Vlada SAD blokirana, protesti širom zemlje

Preko 800.000 radnika u saveznoj vladi je dobilo instrukcije da ne dolazi na posao pošto Bela kuća i Kongres nisu uspeli da tokom vikenda postignu kompromis oko finansiranja.

Senat SAD je juče započeo zasedanje tokom kojeg bi trebalo da se pronađe rešenje za postizanje dogovora oko finansiranja pre nego što krene radna nedelja, kada će se blokada većine saveznih službi osetiti u celoj zemlji. Stotine hiljada članova osoblja suočeno je sa mogućim neplaćenim odsustvom zbog toga što predlog zakona za finansiranje savezne vlade nije dobio neophodnih 60 glasova. Republikanski lider Senata Mič Mekonel izjavio je juče da će glasanje o zakonu ponovo biti održano u ponedeljak u ranim jutarnjim časovima. Vlada je poslednji put blokirana 2013. godine, što je trajalo 16 dana. Ovo je prvi put da je došlo do blokade vlade dok jedna stranka, republikanci, kontroliše i Kongres i Belu kuću.

Na glasanju u petak, odnos je bio 50 prema 49, što je daleko ispod obaveznih 60 glasova koliko je neophodno da se predlog zakona usvoji. Sa većinom od 51 mesta u Senatu, republikanci nemaju dovoljno glasova da bi zakon prošao osim ako ne dobiju podršku demokrata. Oni žele finansiranje za pograničnu bezbednost, uključujući i pogranični zid, i za imigracione reforme, kao i povećan budžet za vojsku. Demokrate su zahtevale zaštitu od deportacije za preko 700.000 migranata koji su došli u SAD kao deca.

Osim toga, republikanci traže šestogodišnji produžetak programa zdravstvenog osiguranja za decu iz porodica sa nižim primanjima, dok demokrate smatraju da ovaj program treba da bude stalan. Tramp je optužio demokrate da su “mnogo više zabrinuti za ilegalne imigrante nego za svoju vojsku ili bezbednost na opasnoj južnoj granici”. Portparolka Bele kuće Sara Sanders je upozorila da “predsednik neće pregovarati o imigracionim reformama dok demokrate ne prestanu da igraju igre i ponovo ne otvore vladu”.

Zbog toga što u Kongresu nije postignut dogovor o finansiranju vlade do 16. februara, većina saveznih službi je zatvorena već tokom vikenda. Većina osoblja zaposlenog u sektorima zaštite životne sredine, obrazovanja i trgovine će i u ponedeljak ostati kod kuće. Oko polovine radnika u finansijama, zdravstvu, odbrani i prevozu takođe neće ići ne posao.

Proces izdavanja viza će takođe biti usporen, a neki od nacionalnih spomenika, uključujući Kip slobode u NJujorku, su već zatvoreni. Ali sa radom su nastavile službe koje su zadužene za “zaštitu života ili vlasništva ljudi”, uključujući nacionalnu bezbednost, poštanske službe, kontrole letenja, hitne medicinske službe i zatvori.

Gardijan piše da je usled krize koja je nastala, Tramp odložio putovanje u svoje odmaralište Mar-a-Lago na Floridi, gde se nadao da će proslaviti svoju prvu godinu na mestu predsednika uz gala večeru. Umesto toga, dok su demonstranti godišnjicu “obeležavali” u antitrampovskim okupljanjima ispred Bele kuće i u svim većim gradovima u SAD, predsednik je ostao u Vašingtonu. Širom SAD, ali i u ostalim delovima sveta, organizovani su ulični protesti protiv njegovih stavova o imigraciji, abortusu, pravima LGBT zajednice, pravima žena, a istovremeno i u znak podrške pokreta protiv seksualnog uznemiravanja.

Na hiljade ljudi se okupilo u NJujorku, Čikagu, Los Anđelesu, Denveru, Klivlendu, Ričmondu, Ostinu, Raliju u Severnoj Karolini i drugim gradovima. U Filadelfiji su mnogi demonstranti nosili kape s mačjim ušima u znak solidarnosti, dok su drugi nosili transparente s porukama protiv Trampa i njegove politike.

LJudi okupljeni u Ostinu tražili su Trampov opoziv, a u Klivlendu je jedna šestogodišnja devojčica nosila transparent s natpisom “Ja mogu da budem predsednik”. Više stotina ljudi okupilo se i u Palm Biču na Floridi, noseći transparente protiv Trampa i pripremajući se za marš u blizini tamošnje Trampove rezidencije Mar-a-Lago. Desetine aktivista okupile su se i u Rimu, u znak osude nasilja nad ženama i pružanja podrške pokretu #MeToo (I ja sam) protiv seksualnog uznemiravanja.