Više do 80 odsto Kineza podržava vlast 1Foto: EPA-EFE WU HONG

U Nacionalnom muzeju Kine u Pekingu traje impozantna izložba o 40. godina reforme i otvaranja Narodne Republike Kine. Izložba se zove „Slediti i razvijati socijalizam sa kineskim odlikama“.

Fotografije, tekstovi i video materijali svedoče o značajnim događajima i odlukama tokom reforme i otvaranja prema svetu, započetih sednicom rukovodstva Komunističke partije Kine (KPK) decembra 1978. Pored ostalih, modeli raketa Dugi marš i svemirske stanice Tijangong prikazuju posetiocima put Kine tokom „uspravljanja, bogaćenja i jačanja“.

Kada je vrhovni vođa države i partije Deng Sjaoping okončao niz inspekcijskih poseta po zemlji tokom 1978, emotivno je izjavio: „Suviše smo siromašni i zaostali. Iskreno, izneverili smo naše ljude. Moramo unaprediti produktivnost i poboljšati uslove života ljudi“.

Kina je u to vreme sa BDP-om po glavi stanovnika od samo 156 američkih dolara, bila jedna od najsiromašnijih zemalja sveta. Četrdeset godina kasnije kineski BDP je porastao 34 puta, zemlja je postala druga najmoćnija privreda (po nekim kriterijumima i prva) i najveća trgovinska sila u svetu. Kineski BDP po stanovniku porastao je više od 50 puta, u 2017. dostižući 8.800 dolara.

Tokom ovog procesa, u Kini je, prema međunarodnim standardima, više od 700 miliona ljudi izvučeno iz siromaštva. Kina je takođe ostvarila veliki napredak u političkom, socijalnom, demokratskom, pravosudnom i razvoju ljudskih prava. Kineski rukovodioci i analitičari navode da je uspeh bio moguć nalaženjem razvojnog puta prikladnog kineskim uslovima.

Prvo, u privredi Kina usvaja postepene reforme dok se istovremeno usuđuje da pokuša da „prelazi reku opipavanjem kamena na dnu“ – praksa je jedina istina. Kina je kombinovala vladin intervencionizam sa otvaranjem tržišta i postepeno uspostavljala socijalističku tržišnu ekonomiju na dva koloseka. Uveliko je podsticano privatno preduzetništvo, a državnim uticajem sprečavana ekonomska previranja. U Kini 1978. gotovo da nije bilo privatnih preduzeća. Sada ona doprinose 60 posto BDP i preko 80 posto zaposlenosti.

Potom, u političkom razvoju, odlučujući su rukovodeća uloga KPK i orijentacija na ljude. Za zemlju sa mnoštvom stanovnika, 56 etničkih grupa i mnogobrojnim verama, stabilnost je oduvek bila od najvišeg značaja. Istovremeno, vlast je „oslobodila svoj um“, da bude u skladu sa vremenom.

U Kini je jedinstven proces donošenja odluka, kako je nazivaju, konsultativna, a ne konkurentna demokratija. KPK ima poseban sistem odabira funkcionera, zasnovan na meritokratiji. Politička stabilnost u Kini je garantovala kontinuitet državne politike. Svi petogodišnji planovi su ispunjavani do tančina. Istraživanja pokazuju da više do 80 odsto Kineza podržava vlast.

Treće, Kina, kao jedna od najstarijih civilizacija, pridaje veliki značaj nauci, tehnologiji i inovacijama. Država promoviše industrijska poboljšanja i zamenu izvoza razvojnom strategijom zasnovanom na novinama.

Uspeh kineskih reformi i otvaranja učinio je svet mirnijim i naprednijim. Prema Svetskoj banci, kineska ekonomija je doprinela sa 34 odsto globalnom ekonomskom rastu u proseku od 2012. do 2016. Najveća „svetska fabrika“ Kina je i najbrže rastuće uvozno tržište na svetu.

Tako, kažu zvaničnici, dok se zemlja razvija, nastoji da obezbedi dobro i svetu. Primer je i „Inicijativa pojasa i puta“ predsednika Si Đinpinga, pomoć zemljama u razvoju da izgrade vlastitu infrastrukturu. Jer, u Kini je izgradnja infrastrukture bila proteklih 40 godina od suštinskog značaja za razvoj.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari