Više puta kritikovan: Ume li kancelar Šolc da komunicira?

Olaf Šolc je na funkciji nemačkog kancelara više od šest meseci, a u Nemačkoj pritom ne prestaju rasprave o tome kakve izjavama šefa vlade. Govorilo se o tome i nedavno, kada se Šolc obratio predstavnicima medija na kraju samita G7 u Elmauu u Bavarskoj. Šefica glavnog studija DW Rozalija Romanjec upitala je tada kancelara da li može konkretno da kaže koje su bezbednosne garancije koje su države G7 dogovorile za Ukrajinu za period nakon rata.

„Da“, suvo je odgovorio Šolc. Onda je usledila pauza, a kancelar se nacerio i dodao „mogao bih“. Potom je samo još izjavio „bilo je to sve“ i napustio binu. „Siri, definiši aroganciju“, tvitovao je u tom trenutku Matiju fon Ror, šef glavnog studija u Berlinu magazina „Špigel“. I to je bio samo jedan od mnogih ogorčenih glasova. Video-klip je na društvenim mrežama zabeležio do sada milione klikova.

Siri, definiere Arroganz pic.twitter.com/JF5EyfJnOq

— Mathieu von Rohr (@mathieuvonrohr) June 28, 2022

Da li je samo „Ne“ odgovor?

Nešto kasnije istog dana, Šolc se slično poneo i tokom intervjua za ARD. Glavni i odgovorni urednik nemačkog javnog servisa Oliver Kor je, u svetlu ukrajinskog rata, govorio o predstojećem uskim grlima u snabdevanju energentima. Zatim je, izričito pominjući sugestije njegovog ministra ekonomije, vicekancelara Roberta Habeka („tuširajte se kraće“, „smanjite grejanje“) zamolio kancelara da kaže li i on ima za građane nekakve „praktične, svakodnevne savete?“ Šolcov odgovor je glasio „Ne“. Samo jedno „Ne“.

„Olaf Šolc komunicira na opušten, prijateljski način, ali mu nedostaje strateška preciznost“, ocenjuje politikolog Verner Vajdenfeld. On već decenijama prati rad nemačkih kancelara, Helmuta Kola, Gerharda Šredera, Angele Merkel, a sada i Olafa Šolca. Prema Vajdenfeldu, Šolc to što govori „Ne“ sa osmehom ne vidi kao nedostatak. „To je samo njegov način razumevanja komunikacije.“

Inače, jedan od Šolcovih citata nedeljama je izazivao pometnju u Nemačkoj i tumačen je čas kao kancelarova kritika političkih protivnika, a čas kao kritika stranačkih prijatelja i koalicionih partnera. Naime, na RTL-u je, nakon posete Kijevu, izričito naglasio da se „neće pridružiti grupi ljudi koji nešto rade za kratko vreme i u toku termina za fotografisanje“.

Oštra kritika Šolca

„On sve pomeša do neprepoznatljivosti“, kritikovao je početkom juna list „Handelsblat“ u svojoj dugačkoj analizi Šolcovih nastupa u medijima. Konkretno – četiri autora su jasno istakla govoreći o jednom 60-minutnom intervjuu koji je kancelar dao sredinom marta: „Šolc ne laže, ali pomeša stvari do neprepoznatljivosti. On tako omogućava građanima da neistinu doživljavaju kao stvarnost.“

Prema mišljenju politikologa Vajdenfelda, s obzirom na današnji složen i konfuzan svet u vreme klimatske krize, pandemije korone i rata u Ukrajini, od ključnog je značaja „izuzetna jasnost tumačenja“: „Zato je sposobnost objašnjavanja toliko važna. Postoji, da tako kažem, ogromna potreba za tumačenjem od strane političara“, kaže Vajdenfeld.

Konkurenti: Šolc i Habek

Može li Šolc to? To pitanje postaje posebno aktuelno ako se pogleda njegov politički saputnik i istovremeno konkurent: vicekancelar i ministar privrede Robert Habek iz redova Zelenih.

„Kontrast je, čini mi se, maksimalan“, kaže medijski stručnjak Bernhard Perksen. Za razliku od svoje prethodnice Angele Merkel, koja u osnovi nije imala protivnika, Šolc ih ima, i to dvoje. Oboje su iz redova Zelenih: Habek i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

Vajdenfeld smatra da, „ako bi neko mogao da postane konkurent Šolcu, onda je to Habek uz podršku Analene Berbok“. Politikolog ističe da ministar Habek ima „dobru i jasno formulisanu komunikaciju“, a to ne nedostaje samo Šolcu, već i njegovim Socijaldemokratama (SPD) u celini.

Portparol vlade Štefen Hebeštrajt se početkom maja u intervjuu magazinu „Novinar“ osvrnuo i na Šolcovu karizmu naglasivši da kancelar „pažljivo vaga svoje reči i postupke“: „Ako biste pokušali da od kancelara napravite Baraka Obamu u smislu komunikacije, to bi se definitivno izjalovilo“. U svakom slučaju, dodaje portparol, Šolc je veoma iskusan političar, koji je „navikao na pritisak javnosti i ne dozvoljava da ga to izbaci iz takta“. Zato je, kaže, i izabran.

Portparol dodaje još i ovo: „Dok mnogi političari često i rado najavljuju šta planiraju da urade, Šolc najpre temeljno pripremi svoje odluke daleko od javnosti, a zatim se javno poziva na ono što je postignuto.“

Šef vladine službe za odnose sa javnošću Hebeštrajt je u istom intervjuu opisao i šta on i njegov tim žele da urade drugačije nego do sada. Kancelar će, za razliku od svoje prethodnice Merkel, češće da se pojavljuje u televizijskim formatima, informativnim emisijama ili tok-šou emisijama – „da ga pitaju i propituju“.

U svakom slučaju, uskoro sledi još jedan pokušaj: ARD-ova emisija „Izveštaj iz Berlina“ na Tviteru reklamira novi format pod sloganom „Vi pitate, Olaf Šolc odgovara“.

Politikolog Vajdenfeld smatra da je promena Šolcovog medijskog uticaja još uvek moguća. „Kada bi svoje procene iznosio odgovarajućim tonom, kada bi preciznije odgovarao na pitanja, to bi bilo pozitivno primljeno. Ljudi bi tada osetili da su saznali nešto više.“