Vilson: Dokumenti iz Vašingtona su deo šireg istorijskog procesa koji se rešava

Vilson dodaje da bi u nastavku procesa trebalo da postoji zajednička posvećenost SAD i Evropske unije za pružanje podrške, ali i ostvarivanje pritiska na dve strane da se postignuti sporazumi primene.

On smatra da je potpisivanje dva dokumenta u SAD znak dobrog napretka i skoro normalizacija dijaloga između Baograda i Prištine i da je nastavak normalizacije, razmene, dijaloga i pregovora koji uključuju vođstvo i Srbije i Prištine pozitivna stvar.

„Ne, ovo nije bio sveobuhvatan sporazum, nikako, ali mislim da je ovo deo većeg procesa koji predstavlja dodatni korak u tome da SAD rade sa dve strane kako bi donele odluke koje su u njihovom zajedničkom interesu“, rekao je Vilson.

Ekonomija, prema njegovim rečima, može pomoći da se postigne finalni politički dogovor između dve zemlje, jer je sve, kako je rekao, povezano.

Komentarišući činjenicu da će Kosovo prestati da podnosi zahteve za članstvo u međunarodnim organizacijama na godinu dana, Vilson je ocenio da je taj „korak unazad od političkih i diplomatskih manevara značajan i da obe strane imaju godinu dana da se fokusiraju na međusobne dogovore, umesto da se takmiče jedni s drugima“.

On misli da ovo vreme treba iskoristiti kako bi se postigli veći progres i više sporazuma između Beograda i Prištine.

„Jer na kraju, želite videti Kosovo ne samo kako postiže napredak u mirovnom smislu već da kroz priznanje napora u kontekstu sporazuma sa Srbijom, sve ono što Kosovo želi da postigne uključujući i članstvo u međunarodnim organizacijama, bude mnogo lakše i zato se na to treba fokusirati“, rekao je Vilson.

Ocenio je da je veliki problem implementacija sporazuma, s obzirom da je u regionu često viđana praksa da se oni podrivaju ili jednostavno zanemare.

„Iskreno, to je razlog zbog kog SAD i Evropska unija radeći zajedno postižu mnogo efikasniji način da se omogući podrška, ali istovremeno i pritisak na dve strane da istraju na sporazumu“, rekao je Vilson.

Vilson misli da je neuobičajen potez Kremlja da minimizira, ponižava.

„Mislim da ovo što ste videli predstavlja priznanje Kremlja da im je nelagodno što su predsednik Vučić i Srbija, naročito, otvorili put ka veoma drugačijoj vezi i partnerstvu sa SAD. Bio sam šokiran akcijom Kremlja i mislim da to samo podcrtava koliko se brzo tranzicija u srpsko-ruskim odnosima sada odvija“, ocenio je.

On smatra da je priznavanje Izraela i otvranje i pomeranje ambasada Kosova i Srbije u Jerusalimu „zanimljivo“.

„To je deo neočekivane diplomatije koja je proizašla iz Trampove administracije. Pokazuje da u oblasti Bliskog istoka, gde je bilo toliko poteškoća, videti kako Izrael može postati partner, priznajući Kosovo, potom premeštanje ambasade Srbije, ono što se ovde pokušava pokazati, jeste da se različitosti mogu pomiriti”, rekao je Vilson i dodao da je to „refleksija prioriteta Trampove administracije u ovom trenutku“.