Vlada Iraka priznala prekomernu silu

Na snimcima koji kruže društvenim mrežama čuju se rafali iz teškog oružja i vide demonstranti koji pale gume i panično traže sklonište. Sve do sinoć iračke vlasti su tvrdile da je ponašanje snaga reda u skladu sa međunarodnim normama pri suzbijanju demonstracija. Stoga je prilično iznenađujuće današnje izvinjenje i priznanje iračke vojne komande u kojem se navodi da je „upotrebljena prekomerna sila u šiitskom kvartu Sadr Siti u Bagdadu u noći između nedelje i ponedeljka“ kada je, prema policijskim i medicinskim izvorima, ubijeno 13 ljudi.

Premijer Adel Abdel Mahdi, koji je i vrhovni komandant vojske, naredio je povlačenje vojske iz Sadr Sitija i raspoređivanje policije na njihovo mesto. On je takođe pozvao bezbednosne snage da u buduće poštuju pravila ophođenja prema demonstrantima. Broj žrtava demonstracija koje traju od prošlog utorka sada se popeo na 104 osobe, dok je 6.000 povređeno u više gradova u državi.

Svetske agencije ocenjuju da aktuelna situacija oslikava stanje u zemlji te da je Iračanima dosta svega – korupcije, nezaposlenosti, lošeg rada javnih službi, neispunjenih obećanja vlasti o poboljšanju životnih uslova.

Ovo su i najveći nemiri otkada je 2017. u toj zemlji poražena Islamska država. Ako vlada ne bude mogla da zauzda demonstracije u narednih nekoliko dana, sledi joj krah, ocenjuje britanski Indipendent. Napominje se i to da protestni pokret nema lidere, već je skoro potpuno spontan, što znači da vlada nema s kima da razgovara. Mada mnogi Iračani tvrde da je greška smeniti vladu bez znanja šta će je zameniti, drugi tvrde da ne može biti mnogo gore i da su spremni da zakorače u mrak.

To je prvi veliki izazov za krhku vladu premijera Abdul-Mahdija manje od godinu dana otkada je došla na vlast, ističe Bi-Bi-Si i ukazuje da je vlada pokušala da kontroliše proteste uvođenjem policijskog časa i skoro potpunom blokadom interneta. Dnevni policijski čas ukinut je u subotu.

Rojters naglašava da protesti nemaju verski karakter već da je gnev usmeren na političku klasu. Ovo su protesti nezadovoljnih građana zbog pogoršanja ekonomskih i životnih uslova i većinom se odvijaju u Bagdadu i na jugu gde dominiraju šiiti. To je u suprotnosti s protestima 2012. i 2013, koje su ekstremisti tzv.

Islamske države iskoristili za prikupljanje podrške među sunitima. Većina Iračana nastoji da izbegne versku retoriku posle brutalnog iskustva sa sunitskom ekstremističkom organizacijom, mada tenzije i dalje postoje.

Pošto se nijedna politička partija ili grupa nije uključila u demonstracije, pa ni opoziciona stranka populističkog sveštenika Muktada Al-Sadra, koji je ranije organizovao proteste, vlada bi mogla imati problema da ih kontroliše, objašnjava Rojters i dodaje da je nejasno šta bi vlada mogla da uradi ako se protesti dalje prošire.

Eventualna smena Abdul-Mahdija izazvala bi uzbunu u Vašingtonu, gde postoji nervoza da će sadašnjeg premijera zameniti neko više naklonjen Iranu, navodi Blumberg. Kako se dalje pojašnjava, Irak ima centralno mestu u bliskoistočnoj politici administracije predsednika Donald Trampa, kao prva država na liniji fronta u suočavanju s Iranom, pri čemu je Abdul-Mahdi viđen kao neko ko je podložniji američkom ubeđivanju nego većina drugih istaknutih ličnosti u iračkom parlamentu.

Ako Abdul-Mahdi bude smenjen u parlamentu, SAD bi trebalo da dozvole da se politika u Bagdadu odvija kako Iračani žele, jer američki interesi nikada nisu bili više u skladu s njihovim, zaključak je Blumberga.