Vladimir Kara-Murza: 20 godina borbe protiv Putinovog režima

Ruski istoričar i novinar Vladimir Kara-Murza dobitnik je ovogodišnje nagrade za ljudska prava Vaclav Havel, saopštila je 10. oktobra Parlamentarna skupština Saveta Evrope. Protiv ovog disidenta, koji je šest meseci u zatvoru u Rusiji, trenutno se vodi nekoliko sudskih postupaka.

Kada je 24. februara počela ruska invazija na Ukrajinu, Kara-Murza je bio u Moskvi. Dve nedelje kasnije dao je intervju američkoj televiziji Si-En-En u kojem je rusko delovanje nazvao agresijom, a ruske vlasti „ubilačkim režimom”, a samo nekoliko sati kasnije uhapšen je u svojoj kući i istog dana osuđen na 15 dana zatvora zbog „neposlušnosti policiji”.

Nekoliko dana kasnije protiv Kara-Murze je pokrenut krivični postupak zbog širenja „neistine” o ruskoj vojsci i „specijalnoj vojnoj operaciji” – kako se u Rusiji naziva rat u Ukrajini. Kao povod naveden je njegov govor koji je održao 15. marta u Predstavničkom domu američke države Arizona. Ako ga sud proglasi krivim, preti mu kazna zatvora od pet do deset godina.

Krajem jula pokrenut je još jedan sudski postupak protiv Kara-Murze – zbog delovanja „nepoželjne organizacije“. Za ovo delo zaprećena je kazna zatvora do četiri godine.

I konačno, 6. oktobra – optužen je za veleizdaju. Istražitelji tvrde da je savetovao strane tajne službe i za to dobijao 30.000 dolara mesečno. Ako bude osuđen, preti mu kazna do 20 godina zatvora.

Bez iluzija o Putinu

Vladimir Kara-Murza, sin pokojnog istoimenog TV voditelja, rođen je 1981. Kako je rekao, u politiku je ušao preko ruskog političara Borisa Njemcova, kojeg je upoznao tokom intervjua za vreme predizborne kampanje za parlamentarne izbore 1999. Njemcov je tada bio predsednik partije Savez desnih snaga (SPS), a Kara -Murza je radio za novine Nove izvestija. Na tim izborima SPS je osvojio 8,5 odsto glasova, a tada 19-godišnji Kara-Murza postao je 2000. savetnik Borisa Njemcova. Ubistvo Njemcova 2015. u Moskvi Kara-Murza do danas doživljava ne samo kao političku, već i kao ličnu tragediju.

Za sebe kaže da je ubeđeni opozicionar i da nije gajio iluzije o Vladimiru Putinu ni jedne sekunde.

Ispričao događaj koji se dogodio 20. decembra 1999. u Moskvi na otkrivanju spomen-ploče Juriju Andropovu, dugogodišnjem šefu KGB-a. Taj dan se u Rusiji obeležava kao praznik saradnika službi bezbednosti. Tadašnji premijer Putin je na sastanku sa svojim kolegama posebno pohvalio rad saradnika KGB angažovanih u vladi, rekao je Kara-Murza u intervjuu objavljenom na Radiju Liberti. Nakon toga, nastavio je ruski opozicionar, Putin je nazdravio Staljinu. „Ne bih da se predstavljam kao neka vrsta vidovnjaka, ali činilo mi se da su to već sasvim očigledne stvari“, rekao je Kara-Murza.

Zakon Magnicki u SAD

Pored političkog delovanja, Kara-Murza se bavio i novinarstvom, pa mu je 2003. ruska televizija RTVi ponudila da vodi njeno dopisništvo u Vašingtonu. Prihvatio je i proveo osam godina u SAD.

U ime ruske opozicije 2010. i 2011. je aktivno je radio na donošenju zakona „o odgovornosti i vladavini prava“ u Kongresu SAD, koji je predviđao zabranu ulaska u zemlju i zamrzavanje imovine predstavnika ruske elite i zvaničnika koji su odgovorni za teška kršenja ljudskih prava.

Ovaj zakon je usvojen 2012. godine i nazvan je po Sergeju Magnickom, ruskom advokatu koji je preminuo u zatvoru u Rusiji 2009. nakon što je otkrio pronevere od strane pripadnika ruskih snaga bezbednosti i nekih zvaničnika u miljardskim iznosima. Isti zakon je potom usvojila Kanada i niz drugih zemalja.

Nakon ubistva Borisa Njemcova 27.februara 2015. Kara-Murza je zajedno sa bivšim ruskim premijerom Mihailom Kasjanovim otputovao u Vašington da predstavi tzv. „listu Njemcova“ – imena političara i novinara koji su otvoreno pozivali na progon Njemcova.

Kara-Murza se zalagao i za preimenovanje trga na kome se nalazi ruska ambasada u Vašingtonu u Trg Borisa Njemcova. A posle aneksije Krima Kara-Murza se zalagao za uvođenje sankcija Rusiji.

Trovanja 2015. i 2017. godine.

Vladimir Kara-Murza je 26. maja 2015. ručao sa jednim političkim savetnikom u centru Moskve, a potom sa dvojicom kolega. Iznenada mu je pozlilo i poslat je u bolnicu. Nedelju dana je ležao u komi, a nakon toga je ostao u bolnici još mesec i po dana. Potom je otišao na šestomesečno lečenje u SAD, gde mu žive supruga i troje dece. Prema pisanju medija, francuski doktor Paskal Kinc otkrio je tragove teških metala u njegovom telu. Mnogi su mislili da je reč o trovanju.

Kara-Murza je i 2017. završio u bolnici sa istim simptomima. Tada je dijagnostikovano trovanje neodređenom supstancom. Na odeljenju intenzivne nege proveo je deset dana. Nakon toga je ponovo otišao na rehabilitaciju u SAD.

U oba slučaja Kara-Murza je tražio od ruskih vlasti pokretanje postupka zbog sumnje na trovanje, ali su ti zahtevi odbijeni.

Novinari Bellingkata, Špigela i insajdera su 2021. analizirali kretanje Vladimira Kara-Murze 2015. i 2017. godine. Otkrili su da je u mesecima pre oba slučaja trovanja bio pod prismotrom ruske tajne službe FSB – kao i kod trovanja Alekseja Navaljnog, koji je takođe u zatvoru u Rusiji. Kara-Murza lično ne sumnja da je ruski režim hteo da se trovanjem osveti za zakon Magnicki.