Foto: EPA-EFE/YURI KOCHETKOVRuski opozicionar Vladimir Kara Murza koji je u aprilu osuđen na 25 godina zatvora pod optužbom za izdaju – optužba u potpunosti zasnovana na njegovim javnim izjavama o potpunoj invaziji Rusije na Ukrajinu – juče se pojavio na žalbenom ročištu pred moskosvkim apelacionim sudom gde je, očekivano, izgubio žalbu.
„Nikada me nije napuštao veoma čudan osećaj“, naveo je Kara Murza, prvo u Moskovskom gradskom sudu pa ovde u Apelacionom sudu.
Okupljenim prijateljima u sudnici poručio je: „Prijatelji, sve će biti u redu.“
Uoči potvrđivanja kazne pred moskovkim sudom napisao je jedan osvrt na ceo proces za Vašington post.
Sudski postupci, po svojoj prirodi, moraju na neki način biti povezani sa zakonom. Ali sve što mi se dogodilo nema veze sa zakonom; ako ništa drugo, ono čemu sam prisustvovao je upravo suprotno.
Zakon – i ruski i međunarodni – zabranjuje vođenje agresivnog rata. Ali već više od 15 meseci, čovek koji sebe naziva predsednikom moje zemlje vodi brutalan, ničim izazvan, agresivan rat protiv susedne zemlje: ubija njene građane, bombarduje gradove, zauzima njene teritorije.
Zakon – i ruski i međunarodni – zabranjuje napade na civile i civilne ciljeve. Ali tokom 15 meseci Putinove agresije na Ukrajinu, desetine hiljada civila je ubijeno i ranjeno, a hiljade bolnica, škola i kuća je uništeno.
Zakon — i ruski i međunarodni — zabranjuje propagandu rata. Ali ratna propaganda je sve što slušam od jutra do mraka na televiziji koja pušta u mojoj zatvorskoj ćeliji.
Danas u našoj zemlji ne sudi se onima koji vode ovaj zločinački rat, već onima koji mu se protive: Novinari govore istinu. Umetnici koji lepe antiratne nalepnice. Sveštenici koji se pozivaju na zapovest „Ne ubij“.
Nastavnici koji stvari nazivaju pravim stvarima. Roditelji čija deca crtaju antiratne slike. Zakonodavci koji sebi dozvoljavaju da sumnjaju u prikladnost dečijih takmičenja kada se deca ubijaju u susednoj zemlji.
Ili, kao u mom slučaju, političari koji otvoreno govore protiv ovog rata i protiv ovog režima.
Za pet javnih nastupa dobio sam 25 godina zatvora. Kako se sarkastično našalio šef moje straže u moskovskom gradskom sudu: „Impresivan rad“.
Sve se ovo dešavalo i ranije u našoj zemlji. Učesnici demonstracija na Crvenom trgu protiv invazije na Čehoslovačku 1968. osuđeni su na logore i unutrašnje izgnanstvo, a 1980. Andrej Saharov je prognan u zatvoreni grad Gorki jer je govorio protiv rata u Avganistanu.
Ali tek nekoliko godina kasnije tadašnji ruski predsednik Boris Jeljcin je, u poseti Pragu, osudio tu okupaciju i položio cveće na spomenik njenim žrtvama, a najviše zakonodavno telo naše zemlje proglasilo je da je rat u Avganistanu zaslužio moralnu i političku osudu.
Isto će se desiti i sa aktuelnim ratom u Ukrajini, i to mnogo ranije nego što se može činiti onima koji su ga pokrenuli.
To je zato što, pored pravnih zakona, postoje zakoni istorije, koje još niko nije uspeo da ukine.
A onda će se suditi pravim zločincima — uključujući i one za kojima je Međunarodni krivični sud već izdao naloge za hapšenje. Kao što znate, ratni zločini nemaju rok zastarelosti.
Imam savet za sve one koji su organizovali moje i druge pokazne procese protiv ratnih protivnika pokušavajući da prikažu protivnike vlasti kao „izdajnike domovine“, za sve one koji su toliko nostalgični za sovjetskim sistemom: Setite se kako se završilo. Svi sistemi zasnovani na lažima i nasilju završavaju se na isti način“, zaključio je Vladimir Kara-Murza
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
