Više od polovine Moskovljana smatra Rusiju agresorom 1Foto: EPA/ANATOLY MALTSEV

Svakodnevni antiratni protesti hrabrijeg dela ruskih građana uprkos činjenici da će biti tučeni i hapšeni ide u prilog činjenici da građani Rusije nisu jednoglasni u podršci Putinovom ratu u Ukrajini. Štaviše, istraživanja javnog mnjenja rađena u periodu od pokretanja invazije do prvih dana marta pokazuje da je broj onih koji stoje uz Ukrajinu i protive se ratu Rusije u porastu.

Aleksej Navaljni, ruski opozicionar, koji se već više od 400 dana nezakonito nalazi u zatvoru, smatra da je pitanje “da li Rusi podržavaju grozni rat koji je Putin poveo protiv Ukrajine” od ključnog političkog značaja.  Kako piše na Tviteru, odgovor na ovo pitanje u velikoj meri će odrediti mesto Rusije u istoriji 21. veka.

Jedno je, kaže, ako Putin ubija ukrajinske civile i uništava infrastrukturu kritičnu za život uz puno odobrenje građana Rusije a sasvim je druga priča ako društvo istupi i ne podrži Putinov krvavi poduhvat.

Antikorupcijska Fondacija  (ACF) Navaljnog obavila je seriju od četiri “ultra brze” onlajn ankete u periodu od 25.februara do 3.marta. U svakoj je učestvovalo 700 ispitanika iz Moskve, svi su korisnici interneta, a izvršeno je uzorkovanje kvota po polu i starosti.

Zaključak ankete jeste brza promena stavova o proceni uloge Rusije u ratu. “Udvostručio se udeo ispitanika koji Rusiju vide kao agresora, dok se prepolovio udeo onih koji Rusiju smatraju ‘mirotvorcem’. Čak 53 odsto Moskovljana smatra Rusiju agresorom, dok 60 odsto njih se plaše neizbežne ekonomske krize i međunarodne izolacije.

 

Više od polovine Moskovljana smatra Rusiju agresorom 2
Foto: snapshot

Iako mnogi od učesnika i dalje imaju tendenciju da krive Zapad za početak rata, broj ispitanika koji smatraju Ukrajinu krivom se prepolovio, pokazuju rezultati.

U međuvremenu, udeo onih koji optužuju Rusiju porastao je sa 14 odsto na 36 odsto, odnosno za 2,5 puta za samo nekoliko dana. Broj onih koji su smatrali da je “rat bez posledica” smanjen je za tri puta u periodu od nedelju dana.

I konačno, većina se zalaže za pregovore, mir i što skorije okončanje ovog bratoubilačkog rata, ukazuje Navaljni.

 

Više od polovine Moskovljana smatra Rusiju agresorom 3
Foto: Snapshot

Ovo, međutim, nije anketa na nivou države. “Ne znamo odnos između ovih cifara i opšte populacije. Međutim, četiri talasa istraživanja u kratkom vremenskom periodu uz pridržavanje istoj metodi dalo nam je priliku da posmatramo dinamiku javnog mnjenja”.

Navodi da istorijski gledano na sva dosadašnja istraživanja ACF-a “nikada nismo primetili takvu dinamiku promena javnog mnjenja. Bilo je potrebno nekoliko dana rata da dovede do radikalnih promena raspoloženja među Rusima”.

 

Više od polovine Moskovljana smatra Rusiju agresorom 4
Foto: snapshot

Priroda ovih promena, navodi, je jasna i nedvosmislena: “ljudi brzo počinju da shvataju ko je odgovoran za pokretanje sukoba, kao i prave ciljeve rata i moguće ishode”.

Bez sumnje, ukazuje, da i Kremlj uviđa ovu dinamiku, otuda, kaže, nervoza i očajnički pokušaji da se ratna kampanja što pre okonča.

“Antiratni zamah će nastaviti da raste u društvu, tako da antiratne proteste ni pod kojim okolnostima ne treba zaustavljati. Ljudi su generalno voljni da promene svoj stav, ali samo ako ih uključimo u dijalog i pružimo im istinite informacije o ratu”, zaključuje Navaljni.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari