Vlade da ne vraćaju klimatske izbeglice

Ova odluka – prva takve vrste – predstavlja zakonsku „prekretnicu“ i tačku kojom se „otvaraju vrata“ za buduću zaštitu ljudi čiji su životi i blagostanje ugroženi zbog globalnog zagrevanja, kažu stručnjaci.

Očekuje se da će tokom naredne decenije desetine miliona ljudi biti raseljene zbog globalnog zagrevanja.

Presuda Komiteta UN odnosi se na slučaj Joana Teitiota, čoveka iz pacifičke države Kiribati, koja se smatra za jednu od zemalja najugroženijih porastom nivoa mora.

On je zatražio zaštitu na Novom Zelandu 2013, tvrdeći da su njegov i životi članova njegove porodice u opasnosti.

Komitetu su predstavljeni dokazi o prenaseljenosti na ostrvu Južna Tarava, gde je Teitiota živeo, u kojima se navodi da se broj stanovnika povećao sa 1.641 u 1947, na 50.000 u 2010. godini, pošto su zbog povećanog nivoa mora druga ostrva postala nepodesna za stanovanje, što je dovelo do nasilja i socijalnih tenzija.

Teitiota je naveo da su nedostatak sveže vode i poteškoće pri uzgajanju useva, koje su nastale zbog povećanog saliniteta podzemnih voda, uzrokovali ozbiljne zdravstvene probleme njegovoj porodici.

Osim toga, Teitiota je tvrdio da bi, s obzirom na predviđanja da će Kiribati biti nepodesan za življenje u roku od 10 do 15 godina, njegov život bio ugrožen ukoliko bi ostao tamo. Novozelandski sud je odbio njegov zahtev za zaštitu.

Komitet UN je najpre podržao odluku suda, navodeći da „s obzirom da će zbog podizanja nivoa mora Kiribati biti nepodesan za život u roku od 10 do 15 godina, u tom periodu moći da dođe do intervencije vlasti u zemlji, uz pomoć međunarodne zajednice, kako bi se preduzele mere za zaštitu i, gde je to neophodno, relokaciju stanovništva“.

Međutim, odluka je kasnije promenjena, a stručnjaci kažu da ona otvara vrata drugim slučajevima zasnovanim na tvrdnjama da su životi ugroženi zbog klimatske krize.

Iako ova presuda nije formalno obavezujuća za vlade, ona ukazuje na pravne obaveze koje zemlje imaju po međunarodnom zakonu.

„Ono što je zaista važno ovde, i zbog čega je u pitanju značajan slučaj, je to što je Komitet priznao da će, ukoliko u skorijoj budućnosti ne bude preduzeta obimna akcija po pitanju klimatskih promena, vladama verovatno, prema međunarodnom zakonu o ljudskim pravima, biti zabranjeno da vraćaju ljude na mesta na kojima je njihov život u opasnosti ili gde bi mogli da budu suočeni sa nehumanim ili ponižavajućim tretmanom“, zaključila je DŽejn Mekadam, direktorka Kaldor centra za međunarodno izbegličko pravo na Univerzitetu u Novom Južnom Velsu.