„Visoki ulozi, teške odluke“: Počeo samit NATO u Litvaniji koji bi mogao biti jedan od najvažnijih u istoriji

Dvodnevni samit u Viljnusu, Litvanija mogao bi da postane jedan od najvažnijih skupova za alijansu u modernoj istoriji.

Dok su stručnjaci za nacionalnu bezbednost upozorili da bi neuspeh da se izdejstvuje prijem Švedske u NATO mogao da označava pukotine u alijansi, najava od ponedeljka uveče – koja je usledila samo nekoliko sati nakon što je Bajden sleteo u glavni grad Litvanije – označava zapanjujuću izjavu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji je više od godinu dana blokirao pristupnu ponudu.

Švedska se neće odmah pridružiti Alijansi – biće potrebna parlamentarna procedura u Turskoj da bi se formalno odobrilo njihovo članstvo, a Mađarska takođe mora da odustane od svojih prigovora. Bajden je pozvao na „brzu ratifikaciju“.

Biće i drugih kritičnih pitanja o kojima će se američki predsednik ova dva dana trajanja samita pozabaviti u Viljnusu, uključujući njegovu kontroverznu odluku da pošalje kasetnu municiju u Ukrajinu – koju je zabranilo više od 100 zemalja, među kojima i ključni saveznici SAD.

Postoje i pitanja za lidere o putu Ukrajine da se na kraju pridruži NATO-u i mogućnosti dodatne bezbednosne pomoći, pri čemu se očekuje da će predsednik Volodimir Zelenski lično prisustvovati u sredu i održati lični sastanak sa Bajdenom.

Kao pozitivan znak za napore Ukrajine da se pridruži NATO-u, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je da se Alijansa složila da dozvoli Kijevu da zaobiđe detaljan formalni proces u svojoj prijavi za pridruživanje Alijansi.

Kuleba je u ponedeljak u tvitu napisao da su „nakon intenzivnih razgovora, saveznici u NATO postigli konsenzus o uklanjanju MAP-a (Akcionog plana za članstvo) sa puta Ukrajine ka članstvu”.

Bajden je, međutim, prošle nedelje rekao da Ukrajina još nije spremna za ulazak u NATO, navodeći da ruski rat u Ukrajini treba da se završi pre nego što Alijansa može da razmotri prijem Kijeva u svoje redove.

Samit se takođe održava nekoliko dana nakon što su SAD objavile da će poslati kasetnu municiju u Ukrajinu po prvi put, što je potez koji ima za cilj jačanje ukrajinskih ofanzivnih sposobnosti koji je izazvao neka javna neslaganja među savezničkim zemljama, potez koji je Bajden nazvao „teškom odlukom“ u svom intervjuu za CNN, ali je bio neophodan jer „Ukrajini ponestaje municije“.

Premijer Ujedinjenog Kraljevstva Riši Sunak kazao je novinarima tokom vikenda da je Velika Britanija „potpisnica konvencije koja zabranjuje proizvodnju ili upotrebu kasetne municije i obeshrabruje njihovu upotrebu“.

Ali savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Salivan pokušao je da umanji bilo kakvu zabrinutost da bi Bajdenova odluka da pošalje kasetnu municiju predstavljala bilo kakav „raskol“ sa savezničkim zemljama koje se protive upotrebi takve opreme i rekao je da SAD nisu dobile nikakve negativne povratne informacije od saveznika od objave.

„Mislim da nećete videti podelu ili nejedinstvo… kao rezultat ove odluke. Iako su mnogi saveznici potpisnici Konvencije iz Osla u poziciji da ni sami ne mogu da kažu:’Mi smo za kasetnu municiju’. Ali nismo čuli ništa od ljudi koji su rekli da ovo dovodi u sumnju našu posvećenost ili da dovodi u sumnju naše uverenje da Sjedinjene Države igraju vitalnu i pozitivnu ulogu kao lider ove koalicije u Ukrajini“, rekao je on.

Po današnjem planu, Bajden će imati sastanak sa domaćinom samita, predsednikom Litvanije Gitanasom Nausedom. On će takođe učestvovati u zvaničnom pozdravu sa Nausedom i generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, koji je nedavno pristao da još godinu dana obavlja funkciju.

Planirana je zajedničko fotografisanje lidera NATO-a pre početka njihovog prvog sastanka. Kasnije danas Bajden će odvojeno razgovarati sa Erdoganom na marginama samita, gde se očekuje da će, kako je sam Bajden kazao, njih dvojica razgovarati o naporima za „jačanje odbrane i odvraćanja u evroatlantskoj oblasti“.