Rusija se suočava sa mnoštvom slabosti ako pogledate, na primer, to što se dešava u vojsci i vojnoj proizvodnji, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vladimir Milov, bivši zamenik ruskog ministra energetike, koji je sada u egzilu i osuđen na osam godina u zatvoru u odstustvu po optužbi za širenje lažnih informacija o ruskoj invaziji na Ukrajinu.
„Istina je da Rusija može da proizvede dosta artiljerijskih granata, čak i dronova. Međutim, problem je proizvodnja borbenih vozila istim tempom kao ranije, čak i delova za njih, kao i sofisticiranije opreme poput aviona“, ističe ruski političar Milov.
Po njegovim rečima, uticaj zapadnih sankcija se sve više oseća, naročito u vojnom sektoru. Oko 80 odsto transakcija sa Kinom trenutno je zamrznuto u pogledu plaćanja.
On ističe da je trenutno ruski vojni budžet oko šest do sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i ako pogledate sveobuhvatno, „što nije ni približno dovoljno za finansiranje rata sadašnjih razmera“.
„Rusiji verovatno treba bar 50 odsto veći vojni budžet čak i za održavanje trenutnih operacija“, smatra Milov.
Kada je reč o podršci građana, „ako govorimo o dobrovoljnom javljanju regruta u vojne centre, u ruskom društvu nema podrške za rat“, kaže Milov.
Dodaje da zbog toga ruska vojska nema rezerve koju bi poslala da zaustavi ukrajinsku ofanzivu u Kursku.
„S obzirom na sve ove probleme, jasno je da su njegovi resursi iscrpljeni i to će se naročito osetiti 2025. godine,“ ističe Milov.
Po njegovim rečima, Rusija je na raskrsnici, ali postoje snage koje žele da ona postane normalna, istinska, mirna demokratija, koja brine o svojim građanima i odriče se prošlog imperijalizma.
„U većini zemalja u kojima dobijate 15 godina zatvora za kritikovanje vlasti, nema protesta. Međutim, to ne znači nužno i podršku vlastima. U mestima kao što su Eritreja ili Turkmenistan, činjenica da nema protesta ne znači da ljudi vole taj režim“, navodi Milov.
Kurska ofanziva razotkrila ključnu slabost Rusije
Smatra da je Rusija zabrinuta zbog ukrajinskog upada u Kursk, ali da Moskva nema nikakve rezerve u ljudstvu da ih odnekud dovede i pošalje u Kursk da se bore.
„Zbog toga je Kremlj odlučio da njegove operacije u Ukrajini ne budu dovedene u pitanje eventualnim povlačenjem dela trupa i slanjem u Kursk, što je očito bio primarni cilj ukrajinske ofanzive da se oslobodi pritiska ruskih snaga na okupiranim teritorijama, pre svega u Donbasu. Međutim, Rusija nije nasela na taj mamac.
Ali, mislim da je Kurska ofanziva razotkrila ključnu slabost Rusije da nema nikakve raspoložive rezerve u ljudstvu. To je ključni problem“.
Jedina stvar koju Putin sada može da uradi jeste da nastavi napredovanje ka Pokrovsku, smatra Milov. „Ali postavlja se pitanje šta će uraditi sa Kurskom regijom, jer očigledno ne postoje jasni resursi sa kojima bi mogao da pokuša da povrati taj deo zemlje.
To će biti velika sramota za Putina na domaćem planu kako vreme odmiče“.
Rusija može da pravi granate, ali ne i borbena vozila
Iako privreda Rusije trenutno raste oko tri odsto i iako je to uglavnom ratna ekonomija, a na površini, na prvi pogled, izgleda da zapadne sankcije ne utiču na nju. Ipak, dugoročno će biti negativnih posledica po Rusiju.
„Veoma sam zaprepašćen pristrasnošću u zapadnim medijima, koji pišu gotovo trijumfalno i vesele se nekim od relativnih uspeha Rusije, dok potpuno ignorišu njene fundamentalne slabosti.
To ne mogu da razumem. Mislim da je ovo možda nastavak sveukupne negativne pristrasnost, jer nije popularno aplaudirati sopstvenim političarima na Zapadu.
Normalno je da ih kritikujete, da je propala njihova politika prema Rusiji, uključujući i sankcije. Ipak, Rusija se suočava sa mnoštvo slabosti ako pogledate, na primer, to što se dešava u vojsci i vojnoj proizvodnji.
Međutim, uvek se naglašava sposobnost Rusije da proizvodi granate. Istina je da Rusija može da proizvede dosta artiljerijskih granata, čak i dronova“, navodi Milov.
