„Dakle, šta Viktor Orban želi?“: Politico u analizi iznosi plan za Evropu premijera Mađarske

Mađarska se, po rečima Viktora Orbana, sprema za rat.

„Moramo ići dublje, zauzeti pozicije, okupiti saveznike i popraviti Evropsku uniju“, izjavio je 60-godišnji mađarski premijer u intervjuu krajem prošle godine.

„Nije dovoljno biti ljut. Moramo da preuzmemo Brisel“, podseća Politico u analizi.

Orban se dugo bunio protiv a odnos svoje zemlje sa Briselom predstavlja kao bitku nas-protiv njih da zakuca desničarsku ideologiju zasnovanu na nacionalizmu i tradicionalnim porodičnim vrednostima.

Ali poslednjih godina – a posebno od njegovog ponovnog izbora za peti mandat u aprilu 2022. – došlo je do promene u Orbanovom tonu i promene u njegovom pristupu prema EU.

Orban se sprema da preuzme rotirajuće predsedavanje blokom u julu nakon očekivanog uspeha desnice na izborima za Evropski parlament u junu.

„Ako želimo da zadržimo slobodu i suverenitet Mađarske, moramo okupirati Brisel i doneti promene u Evropsku uniju“, izjavio je Orban na mitingu u Budimpešti povodom obeležavanja Dana državnosti Mađarske 15. marta.

Žužana Selenji, bivša saveznica koja je postala Orbanov kritičar i autorka „Okaljane demokratije“, rekla je da premijerovi napori da uobliči političku debatu u Evropi – i uspostavi veze sa konzervativcima koji isto misle u Sjedinjenim Državama – odražavaju samopouzdanje lidera koji se više ne suočava sa značajnim protivljenjem u Budimpešti, pošto je ponovo izabran 2022. dvotrećinskom većinom u mađarskom parlamentu.

Dok Orban ima novog izazivača u liku Petra Mađara, bivšeg zvaničnika iz stranke Fides mađarskog lidera, još nije jasno da li će se ovaj početnik pokazati kao ozbiljna pretnja.

U međuvremenu, Orban je pod pritiskom Brisela, gde su lideri EU zapretili da će prekinuti finansiranje zbog zabrinutosti za demokratiju i slobodu štampe u Mađarskoj.

„Orban ne mora da brine o gubitku moći kod kuće jer je stekao ogromnu moć“, kaže Selenji. „Njegov cilj je sada širi od Mađarske. On želi ne samo da zaštiti svoj režim u Mađarskoj, već i da utiče na političku kulturu u Evropi. Brisel je kamen temeljac ovoga“.

Ofanziva meke moći Mađarske u Briselu

U centru Brisela, iza ugla kod američkog i ruskog diplomatskog predstavništva, legija građevinara vredno radi.

Mađarska vlada se utrkuje da završi renoviranje ogromne vile iz 18. veka, koju je kupila 2021, do jula kada Budimpešta preuzme rotirajuće predsedavanje Savetom EU, institucijom u kojoj se diplomate, ministri i tehnički savetnici sastaju da bi uspostavili blok politika.

Novi prostor – u vili u kojoj je ranije bilo belgijsko ministarstvo finansija – služiće kao mesto susreta i mesto kulturnih događaja, rekao je ambasador Mađarske u Belgiji i Luksemburgu Tamaš Ivan Kovač.

„Ponosni smo što smo jedna od najstarijih zemalja u Evropi, sa više od 1.000 godina istorije sa veoma bogatom i veoma jedinstvenom kulturom“, rekao je on.

Vila, koju mađarski zvaničnici već nazivaju „Mađarska kuća“, samo je najnoviji dodatak rastućoj ofanzivi meke moći Budimpešte u Briselu.

Vodeći ideološki centar za napade u zemlji je Kolegijum Matijas Korvin (koji se obično naziva MCC), istraživački centar koji podržava Orban. Organizacija povezana sa vladom otvorila je filijalu u Briselu 2022.  nudeći  konzervativan pogled na pitanja EU, dok nastoji da poremeti krug briselskih istraživačkih centara.

