Vlada u Berlinu – semafor koji ne radi

Tri četvrtine Nemaca nije zadovoljno radom nemačke vladajuće „semaforske koalicije“, nazvane po bojama koalicionih partnera: Zelenih, Liberala (žutih) i Socijaldemokrata (crvenih).

Ovih dana se čak 48 odsto članova Liberala – doduše uz veoma malu izlaznost na stranački referendum – izjasnilo za prekid te koalicije. Tesna većina ipak je bila za nastavak koalicije.

U partijskim centralama koalicionih partnera je rezultat izjašnjavanja, objavljen prvog januara, verovatno doneo olakšanje. Doduše, po statutu partije, rezultat ne obavezuje partijsko rukovodstvo, ali da je ispalo drukčije, to se ne bi moglo ni ignorisati.

Zapravo, to bi moglo da donese samo kratak predah za vladajuću koaliciju, jer bi ova godina mogla da bude najteža od dolaska na vlast. Slede izbori, najpre za Evropski parlament početkom juna, a onda u septembru pokrajinski izbori u Saksoniji, Tiringiji i Brandenburgu. Osim toga verovatno će se u devet od 16 pokrajina održati i lokalni izbori.

Uspon desnice, pad vladajućih partija

U Saksoniji, Tiringiji i Brandenburgu je stranka Alternativa za Nemačku (AfD) ubedljivo najsnažnija, iako su pokrajinski ogranci stranke pod nadzorom Službe za zaštitu ustavnog poretka, jer se smatraju eksmtremističkim.

Jedino su Demohrišćani donekle rame uz rame AfD-u. Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali dramatično gube birače. Prema jednoj anketi, Socijaldemokrate i Liberali u Saksoniji ne bi prešli cenzus, a Zeleni bi na jedvite jade ušli u pokrajinski parlament.

I na saveznom nivou su tri stranke vladajuće koalicije od stupanja na dužnost decembra 2021. izgubile dobar deo podrške. Na početku su sa oko 52 odsto podrške građana imale tesnu većinu, ali je u međuvremenu taj broj opao na 32 odsto.

Socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc je u novogodišnjem obraćanju konstatovao da je veliki broj ljudi nezadovoljan. Ali je dodao da je svet postao „nemirniji i siroviji“, te da se menja „brzinom koja skoro ostavlja bez daha“. On je zaključio da se upravo zato i Nemačka mora promeniti.

Olaf Šolc – nepopularni kancelar

Da li su zaista promene ljudima problem ili je to pre način na koji se „semaforska koalicija“ ponašala u krizama i suzbijanju njihovih posledica?

A krize su ozbiljne – energetska kriza posle ruskog napada na Ukrajinu, eksplozija cena, pad nemačke ekonomije. Brojni građani više ne veruju da ova Vlada može da reši sve te probleme.

Kancelaru Šolcu sigurno nije promaklo da ankete pokazuju kako on lično takođe ima sve manje podrške. To je svakako prouzrokovano i stilom rukovođenja i komunikacije koji gaji. Šolcu ne polazi za rukom da objasni svoju politiku i podstakne ljude da mu veruju.

Njegov jezik često zvuči kao da govori robot, komplikuje rečenice do nerazumljivosti, često ostaje neodređen. Oni koji rade sa njim kažu da nikada nisu doživeli da podigne glas, ali nikada nije pokazao ni opuštenost ili oduševljenje.

Što je nemirnije oko njega, to je on tiši. Nepokolebljiv i opušten za jedne, nadmen i tvrdoglav za druge.

Kada se Liberali i Zeleni svađaju, a to su činili često tokom prošle odine, Šolc se drži po strani. Često ga zbog toga kritikuju prebacujući mu lidersku slabost.

Šolc je još kao ministar finansija smislio trik kojim bi 65 milijardi evra, koje je Bundestag 2021. kao posebna sredstva izdvojio za krizu izazvanu pandemijom, pretvorio u „posebna“ sredstva.

Kada je postao kancelar, to je bio budžet iz senke za projekte Socijaldemokrata i Zelenih, a liberalni ministar finansija Kristijan Lindner mogao je da zaokruži budžet tobože bez dugova.

Plan je funkcionisao dve godine. Ali posle odluke Ustavnog suda da namenska sredstva ne mogu da se prenamenjuju na taj način, ostatak mandata Vlada će provesti u krpljenju budžetskih rupa i štednji. To je jak razlog za novu svađu u koaliciji.

Spor oko „kočnice za dugove“

Gde može da se uštedi u budžetu, a koji su izdaci nužni? Olaf Šolc je na partijskom kongresu Socijaldemokrata rekao da Nemačka možda mora da izdvoji više novca za Ukrajinu ako podrška drugih zemalja oslabi. Kancelar je očito mislio na američke predsedničke izbore i moguće posledice.

Time Šolc dovodi u pitanje „kočnicu za dugove“ koja je predviđena nemačkim Ustavom. Nekoliko godina zbog pandemije i rata u Ukrajini ta kočnica je bila van snage, a sada Liberali podsećaju na nju.

Socijaldemokrate i Zeleni žele suprotno, zahtevajući reformu ustavne „kočnice za dugove“. Oni tvrde da je to zapravo „kočnica za budućnost“, jer se novim zaduživanjem moraju finansirati važne investicije. Spor unutar koalicije je sa porastom finansijskog pritiska skoro izvestan.

Strah drži na okupu

Kancelar je isposlovao kod ministra finansija Lindnera da se makar još jednom diskutuje o mogućoj suspenziji „kočnice za dugove“ za ovu godinu, ako se vojna i finansijska podrška Ukrajini moraju povećati.

To ne znači da će Lindener i pristati na taj korak. Naročito kada se podsetimo da je 48 odsto članova htelo da Liberali odu iz koalicije. Taj procenat bi lako mogao da poraste.

Ali rukovodstva stranaka na vlasti se boje raskida koalicionog ugovora više od svega drugog. Ako bi se raspisali vanredni izbori – koji su u Nemačkoj izuzetno retki – nad njih bi se nadnela pretnja gubitka vlasti. Mnogi poslanici više ne bi bili u Bundestagu.

Zato se skoro svi partijski funkcioneri trude da se nastavi saradnja u poprilično načetoj koaliciji. Strah od političke propasti je jedino što još uvek drži na okupu Socijaldemokrate, Zelene i Liberale.

Šolc je rekao da on nije neko ko bi tresnuo šakom po stolu. Važne su mu, kaže, diskusije i traženje poštenog kompromisa. „Iako bih mogao i bez poneke debate u poslednjih nekoliko nedelja i meseci“, priznao je on u novogodišnjem obraćanju.

Poljuljana finansijska osnova

Tih diskusija sigurno će biti i u novoj godini. Koalicija se sastoji od dve partije levog centra i jedne koja zastupa ekonomski liberalizam. Socijaldemokrate i Zeleni se uzdaju u jaku državu, potrebno im je više novca za socijalnu i klimatsku politiku. Liberali insistiraju na pojedinačnoj odgovornosti građana i na štedljivoj državi.

Te ideološke razlike nužno vode raspravi o novcu. U novembru je Ustavni sud jedan deo budžeta proglasio neustavnim, i podsetio da Ustav ne predviđa nova zaduživanja. Time je poljuljana finansijska osnova koalicije.