Više od hiljadu knjiga zabranjeno u američkim školama

To ukazuje na značajan uticaj napora konzervativaca da cenzurišu literaturu u školama. Ovo istovremeno označava novu fazu u borbi za kontrolu obrazovnog iskustva novih generacija u SAD, pišu svetski mediji.

Više od hiljadu knjiga zabranjeno je u učionicama u delovima Sjedinjenih Država u poslednjih devet meseci nakon što su protesti i aktivizam stavili prosvetne radnike u centar političkih previranja oko pitanja rase, pola i seksualnosti, ukazuje londonski list Tajms.

Nova studija Udruženja PEN Amerika, koje se zalaže za zaštitu slobode izražavanja u SAD, upozorila je na brzu ekspanziju cenzure nakon što je 1.145 naslova uklonjeno iz školskih biblioteka ili zabranjeno u učionicama.

Od svih naslova koji su bili na meti uklanjanja, trećina se bavila LGBTQ temama, a 22 odsto se bavilo pitanjima rase i rasizma, navodi se u izveštaju.

To se, dodaje list, uglavnom poklapa sa drugim izveštajem koji je ovog meseca objavilo Američko bibliotekarsko udruženje (ALA), u kojem se upozorava da se 2021. „bibliotečko osoblje u svakoj državi suočilo sa neviđenim brojem pokušaja zabrane knjiga“.

U njemu se navodi da su biblioteke prošle godine imale „729 izazova“ za bibliotečke, školske i univerzitetske materijale.

Iako su, kako naglašava Tajms, postojale redovne kontroverze oko oblasti koje zabranjuju klasike američke književnosti, kao što su „Haklberi Fin“ Marka Tvena ili „Ubiti pticu rugalicu“ Harper Li, zbog zabrinutosti da sadrže rasne uvrede, čini se da je veći porast cenzure usledio nakon kontroverzi u školskim odborima oko kritičke rasne teorije — koja tvrdi da je rasizam proizvod sistema i politika, a ne samo stvar individualnih predrasuda – i straha da se o tome naširoko uči u školama.

Grupe kao što su „No Left Turn in Education“ i „Parents Defending Education“ kažu da pomažu roditeljima da se suprotstave predavanju knjiga koje mogu smatrati neprikladnim i da žele da „povrate škole od aktivista“.

Zabranjeni romani, biografije, zbirke poezije

PEN je sastavio bazu podataka knjiga koje su u proteklih devet meseci zabranjene u američkim učionicama i školskim bibliotekama – često pod pritiskom konzervativnih roditelja i zvaničnika – navodeći kako ti napori imaju veoma „širok uticaj“, piše Rojters.

„Izazovi pred knjigama, posebno knjigama muških autora nebelaca, događaju se najvećom brzinom koju smo ikada videli“, rekao je u saopštenju Džonatan Fridman, direktor programa za slobodno izražavanje i edukaciju PEN Amerika i glavni autor izveštaja, naglasivši da zabrana knjiga u američkim školama „nema premca po svojoj učestalosti i intenzitetu“.

Među zabranjenim knjigama je i prvi roman nobelovke Toni Morison „The Bluest Eye“ koji je uklonjen u 11 školskih okruga, dok je „Out of Darkness“ Ešli Houp Perez uklonjena u 16 okruga.

Oba romana bave se rasizmom i uključuju seksualni sadržaj.

„Gender Queer: Memoir“ Maje Kobejb uklonjena je u 30 okruga, objavila je organizacija.

Više od dve trećine zabranjenih knjiga bile su beletristike, ali među onima koje su uklonjene s polica i školskih programa bile su biografije za decu Roze Parks, Martina Lutera Kinga, Djuka Elingtona i Nelsona Mandele.

Zabranjeni su i memoari glumca i aktiviste Džordža Takeija o tome da su ga kao japansko-američko dete tokom Drugog svetskog rata poslali u internacijski logor u Kaliforniji.

Zabranjeno je i pet zbirki poezije.

Poslednjih meseci, dodaje Rojters, konzervativni roditelji obraćali su se školskim odborima u brojnim državama kako bi napadali knjige za koje smatraju da su seksualno eksplicitne ili da se bave rasizmom na način da „teraju belu decu da se osećaju loše u vezi sebe“.

Prema izveštaju PEN Amerika, četiri od deset zabrana knjiga bile su vezane za politički pritisak u osam školskih okruga u Teksasu, Južnoj Karolini i Džordžiji.

Napori konzervativaca, podrška republikanaca

Izveštaj pod naslovom „Zabranjeno u SAD“ organizacije PEN Amerika pokazuje upečatljiv uticaj tekućih napora konzervativaca da cenzurišu literaturu u školama, napisao je Gardijan dodajući kako je utvrđeno da je 1.586 zabrana sprovedeno u 86 školskih okruga u 26 američkih država.

PEN Amerika je uporedio napore između 1. jula 2021. i 31. marta ove godine u, kako je saopšteno, prvom prikazu zabeležene „knjige po knjige, okruga po okruga o tome koje su knjige zabranjene, gde u zemlji i po kojim procedurama“.

Cenzuru knjiga u SAD prati talas desničarskih zakona koji diktira o čemu učitelji mogu, a o čemu ne smeju da raspravljaju u školama, ukazuje Gardijan, dodajući da je Florida u martu donela zakon nazvan „Ne govori gej“, koji zabranjuje učenje o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu od vrtića do trećeg razreda.

Neke američke savezne države su, naglašava Gardijan, takođe zabranile raspravu o savremenom uticaju istorijskog rasizma u SAD, dok su cenzuru često podupirale konzervativne grupe povezane s desničarskim donatorima i istaknutim, bogatim republikancima.

Međutim, dodaje list, postoje dokazi da napori u cenzurisanju književnosti koja se bavi pitanjima rase i LGBTQ problemima, imaju suprotan efekat.

Širom Amerike pojavili su se „Zabranjeni književni klubovi“, gde se deca i mladi sastaju kako bi čitali i raspravljali o naslovima koji su cenzurisani u školskim okruzima, dok je porasla prodaja „Maus“, stripa o Holokaustu dobitnika Pulicerove nagrade koji je u januaru zabranio školski odbor u Tenesiju.