Filijala u Briselu, sa oko 20 zaposlenih, izdanak je privatno finansirane obrazovne fondacije sa sedištem u Budimpešti, kojoj je mađarska država dodelila 1,4 milijarde evra tokom pandemije kovida- baš kada je Budimpešta stezala šrafove na drugim akademskim organizacijama u zemlji, uključujući Centralnoevropski univerzitet koji podržava Džordž Soroš.

Da bi sledeću generaciju Mađara ispunila konzervativnim vrednostima, organizacija daje deci, često iz siromašnog porekla, stipendije za pohađanje centara širom Mađarske, gde učestvuju u vannastavnim aktivnostima i obrazovanju.

„Postoji šansa da će oni biti među liderima sledeće generacije Mađarske, ne samo u političkom domenu, već i u sferama kulture, ekonomije, biznisa“, rekao je Balaž Orban, glavni savetnik (nisu u srodstvu) mađarskom premijeru.

Na nedavnom događaju MCC-a u Briselu, mladi zaposleni u Evropskom parlamentu su se družili sa predstavnicima zemalja EU gde je bilo reči o porastu populizma.

Cilj udruženja, rekao je prisutnima direktor Frank Furedi, je da ljudima pruži „intelektualne resurse“ da se suprotstave dominantnoj kulturi koja želi da nam „gurne rodnu politiku u grlo“ i „uništi našu prošlost“.

Prethodni skupovi su se bavili hitnim pitanjima, poput protesta farmera protiv zelene agende EU. Nedavni izveštaj „Kako je LGBTQ preuzeo EU?“ tvrdi da je „pitanje seksualnih prava pretvoreno u oružje da demonizuje države članice EU iz centralne i istočne Evrope“. Grupa će 9. aprila predstaviti izveštaj koji upozorava na pokušaje stvaranja „Sjedinjenih Evropskih Država“.

„Ovaj događaj će biti prilika da se ’podigne galama’ i otkrije šta su radile elite EU – kako na vidnom mestu, tako i iza leđa evropskog naroda“, saopštila je grupa.

Balaz Orban kaže da će MCC ponuditi konzervativniji pogled na politiku i filozofiju EU – nešto što je nedostajalo od izlaska Britanije iz Evropske unije. „Svi mogu reći da postoji potpuna saglasnost oko strateškog pravca Evrope, ali to nije tačno“, rekao je on. „Naš cilj je da utičemo na evropsku debatu“

Budimpešta takođe finansira The European Conservative, časopis i veb stranicu na engleskom jeziku koji stavlja konzervativni naglasak na vesti iz EU, preko neprofitne Fondacije Batthyány Lajos.

„Imamo na šta da se ponosimo“, rekao je Kovač, mađarski ambasador. „Važno je da imamo način da ovo direktno komuniciramo. Nažalost, neke od glavnih pokrivenosti iskrivljuju i ne govore potpunu sliku“.

Uspon desnice u Evropskom parlamentu

Mađarska posmatra naredne mesece kao ključni prozor za političke promene. Na izborima za EU ​​u junu, građani širom bloka će izabrati 720 članova Evropskog parlamenta i pokrenuti širu promenu uloga najvišeg lidera EU u celom bloku.

Svi znakovi ukazuju na zamah udesno. Nedavna anketa Evropskog saveta za spoljne odnose predviđa uspon desnice na izborima u junu, sa populističkim i nacionalističkim partijama koje će dobiti prednost, a centrističke i levo orijentisane snage gube mesta – promena koja bi se poklopila sa Mađarskom koja bi preuzela kormilo Saveta EU.

„Već dugo nisam video tako dobru priliku da nacionalne, konzervativne, suverenističke i hrišćanske snage postanu dominantne u Evropskoj uniji“, rekao je mađarski lider u martu.

