Više od 50.000 demonstranata u Hamburgu na skupu protiv nemačke krajnje desnice

Organizatori procenjuju da je poseta bila daleko veća, a tvrde da je skup završen ranije iz bezbednosnih razloga – jer je masa bila ogromna.Hamburg je drugi najveći grad u Nemačkoj, ekonomski najjačoj zemlji EU, i čini se da su ovo najveće u seriji demonstracija protiv krajnje desnice koje su izbile nakon izveštaja da su se ekstremisti nedavno okupili da razmotre deportaciju miliona imigranata, uključujući i neke koji su već stekli nemačko državljanstvo.

O ovom događaju, koji je izazvao burne reakcije, izvestio je medijski portal Korektiv. Do sastanka je navodno došlo u novembru 2023. godine, i na njemu su učestvovali ekstremisti iz Identitetskog pokreta i krajnji desničari iz stranke Alternative za Nemačku (AfD) – koja trenutno beleži uspon popularnosti, na krilima nezadovoljstva vladajućom koalicijom u Berlinu.

Na spornom sastanku je jedan istaknuti član Identitetskog pokreta, austrijski državljanin Martin Selner, predstavio svoju viziju „remigracije“, to jest deportacije imigranata.

Antidesničarske demonstracije, koje su potom izbile po nemačkim gradovima, među kojima i one u Kelnu od prošlog utorka, takođe su privukle daleko više ljudi nego što su organizatori očekivali. Tokom vikenda se očekuju novi protesti.

U Hamburgu je danas, prema procenama policije, bilo 50.000 demonstranata, a organzatori kažu da ih je bilo 80.000, i da mnogi ljudi nisu ni uspeli da uđu na mesto održavanja, koliko je masa bila gusta, javlja nemačka novinska agencija DPA.

Kazim Abaci, predstavnik organizacije Poslovni ljudi bez granica (Unternehmer ohne Grenzen), koja je učestvovala u organizaciji, saopštila je da su organizatori bili prinuđeni da „završe demonstracije pre vremena“ iz razloga bezbednosti, pored ostalog i zato što vatrogasci nisu mogli da prođu kroz zgusnutu masu.

„Poruka AfD-u i njenim desničarskim mrežama glasi: mi smo većina, i jaki smo jer smo ujedinjeni i odlučni da ne dopustimo da naša zemlja i naša demokratija budu drugi put uništeni nakon 1945. godine (godina poraza nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu)“, rekao je okupljenima gradonačelnik Hamburga Peter Čenčer.

AfD, trenutno druga stranka po popularnosti u Nemačkoj – ispred vladajuće koalicije kancelara Olafa Šolca – nastoji da se distancira od ekstremističkog sastanka, i tvrdi da nema organizacionih ni finansijskih veza sa tim događajem. Takođe tvrdi da nije odgovorna za sadržinu razgovora, i da su njeni članovi koji su tamo bili, učestvovali na ličnoj bazi.

Međutim, jedan od dva lidera AfD prekinuo je saradnju sa stranačkim savetnikom koji je bio na tom sastanku, a istovremeno je osudio način izveštavanja o tim razgovorima.