„Više se ne plašim mraka“: Ukrajinski dečak kome su u ratu stradali roditelji pronašao nadu u novoj porodici

“Veoma jasno se sećam tog jutra 24. februara”. Mislili smo da je prekasno. Shvatili smo da se već nalazimo u ratnom stanju i da nećemo moći da usvojimo dete”, priča za Si-En-En Vladimir Bespalov, 27-godišnji radnik na železnici.

Međutim, kako kaže, cela situacija je dovela do toga da par usvoji dete pre nego što su se nadali.

“Čekali smo da zaradimo više novca, da kupimo bolji auto, da kupimo kuću i izgradimo nešto što bismo pružili svojoj deci. Ali kada je rat počeo, pomislili smo zašto ne bi sada usvojili dete i postigli sve te stvari zajedno kao porodica”, kaže on.

Tako ovaj bračni par, koji je živeo na istoku Ukrajine, postavio apel na drušvene mreže.

“Želimo da usvojimo dečaka ili devojčicu, bilo koje novorođenče ili dete”, pisalo je.

Nekoliko sedmica kasnije, ta poruka je stigla do jednog volontera koji je pomagao ljudima koji su bežali iz Mariupolja.

Stanovnici su bili primorani da nedeljama borave ispod zemlje dok su ruske trupe uništavale grad.

Među preživelima je bio šestogodišnji Ilja Kostuševič, koji je ostao siroče bez ikoga.

Oba roditelja su mu ubijena u prvoj sedmici rata.

Mali Ilja je ispričao da je ostavljen u komšijinoj kući, gde se danima skrivao u hladnom, mračnom podrumu zajedno sa ljudima koji su mu bil stranci.

Ponekad je bio toliko gladan da je pokušavao da jede svoje igračke.

“Muškarci su pili alkohol a komšijska deca su ga maltretirala. Bio je pregladneo i smrzavao se”, rekla je Bespalaja za Si-En-En.

Ona se pažljivo trudi da pred Iljom ne spominje njegova traumatizujuća iskustva, ali on je ženi koju sada naziva “mama” ispričao sve o užasnom vremenu koje je proveo u podrumu.

Bespalov i Baspalaja su sada Iljini zakonski staratelji.

Oni su porodica već više od šest meseci i planiraju da ga zvanično usvoje čim to bude moguće.

Svi procesi usvajanja su trenutno obustavljeni u Ukrajini zbog ratnog stanja.

Kao i svi roditelji, mladi par je veoma zaštitnički nastrojen prema Ilji, štiteći ga od užasa rata najbolje što mogu i pokušavajući da mu uliju osećaj sigurnosti i stabilnosti.

“Pokušavamo da skrenemo misli od rata i da se posvetimo provođenju vremena sa detetom. Trudimo se da mu stvorimo uspomene na normalno detinjstvo. Za to je potrebno vreme, ali provodimo svaki slobodan trenutak zajedno”, kaže Bespalov koji, kao radnik na železnici od ključnog značaja, nije pozvan u vojnu službu.

Kada su objavili apel na Instagramu, budući roditelji su spremili dve sobe u stanu za mogući dolazak deteta i opremili ih svime što je potrebno.

Međutim, njihove planove je razrušio rat.

Ubrzo pošto je invazija počela, oni su bili primorani da pobegnu iz svog doma u Slovjansku, gradu na prvim linijama fronta u Donjeckom regionu, i da odu u Kijev.

“Naša stabilnost je nestala, Oboje smo izgubili posao i dom. Izgubili smo svu ušteđevinu, apsolutno sve. Ali dobili smo mnogo više od toga”, priča Bespalaja.

U aprilu su konačno primili poziv kojem su se nadali – zvao ih je volonter iz Mariupolja, rekao da postoji jedan mali dečak bez roditelja i pitao ih da li žele da se brinu o njemu.

Narednog jutra su krenuli na dvodnevno putovanje autom do Dnjepra, gde je Ilja bio u skloništu, da bi upoznali dečaka koji će postati deo njihove porodice.

Kada su se vratili u Kijev, prošli su komplikovan četvoromesečni proces da bi postali Iljini zakonski staratelji.

Različiti donatori, uključujući i fudbalski klub Šahtar Donjeck, su pomogli da se obezbedi finansijska podrška koja je omogućila da porodica dobije udoban dom.

“Sada imamo ljubav koja nas čini porodicom”, kaže Bespalaja.

Iako su srećni kao porodica, Ilji je često teško noću, kada u gradu nestaje struje zbog stalnih napada Rusije na električnu mrežu.

“Ilja se ponekad uplaši. Postane histeričan i kaže mi da je to kao da je opet u Mariupolju, u tami”, priča Bespalaja.

Ali, Ilja uči kako da se izbori sa tim.

Dok se igrao sa svojim novim roditeljima u dnevnoj sobi koja je prilikom jednog od nestanaka struje bila osvetljena samo svećama, pogledao je u njih i rekao: “Više se ne plašim mraka. Sada znam da će svetlo ponovo doći”.