ne postoji pretnja destabilizacije Švedske na lokalnom nivou. Sada ostaje izazov integracije izbeglica. Mnogi među njima su dečaci bez roditelja iz Iraka i Avganistana. Ali to će se uraditi. Još nije rešeno da će svi imati pravo na azil, ali očekuje se da će više od polovine izbeglica koje su došle prošle godine dobiti pravo boravka u Švedskoj. Mnogi će dati doprinos švedskoj privredi koja se sada odlično razvija. Mi smo trenutno najbolji u Zapadnoj Evropi, BDP je imao rast od četiri odsto prošle godine, ove godine oko tri odsto. Delimično je to i zbog toga što priliv izbeglica povećava unutrašnju potrošnju. To su mladi ljudi koji će se obrazovati i biti vrlo korisni. NJih ne treba posmatrati samo kao problem, već i kao kapital koji se premešta u Švedsku. Tačno je da postoji problem islamskog fundamentalizma. Ali to je izuzetno mali deo tih koji dolaze. Rekao bih da 99,9 odsto onih koji dolaze nisu problem.

* Čini se da je Ikea strana kompanija za kojom se u Srbiji možda najviše čeznulo. Šta za vas znači dolazak Ikee u Srbiju?

– Meni to lično puno znači. Sa tadašnjim menadžerom Ikee bio sam u Novim Banovcima maja 1991. Pitao me je, kao predstavnika Švedskog trgovinskog saveta, mislim li da će izbiti rat, rekao sam „ne“. Rat je izbio posle mesec dana i Ikea je rešila da ne investira. Izgubilo se mnogo vremena i to je tragično. Ali evo, radosna vest je konačno došla – treba da se otvori avgusta 2017. Ikea je veća od Švedske u nekom smislu. Ona propagira švedske vrednosti. Boje su švedske, proizvodi su švedski. I Ikea zaista pokušava da bude odgovoran poslodavac. Sreo sam ljude koji rade u Ikei u Srbiji, Ikea ih je premestila i brinula o njima sve vreme od 1991, iako je izbio rat. Ikea propagira način života u kojem je nameštaj normalna, a ne ogromna investicija. To je deo koncepta za mlade porodice. U Srbiji danas, što je mnogo bolje nego pre 30 godina, postoji sistem stambenog kredita i manje-više funkcioniše. Ako mlada porodica ima posao može računati na stambeni kredit. To nije bila realistična perspektiva 1984, kad sam prvi put radio u Srbiji. Mojim prijateljima tada se činilo da nikad neće imati novca za stan, a danas su kamate tri posto. Švedski H&M takođe nudi ne tako skupu odeću za mlade porodice. Ikea godinama radi sa Simpom i uveren sam da će saradnja biti nastavljena.

* Tokom posete premijera Levena pomenuto je da je 80 švedskih kompanija na različite načine prisutno u Srbiji. Šta to govori o uslovima poslovanja ovde?

– Teško je reći. Srbija nije velika na karti švedskih investitora. Regionalno, ona je u redu, ali mnogi investitori gledaju globalno. Ikea godišnje otvara petnaestak robnih kuća na globalnom nivou. Srbija je jedan mali deo toga. Isto važi za H&M. To su globalne kompanije. Ali Srbija i Balkan su deo toga i pošto se situacija ovde stabilizovala investitori dolaze. Plate su ovde niske i to je još jedan argument za proizvodnju u Srbiji. Takođe, ovde ima obrazovanih ljudi, poput kompjuterskih inženjera. Da li je 80 preduzeća mnogo ili malo, ne bih se izjašnjavao. Ali Ikea je zaista velika radost. I simbolički.

Ambasador sa Banovog brda

– Moja supruga je Srpkinja i ja sebe vidim kao penzionera u Beogradu. Godinama sam „živeo“ u soliteru na Banovom brdu, tokom poseta rodbini supruge. Ovde sam počeo karijeru sa 20 godina kao prevodilac u ambasadi. Devojke su bile slatke već tada. Bio sam laka žrtva, ali sada sam srećno oženjen. Imamo dve ćerke koje su studentkinje i govore oba jezika … Biće mi lepo ovde kao ambasadoru. I kad ne budem ambasador biću ovde neko vreme, ili u Budvi gde moja supruga ima rodbinu – priča ambasador Lundin.
Na intervju u redakciji Danasa došao je bezmalo pravo iz Budimpešte, sa šahovskog turnira.
– Igram šah, a ovde je jaka šahovska kultura. Imao sam čast i da upoznam vašeg velikana Gligorića. Šah je još jedan razlog da dolazim u Srbiju.