Rusiji treba 50 odsto veći budžet za nastavak rata
Trenutno vojni budžet iznosi oko 6-7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i ako pogledate sveobuhvatno, to nije ni približno dovoljno za finansiranje rata sadašnjih razmera.
Rusiji verovatno treba bar 50 odsto veći vojni budžet čak i za održavanje trenutnih operacija. Kako to znamo?
Prvo, oko dve trećine ruskog vojnog budžeta ne ide direktno za vojsku, već na nabavku naoružanja i municije.
Sergej Čemezov, generalni direktor Rosteca – to je najveći ruski proizvođač oružja, kazao je u nedevanom intervjuu da je ruska vojna industrija je blizu nule profitabilnosti i ne možemo još dugo tako, napominje Milov.
Drugo, niko zapravo ne želi da bude pozvan u rusku vojsku. Stoga ruska vlada ubrzano indeksira visinu plate koju nudi za potpisivanje ugovora sa Ministarstvom odbrane.
Pre dve godine davala je 200 hiljada rubalja (1.996 evra) na ime jednokratne naknade za potpisivanje ugovora. Sada je to više od dva miliona rublja, dakle deset puta.
Oni moraju značajno da povećaju potrošnju na plate i davanja, jer trenutno ne mogu da izdrže sa sadašnjim brojem vojnika, ukazuje.
Treće, sistem snabdevanja vojske je potpuno poremećen. Glavne ličnosti poput generala Šamanova u Državnoj Dumi ili generala Stepašina, bivšeg premijera, javno su govorile da se ruski vojnici ponašaju kao prosjaci.
Primorani su da kupuju bilo šta, od uniformi do komunikacija. Prinuđeni su da od sopstvene plate nabavljaju komunikacione uređaje, jer ih država ničim ne snabdeva. I to sa vojnim budžetom od 6-7 odsto BDP-a.
Jasno je da to nije dovoljno da se održe trenutne operacije. Uveren sam da će vrlo brzo Rusija izaći sa predlozima za povećanje vojnih izdataka za desetine procentnih poena.
Dakle, nije tako lako kako zapadni mediji sugerišu, i zaista sam zbunjen zašto mnogi komentatori zapravo prihvataju Putinove narative. Mnogo se priča o dobroj poziciji Rusije, što nije tačno, naglašava Milov.
Upotreba nuklearnog oružja ne bi dala prednost Rusiji
Upotreba nuklearnog oružja ne bi dala Rusiji nikakvu vojnu prednost, jer da bi se ona ostvarila, mora da bude podržana nekim konvencionalnim pokretima, za šta nema resurse na raspolaganju.
Ali problem su ogromni. Neću ih ovde navoditi, ali sam siguran da ćete razumeti. To je očigledno retorika, a oni su mnogo puta govorili da bi fizički napad na rusko tlo bio apsolutna crvena linija.
Vidimo to već mesec dana, ali Rusija nije ništa preduzela u tom smislu.
Preuranjeno govoriti o kraju rata
Mislim da je preuranjeno govoriti o kraju ovog rata, kaže Milov prisećajući se iransko-iračkog rata 1980-ih kada se stalno pričalo da će se ubrzo završiti, ali je trajao skoro deceniju.
Putin je pokrenuo ovaj rat i, jednostavno, u ovom trenutku ne vidim nikakvu njegovu ozbiljnu nameru, osim retorike, da ga završi.
To znači da treba primeniti veći pritisak. Mislim da je veoma važno za Rusiju da Putin bude primoran da prihvati zapadne zahteve da se vrati međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima.
Za sada smo daleko od toga i ne vidim kraj ovog rata, ali to nije razlog da odustanemo.
Ima Rusa koji žele da Rusija bude demokratska
Na pitanje kako će Rusija izgledati za pet-deset godina Milov odgovara da se i pre 20 godina mislilo da Mađarska u potpunosti ide ka tome da postane evropska demokratija i primer i za nas. Ali pogledajte gde su oni sada, ili Srbija.
Kada je Milošević zbačen sa vlasti bilo je mnogo nade da će Srbija postati normalna demokratska zemlja. Sada očigledno nije.
Dakle, Rusija je na raskrsnici, ali postoje snage koje žele da ona postane normalna, istinska, mirna demokratija, koja brine o svojim građanima i odriče se prošlog imperijalizma.
Ima dosta ljudi koji žele da Rusija bude normalna, miroljubiva. Ali, trenutno su izloženi režimskoj represiji.
Potrebno je slabljenje ovog režima da bi se pojavili na sceni. Dakle, to je velika nepoznanica, ali mi ćemo nastaviti borbu za vraćanje Rusije na normalni put.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
