Viktor Medvedčuk u članku za Izvestija: Sukob u Ukrajini će se preliti na Evropu i druge zemlje, ili će biti lokalizovan

Podsetimo pre nekoliko dana, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski potvrdio je da je oduzeo ukrajinsko državljanstvo bogatom biznismenu Viktoru Medvedčuku, bliskom saradniku Vladimira Putina, koga Kijev optužuje za veleizdaju u korist Rusije.

„Na osnovu dokumenata koje su pripremile službe bezbednosti i Državna služba za migracije, a u skladu sa Ustavom naše države, odlučio sam da oduzmem državljanstvo četiri osobe“, među kojima Medvedčuk i još tri političara.

Viktor Medvedčuk je predat Rusiji u razmeni zarobljenika između Kijeva i Moskve krajem septembra 2022, nakon što je proveo više od pet meseci u zatvoru u Ukrajini.
Medvedčuk je ranije bio na funkciji šefa političkog saveta stranke Opoziciona platforma – Za život, sada zabranjene u Ukrajini.

U članku objavljenom danas u dnevniku Izvestija, Medvedčuk govori o ratu u Ukrajini i nudi prognozu kako bi se situacija mogla razvijati.

Prognoza razvoja sukoba

Prema Medvedčuku, da bi se smirila situacija u Ukrajini, ključno je priznati interese Rusije.

„Hladni rat je završen političkom odlukom da se izgradi novi svet u kome neće biti ratova. Jasno je da takav svet nije izgrađen, da se sadašnja svetska politika vratila na početak.  Sada postoje samo dva izlaza: dalje klizanje ka svetskom ratu i nuklearnom sukobu ili obnavljanje napora da se tenzije ponovo smanje, za šta je potrebno voditi računa o interesima svih strana. Ovo je ključno da se politički prizna da Rusija ima svoje interese koje treba uzeti u obzir“, smatra Medvedčuk.

Prema njegovom mišljenju, sukob će se preliti na Evropu i druge zemlje, ili će biti lokalizovan.

Međutim, da bi se ova druga opcija ostvarila „od suštinske je važnosti da se čuje stranka mira“. Za sada, zapadne zemlje koje aktivno podržavaju vojne operacije u Ukrajini odbijaju da to dopuste.

Politički pokret za mir u Ukrajini ključan

Medvedčuk ističe da su mnogi Ukrajinci miroljubivi i da ne podržavaju Zelenskog u njegovoj potrazi za vojnim trijumfima. Da bi se ti ljudi čuli, potreban je politički pokret bez učešća zapadnih zemalja.

„Ako se stranka koja traži mir i građanski dijalog ne uklapa u neku vrstu demokratije, da li je to onda prava demokratija? Potrebno je stvoriti politički pokret onih koji nisu odustali, koji se nisu odrekli svojih uvjerenja pod strahom od smrti i zatvora, koji ne žele da njihova zemlja postane poprište geopolitičkih okršaja“, napisao je on.

Medvedčuk je napomenuo da je Ukrajina najveći deo svoje istorije provela sa Rusijom i da je kulturno i mentalno povezana sa njom. Ekonomija je nedvosmislen imperativ za integraciju sa Rusijom. Antirusko raspoloženje Ukrajini nije donelo ništa osim tuge i siromaštva“, naglasio je Medvedčuk.

Uloga jugoistoka Ukrajine

Prema njegovom mišljenju, Rusija je zahvaljujući energetskim resursima počela da se integriše u evropsko tržište brže od Ukrajine.

„Nezavisnost Ukrajine je mogla da se završi ekonomskim kolapsom, da nije bilo jugoistoka, trenutno poprište žestokih bitaka. Devedesetih godina prošlog veka upravo je jugoistok ruskog govornog područja spasavao ekonomsku, a sa njim i političku nezavisnost Ukrajine “, smatra Medvedčuk.

„Posao jugoistoka je u velikoj meri vezan za Rusiju i njene interese, jer je sukob prestao da bude isključivo unutrašnja stvar. Rusija je suočena sa potrebom da zaštiti ne samo svoje ekonomske interese, već i svoju međunarodnu čast i dostojanstvo.

Geneza sukoba

Što se tiče geneze aktuelnog sukoba, prema Medvedčuku, Zapad i Rusija su različito doživljavali kraj Hladnog rata. Zapad je nedvosmisleno tvrdio svoju pobedu, smatrajući Moskvu gubitnikom.

„A pošto je Rusija u svojoj šemi stvari gubitnik, onda su teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza i Socijalističkog bloka legitimni ratni plen SAD i NATO-a, otuda Ukrajinu treba posmatrati kao domen SAD i NATO-a, a nikako Rusije“, objašnjava on.

Medvedčuk smatra da su izlaz iz vojne konfrontacije Istoka i Zapada, koja bi mogla da se završi nuklearnom katastrofom, u određenom trenutku zajednički pronašli Moskva i Vašington.

To uopšte nije značilo da će Zapad apsorbovati Istok.

„Radilo se o ravnopravnoj saradnji i zajedničkoj izgradnji nove političke i ekonomske realnosti. Jasno se vide dva pristupa okončanju Hladnog rata: trijumf pobednika, s jedne strane, i izgradnja novog sveta i civilizacije. s druge strane, budući događaji će se odvijati po scenariju zasnovanom na ova dva pristupa“, zaključio je Medvedčuk.