Viktor Orban “oteo” vojsku: Šta se krije iza smene stotina mađarskih oficira u jednom danu?

I dok ostatak Evrope raspravlja o tome kakvo su novo teško naoružanje spremni da prebace u Kijev i povećavaju svoje odbrambene budžete, Budimpešta sprovodi radikalnu reformu vojske – u jednom danu je otpušteno, nekoliko stotina najiskusnijih oficira.

Šta se krije iza čistki u oficirskim redovima i kako se to može povezati sa korupcijom u Orbanovoj vladi, kao i sa budućim sukobom između NATO-a i Mađarske oko pitanja članstva Ukrajine u Alijansi, Gergeli Nilas, novinar nezavisne mađarske publikacije Telex.hu, analizirao je za Novu Gazetu Evropa.

„Vojska nije socijalna služba“, objasnio je krajem januara mađarski ministar odbrane Kristof Salaj-Bobrovnicki, razloge rezolucije koja je usvojena, a kojom se omogućava smena bilo kog mađarskog oficira mlađeg od 45 godina koji je vojsci ima staž od 25 godina.

Odluka, koja je odmah stupila na snagu promenila je živote stotina iskusnih vojnih oficira. U roku od dve nedelje od rezolucije, oko 500 njih, uključujući nekoliko generala, već je dobilo poziv za smenu.

Pred mnogima od njih ne neizvesnots uglavnom zato što se posle smene „vojna“ penzija ne može automatski dobiti: odlukom parlamenta, od 2014. starosna granica za odlazak u penziju za sve mađarske državljane, uključujući i vojno osoblje, podignuta je na 65 godina.

Prema novim pravilima, smenjeni policajci dobijaju iznos jednak njihovoj dvomesečnoj plati, a o sudbini daljih redovnih beneficija mora lično da odluči ministar odbrane za svaki slučaj pojedinačno.

U prvoj godini beneficija je 70 odsto plate, ali se taj iznos svake sledeće godine smanjuje za dva odsto do starosne granice za odlazak u penziju.

„Izgleda kao čistka“

Poslednjih godina broj pripadnika vojske raste, a 2023. bi trebalo da dostigne 37 hiljada, ali većina njih su administrativni službenici. Sada broj onih koji su u stanju da se bore sa oružjem u rukama nije veći od 15 hiljada ljudi.

Ukupan broj zaposlenih u oficirski rang, kako na administrativnim tako i na vojnim položajima, iznosi oko 5,7 hiljada ljudi.

Mađarska opozicija smatra da ovim postupcima Orban zapravo pokušava da postavi vojne oficire koji su apsolutno lojalan vladi.

Politički kontekst u ostavkama vide i sami policajci. „To je kao čistka. Među smenjenima ima mnogo visokih oficira, čije je glavno iskustvo stečeno u međunarodnim projektima NATO-a, što je, naravno, uticalo na njihov pogled na svet „, rekao je za Novu Gazetu Evropa jedan od prethodno dobrovoljno rezigniranih predstavnika mađarske vojske pod uslovom da ostane anoniman.

On tvrdi da je spisak smenjenih oficira unapred sastavilo Ministarstvo odbrane, a rezolucijom je jednostavno stvoren pravni mehanizam koji omogućava sprovođenje tih planova, i bez ikakvog obrazloženja stvarnih razloga za smenu.

„Naravno, među mladim oficirima ima dostojnih kandidata, ali već kruže glasine da se ljudi šalju na položaje u NATO-u iz mađarske vojske ne na osnovu iskustva, nego zbog svojih veza sa krugovima bliskim vladi“, kaže drugi izvor među mađarskim oficirima.

Smanjiti uticaj NATO-a

Međutim, pored ličnog kratkoročnog interesa za oslobađanje nelojalnih ljudi u redovima vojske, odluka Budimpešte da „očisti“ oficirski korpus mogla bi da krije dugoročniji cilj, tačnije pripremu za buduće sukobe između Mađarske i rukovodstva NATO-a.

Temelji takvog sukoba između Budimpešte i Severnoatlantske alijanse već su vidljivi, na primer, po pitanju Ukrajine.

I pre 24. februara i posle toga, Mađarska je, kao članica NATO- a, blokirala sastanke Kijeva i rukovodstva Alijanse na najvišem nivou. Budimpešta iz godine u godinu stavlja veto na sastanke Komisije Ukrajine i NATO-a. Orban je to dugo objašnjavao svojim pritužbama na ukrajinski zakon o obrazovanju, koji, prema njegovom mišljenju, krši prava mađarske manjine u Transkarpatiji.

U bilateralnom formatu, lideri dve zemlje ne učestvuju, a na multilateralnim sastancima Orban pokazuje da ne voli Volodimyra Zelenskog u svakoj prilici.

To se poslednji put dogodilo pre neki dan, na samitu EU, gde je Orban postao jedini evropski lider koji nije aplaudirao kada se predsednik Ukrajine pojavio u sali. Kasnije je Viktor Orban ipak postavio fotografiju rukovanja sa Zelenskim, ali kao da je namerno izabrao kadar gde mu se predsednik Ukrajine malo klanja i ne gleda u oči mađarskog lidera.

As Ukrainian President Zelensky walks up for the family photo with EU leaders in Brussels, they all seem to clap, apart from one: Hungary’s Viktor Orban. #EUCO pic.twitter.com/H2W6yotNzd

— Jack Parrock (@jackeparrock) February 9, 2023

Posle 24. februara, rukovodstvo NATO-a  prevazilazi ove vetoe na sastanke sa Kijevom od strane Mađarske, organizujući zapravo alternativne formate koji ne zahtevaju koordinaciju sa svim zemljama članicama Alijanse.

Pristup Budimpešte pokazuje osnovu za ozbiljniji sukob u budućnosti, kada pristupanje Ukrajine Alijansi postane stvaran događaj.

Verovatno će Mađarska – slično onome što Turska danas radi po pitanju pristupanja Švedske i Finske – blokirati pridruživanje Ukrajine NATO-u dok se ne uzmu u obzir Orbanovi interesi.

Lako je zamisliti da na stolu takvih pregovora, pored pitanja manjina u Transkarpatiji, mogu pasti i razne popustljivosti za Budimpeštu u smislu antiruskih sankcija ili dodatnih ulaganja u mađarsku ekonomiju od strane američkih kompanija.

Kao što pokazuje iskustvo konfrontacije Brisela i Budimpešte, pregovarački proces može da traje nekoliko godina: Orban nema strpljenja, a unutar zemlje njegov režim je prilično stabilan.

U slučaju da tenzije između Mađarske i NATO-a rastu, Budimpešta treba da ima vojsku u kojoj će svi visoki oficiri biti lojalni vladi. I njihovi politički stavovi biće formirani u manjoj meri u okviru zajedničkih operacija sa rukovodstvom Alijanse.

Istina, takva vojska verovatno neće biti moderna i preduzimljiva – kao što je navedeno kao zvaničan cilj reforme koju je pokrenula mađarska vlada. S druge strane, lojalniji oficiri više nego ikada mogu da postanu još jedan stub režima Viktora Orbana u njegovim čak i najradikalnijim političkim transformacijama kod kuće.