Orbanova izjava je objavljena na njegovim nalozima na društvenim mrežama uz snimke na kojima se rukuje sa desničarskim evropskim liderima poput italijanske premijerke Đorđe Meloni, francuske krajnje desničarke Marine Le Pen i slovačkog premijera Roberta Fica.

„To nije revolucija preko noći“, elaborirao je on tokom intervjua na  Forumu diplomatije u Antaliji, turskoj konferenciji o međunarodnoj diplomatiji.

„Ali promene bi mogle početi od juna. To je moja nada, i radim na tome. Pokušaću da odigram ulogu da ujedinim desnicu… i da zbrišem socijalističke, levičarske, progresivne, liberalne opasne momke.”

Kao deo svog napora da „ujedini desnicu“, Orban je bio u potrazi za saveznicima. Njegova stranka Fides je politički beskućnik otkako je napustila Evropsku narodnu partiju (EPP) desnog centra 2021. ali postoje spekulacije da će nastojati da se pridruži desničarskim evropskim konzervativcima i reformistima (ECR), konzervativnijoj političkoj porodici u koji je Italijanka Meloni najteži napadač.

Iako su krajnje desničarske Švedske demokrate i Češke građanske demokrate zapretile da će napustiti političku porodicu ako Fides bude primljen – zbog upornog oklevanja Mađarske da podrži Ukrajinu — veće zveri u džungli ECR, kao što je poljska stranka Pravo i pravda, su otvorene za to.

Ankete predviđaju da bi, ako bi se Fides pridružio, ECR mogla postati treća po veličini grupa u Evropskom parlamentu nakon izbora u junu.

Orbanova vizija Evrope

Dakle, šta Orban želi?

Većinu vremena mađarski lider i oni oko njega svoje ambicije obrazlažu negativno: ometanje birokratije, migranata, LGBTQ agenda i pomoć Kijevu u ratu protiv Rusije.

Ono što ne rade jeste da predlažu da Mađarska napusti EU.

„Možete zauzeti pojednostavljen pristup i sugerisati da je Mađarska protiv evropskih napora, ali pogledajte realnost“, rekao je Zoltan Kovač, međunarodni portparol mađarske vlade.

„Mađarska je sa evropskim mejnstrimom na dnevnom redu u suštini 85 do 90 odsto vremena.

Podrška EU ostaje visoka u Mađarskoj i Orban to zna. Redovno istraživanje Evrobarometra Evropske komisije konzistentno pokazuje da je podrška Mađarske članstvu u EU znatno iznad 50 odsto. Nedavno istraživanje pokazalo je da 72 odsto veruje da je članstvo u EU dobra stvar.

„Orban može da kritikuje Evropsku uniju“, rekao je Andraš Biro-Nađ, direktor Polici Solutions, istraživačkog centra sa sedištem u Budimpešti. „Može da kaže da ide u pogrešnom pravcu, ali ne može da se igra sa članstvom Mađarske u EU. To je crvena linija čak i za njegove birače Fidesa“.

Dakle, umesto da žele da napuste EU, Orban i njegovi saveznici insistiraju na tome da se ona mora preoblikovati, sa više moći da se daju nacionalnim vladama (suverenitet, kako kažu), a manje institucijama u Briselu.

„Suverenitet je glavna ideja“, rekao je Balaž Orban. „Potreban nam je neko ko predstavlja ideju saradnje pojedinačnih nacionalnih država članica, a ne federalnu nadgradnju. To je u stvari bilo centralno za ideju EU na početku“.

Najbolji vodič za mađarsku viziju Evrope možda su veto koje je Budimpešta stavila u Brisel. Za mnoge odluke EU potreban je konsenzus 27 zemalja bloka, a Orban se nije ustručavao da ga uskrati, čak i suočen sa pritiscima drugih lidera.

On je iskoristio svoj efektivni veto da blokira sve, od sankcija Rusiji do stava EU o globalnom oporezivanju do finansiranja Ukrajine.

Orban je mnogo puta blokirao ili odlagao odluke o izvlačenju ustupaka, ali je takođe upotrebio svoj veto  ponekad u jedanaestom satu  u ime principa da zemlje treba da imaju veću kontrolu nad onim što se dešava unutar njihovih granica.

Primer za to je nedavni Zakon o restauraciji prirode, ključni deo programa Zelenog dogovora EU koji je osmišljen da zaštiti biodiverzitet koji je ugrozio poljoprivrednike.

Tokom pregovora između institucija EU, Mađarska je podržala nacrt – ali uoči završnih pregovora, Budimpešta je najavila da će se protiviti zakonu, zbog, kako kaže, legitimne zabrinutosti poljoprivrednika u drugim delovima Evrope i tvrdnje da Brisel želi da postavi „iracionalno mete“ motivisane „zelenom ideologijom“.

Orbanova česta upotreba pravila jednoglasnosti dovela je do poziva, pre svega Francuske i Nemačke, da se ona uklone u određenim oblastima donošenja odluka u EU, poput spoljne politike.

Mađarsko predsedavanje Savetom EU

Dok se Mađarska sprema da preuzme kormilo Saveta EU na šest meseci, počevši od jula, mnogi u Briselu očekuju nezgodnu vožnju.

Nosilac rotirajućeg predsedništva trebalo bi da bude „pošten posrednik“ i da ostavi po strani svoje nacionalne interese, ali malo ko veruje da Orban neće iskoristiti priliku da nagne stvari u njegovom pravcu.

Možda nije iznenađujuće s obzirom na bitku Budimpešte protiv migrantske politike EU, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je da će to pitanje biti u fokusu predsedavanja zemlje.

Govoreći sa svojim austrijskim kolegom ranije ove godine, Sijarto je rekao da je „potrebna oštra politička promena u Briselu kako Evropska unija ne bi privukla, već zaustavila ilegalne migrante”.

Drugi prioritet biće proširenje, ali pod uslovima Mađarske. Dok se očekuje da će Budimpešta unaprediti ovaj fajl – ključni strateški fokus za EU ​​od ruske invazije na Ukrajinu 2022. – on će se fokusirati na aspiracije zemalja Zapadnog Balkana, a ne na Ukrajinu.

Značajno je i ono što će Mađarska izostaviti sa liste prioriteta. S obzirom da je Orban iskoristio nedavne proteste farmera kao znak nezadovoljstva građana zelenom politikom Brisela, zvaničnici EU ne očekuju naglasak na klimi tokom mandata Mađarske.

Zatim postoji pitanje vladavine prava. Evropska komisija uskraćuje sredstva EU Budimpešti dok se sukobljava sa Orbanom zbog zabrinutosti da je potkopao pravosuđe, medije i demokratske standarde zemlje.

Evropski parlament usvojio je rezoluciju kojom se postavlja pitanje da li uopšte treba da bude predsedavanje Mađarske.

U oštroj suprotnosti sa stavovima koje su zauzeli njegovi kolege lideri EU, mađarski lider se pomirio sa američkim konzervativnim TV voditeljem Takerom Karlsonom, pozdravio kandidaturu bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa za reizbor i čestitao ruskom predsedniku Vladimiru Putinu na njegovoj očigledno nameštenoj pobedi na izborima.

Kineski predsednik Si Đinping nazvao je Orbana Pekinga „prijateljem“.

U svom godišnjem govoru u mađarskom parlamentu u februaru, Orban je istakao da će se predsedavanje Mađarske EU preklapati sa predsedničkim izborima u SAD.

„Učinite Evropu ponovo velikom!“ izjavio je on. „Tamo MAGA, ovamo MEGA“.

„Pravu promenu može doneti nova evropska desnica, čiji smo deo i mi Mađari“, dodao je on. „Dole Brisel. Živela Evropa!“