Vladajući škotski nacionalisti bez apsolutne većine

To bi moglo da zakomplikuje planove te partije da održi novi referendum o nezavisnosti Škotske.

Posle objavljenih rezultata za 68 izbornih jedinica, SNP je osvojila 57 od 129 mandata i izvesno je da će produžiti dominaciju škotskom politikom.

Međutim, ta stranka škotske premijerke Nikole Stardžon gotovo izvesno neće imati 65 poslanika, potrebnih za samostalno formiranje vlade.

Na osnovu najnovijih rezultata, Bi-Bi-Si prognozira da će SNP na kraju imati 63 mandata u parlamentu.

Stardžon je večeras priznala da neće imati apsolutnu većinu, ali da uprkos tome legitimitet referenduma o nezavisnosti neće biti doveden u pitanje.

Navela je da će njen glavni prioritet posle izbora biti upravljanje pandemijom korona virusa.

Škotska je deo Velike Britanije od 1707. godine, a njeni gradjani su na referendumu 2014. godine glasali za ostanak u zajedničkoj državi, većinom od 55 prema 45 odsto.

Međutim, odluka Britanaca iz 2016. godine da napuste EU promenila je odnos snaga u Škotskoj, gde je jasna većina stanovnika bila za ostanak u Uniji. Na referendumu o Bregzitu za ostanak u EU izjasnilo se 62 odsto Škota.

Za novi obavezujući referendum potrebno je odobrenje britanske Vlade. Premijer Boris Džonson uporno tvrdi da će reći „ne“, a ako ostane pri tvrdom stavu, o tom pitanju će verovatno odlučivati sudovi.

Premijerka Škotske Stardžon navela je danas da će Džonson pogrešiti ako bude pokušao da spreči referendum.

„Prvo, time ne birate borbu sa SNP, već borbu sa demokratskim željama škotskog naroda. I drugo, nećete uspeti“, rekla je Stardžon.

Dodala je da bi „nečuveni karakter“ bilo kakvog pokušaja britanske Vlade da uguši demokratsku volje Škotske samo povećao težnju njenih građana ka nezavisnosti.