Više od polovine Moskovljana smatra Rusiju agresorom

Aleksej Navaljni, ruski opozicionar, koji se već više od 400 dana nezakonito nalazi u zatvoru, smatra da je pitanje “da li Rusi podržavaju grozni rat koji je Putin poveo protiv Ukrajine” od ključnog političkog značaja.  Kako piše na Tviteru, odgovor na ovo pitanje u velikoj meri će odrediti mesto Rusije u istoriji 21. veka.

Jedno je, kaže, ako Putin ubija ukrajinske civile i uništava infrastrukturu kritičnu za život uz puno odobrenje građana Rusije a sasvim je druga priča ako društvo istupi i ne podrži Putinov krvavi poduhvat.

Antikorupcijska Fondacija  (ACF) Navaljnog obavila je seriju od četiri “ultra brze” onlajn ankete u periodu od 25.februara do 3.marta. U svakoj je učestvovalo 700 ispitanika iz Moskve, svi su korisnici interneta, a izvršeno je uzorkovanje kvota po polu i starosti.

Zaključak ankete jeste brza promena stavova o proceni uloge Rusije u ratu. “Udvostručio se udeo ispitanika koji Rusiju vide kao agresora, dok se prepolovio udeo onih koji Rusiju smatraju ‘mirotvorcem’. Čak 53 odsto Moskovljana smatra Rusiju agresorom, dok 60 odsto njih se plaše neizbežne ekonomske krize i međunarodne izolacije.

Iako mnogi od učesnika i dalje imaju tendenciju da krive Zapad za početak rata, broj ispitanika koji smatraju Ukrajinu krivom se prepolovio, pokazuju rezultati.

U međuvremenu, udeo onih koji optužuju Rusiju porastao je sa 14 odsto na 36 odsto, odnosno za 2,5 puta za samo nekoliko dana. Broj onih koji su smatrali da je “rat bez posledica” smanjen je za tri puta u periodu od nedelju dana.

I konačno, većina se zalaže za pregovore, mir i što skorije okončanje ovog bratoubilačkog rata, ukazuje Navaljni.

Ovo, međutim, nije anketa na nivou države. “Ne znamo odnos između ovih cifara i opšte populacije. Međutim, četiri talasa istraživanja u kratkom vremenskom periodu uz pridržavanje istoj metodi dalo nam je priliku da posmatramo dinamiku javnog mnjenja”.

Navodi da istorijski gledano na sva dosadašnja istraživanja ACF-a “nikada nismo primetili takvu dinamiku promena javnog mnjenja. Bilo je potrebno nekoliko dana rata da dovede do radikalnih promena raspoloženja među Rusima”.

Priroda ovih promena, navodi, je jasna i nedvosmislena: “ljudi brzo počinju da shvataju ko je odgovoran za pokretanje sukoba, kao i prave ciljeve rata i moguće ishode”.

Bez sumnje, ukazuje, da i Kremlj uviđa ovu dinamiku, otuda, kaže, nervoza i očajnički pokušaji da se ratna kampanja što pre okonča.

“Antiratni zamah će nastaviti da raste u društvu, tako da antiratne proteste ni pod kojim okolnostima ne treba zaustavljati. Ljudi su generalno voljni da promene svoj stav, ali samo ako ih uključimo u dijalog i pružimo im istinite informacije o ratu”, zaključuje Navaljni.