Više od 40 miliona ljudi živi u ropstvu

Kako piše Gardijan, cifre do kojih su došli Međunarodna organizacija rada (MOR) i fondacija „Walk Free“ pokazuju da je prošle godine 24,9 miliona ljudi širom sveta radilo pod prisilom, dok je oko 15,4 miliona bilo u prinudnom braku. Deca čine 10 miliona od ukupne cifre od 40,3 miliona. Izveštaj za ovu godinu pokazuje da 24,9 miliona ljudi radi pod prisilom, za 16 miliona se smatra da su u privatnoj ekonomiji, 4,8 miliona su prinuđeni na seksualnu eksploataciju, a 4,1 milion njih radi prinudno na poslovima koje vodi država.

„Ono što je iznenađujuće u ovim novim podacima je široka skala moderne trgovine robovima, a činjenica da postoji 40 miliona ljudi širom sveta koji su u nekoj formi modernog ropstva jednostavno nije prihvatljiva“, rekla je Fiona Dejvid, izvršna direktorka globalnog istraživanja u fondaciji „Walk Free“.

„Kada imate 24,9 miliona ljudi koji rade pod nekom vrstom pretnje ili prisile u zemljoradnji, ribolovu i na gradilištu ili u industriji seksa, a prema podacima UN samo je 63.000 žrtava ropstva prijavljeno vlastima tokom prošle godine, onda jaz između samog problema i nedovoljnog odgovora na globalnom nivou postaje veoma jasan“, kaže Fiona Dejvid.

Istraživanje je pokazalo da, iako su mnogi koji su pod prisilnim radom prijavili nasilje ili pretnju, većina je eksploatisana zbog dugovanja ili im nisu isplaćivane plate. „Otkrili smo da oko 50 odsto od 24,9 miliona ljudi prisilno radi zbog dugova. Veoma je jasno kako prislini rad utiče na celu porodicu, pošto je 18 odsto radnika muškog pola koji su anketirani reklo da su njihovi poslodavci direktno pretili njihovim porodicama ili deci“, kaže Mikael de Kok, viši statističar u MOR.

Novi podaci o modernom ropstvu uzimaju u obzir i prisilni brak, koji je po prvi put uključen u izveštaje. „Nije jasno zašto prisilni brak nije uziman u obzir kao oblik ropstva u izveštajima. Kada imamo slučaj da je neko prodat za brak i da je prinuđen na besplatan rad u domaćinstvu i nema seksualnu nezavisnost, ako tome oduzmemo etiketu braka ne ostaje ništa drugo nego ropstvo i zato moramo da skrenemo pažnju na to, da bi ljudi mogli da vide o čemu se zapravo radi“, kaže Fiona Dejvid.

Prema poslednjim podacima, moderno ropstvo je najviše zastupljeno u Africi, slede Azija i Pacifik, iako se smatra da ove razmere treba posmatrati sa dozom opreza, s obzirom na nemogućnost da se dođe do pouzdanih podataka iz arapskih zemalja i Amerike, prenosi Gardijan.

„Smatramo da je cifra od 40,3 miliona najpouzdaniji podatak do sada, iako verujemo da je to samo konzervativna procena pošto postoje milioni ljudi do kojih nismo mogli da dopremo u zonama sukoba ili na migrantskim rutama ili nismo bili sigurni u prikupljene podatke kao što je slučaj sa zalivskim zemljama, gde su nas dostupnost i jezičke barijere sprečili da dopremo do zajednica radnika migranata“, objašnjava De Kok.

Istraživači su zaključili da se više od 70 odsto od 4,8 miliona žrtava seksualne trgovine nalazi u Aziji i pacifičkom regionu, dok je prisilni brak najzastupljeniji u afričkim zemljama. Istraživanja su obavljena uzimajući u obzir podatke tokom poslednjih pet godina, uključujući i razgovore sa više od 71.000 ljudi u 48 zemalja. MOR i fondacija „Walk Free“ su uzeli u obzir i podatke do kojih je došla Međunarodna kancelarija za migracije pri UN i druge agencije UN. Poslednji podaci pokazuju porast u odnosu na prethodnu procenu da u svetu ima 21 milion ljudi koji su prisiljeni na rad. Ovaj porast se pripisuje boljim načinima izveštavanja i metodama istraživanja, kao i tome što je u računicu prvi put uključen prisilni brak kao oblik modernog ropstva. Istraživanje je sprovedeno kao jedan od koraka u postizanju cilja – da se iskorene svi oblici ropstva, trgovine ljudima i zloupotrebe dece u radu.