Vize: Od informatičara do kuvara

U Nemačkoj postoji više od 50 različitih dozvola za boravak. Tako postoji viza za umetnike, dozvola za privremeni boravak, dozvola za stalni boravak, Plava karta Evropske unije za visoko kvalifikovane radnike i još mnogo propisa i pravila. Zakon o imigraciji u Nemačkoj ne postoji.

Osnovni zahtev SPD-a

Zahtev da se donese zakon o imigraciji spada već godinama u program SPD-a, ali je uvek nailazio na otpor konzervativnih koalicionih partnera CDU-a i CSU-a. „Nemačka nije useljenička zemlja“ govorili su konzervativci. Kasnije je zakon o imigraciji blokiran sa napomenom da već ima toliko zakonskih propisa i da poseban zakon nije potreban.

Ali socijaldemokrate to vide sasvim drugačije: „Trenutna pravila o imigraciji su birokratsko čudovište“, žali se o političar SPD Burkard Liška u razgovoru za DW. Nemačkoj je potreban „jednostavan, jasan i razumljiv zakon o imigraciji“, ako ni zbog čega drugog a onda zbog toga da bi mogla da se takmiči za najbolje strane kvalifikovane radnike.

U međuvremenu su partije Unije spremne da razgovaraju o zakonu o imigraciji – ali ne pod tim imenom. „Osnovnu orijentaciju nudi koalicioni sporazum – a tamo govorimo o zakonu o imigraciji kvalifikovanih radnika“, naglašava Filip Amtor za DW. Poslanik CDU-a u Bundestagu i član Odbora za unutrašnje poslove kaže da za njega kao i za celu Uniju imigracija znači: dos

eljavanje radnika. „Mi nemamo premalo migracije“, kaže Amtor.

Sledeći konflikt na vidiku

Šta god to na kraju značilo: ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer u oktobru želi da predstavi nešto što bi moglo da izgleda kao zakon o imigraciji. Sadržaj je još uvek nejasan.

Pre izbora, SPD je predstavio koncept koji se umnogome zasniva na modelu Kanade: U Nemačku bi godišnje mogao da uđe fiksni broj imigranata koji bi bili izabrani na osnovu bodovnog sistema. Bodovi se dobijaju za obrazovanje, radno iskustvo, znanje nemačkog jezika i rođake u Nemačkoj. Na izradi ovog koncepta je radio Karamba Dijabi, poslanik SPD-a u Bundestagu.

„Zakonom o imigraciji želimo da obezbedimo transparentnost i pokažemo ko i na osnovu kojih kriterijuma može da dođe da živi i radi u Nemačkoj.“ Po ovom modelu, teoretski bi bilo moguće imigrirati u Nemačku bez konkretne ponude za posao. To je razlog zbog kojeg političari Unije odbacuju sve modele koji se zasnivaju na bodovnom sistemu.

„Kada je u pitanju imigracija, jedna stvar mora biti jasna“, kaže Armin Šuster iz CDU: „Imigracija u Nemačku se odvija putem pristupa tržištu rada.“ To znači: nema dolaska bez konkretne ponude za posao.

Od indijskog informatičara do ukrajinskog kuvara

Ali čak i u Uniji je sada jasno da su sadašnja pravila suviše složena, potvrđuje i Filip Amtor.

Zbog toga je najverovatnije da će budući zakon o imigraciji rezimirati i otpetljati već postojeća pravila – što bi takođe bilo u smislu Saveta stručnjaka za migraciju.

U svom godišnjem izveštaju, ovaj Savet za Nemačku kaže da ima „najliberalnije propise o imigraciji u svetu“ – ali samo za visoko kvalifikovane ljude. Lakši pristup se mora stvoriti za ljude koji imaju niže ali u nemačkoj tražene kvalifikacije. Filip Amtor kaže: „Ne radi se samo o indijskom superinformatičaru, već – i to mogu da potvrdim iz moje izborne jedinice na Uzedomu – i o ukrajinskom kuvaru.“