Da li je Zapad uspeo da izoluje predsednika Rusije i kakvu poruku šalje samit BRIKS-a?

Trodnevni samit BRIKS-a, koji počinje u danas u jugozapadnom ruskom gradu Kazanju, prvi je sastanak grupe velikih ekonomija u usponu Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike otkako se ranije ove godine proširio na Egipat, Ujedinjene Arapske Emirate, Etiopiju i Iran.

Prisustvuju lideri iz Kine Si Đinping, Indijac Narendra Modi, Iranac Masud Pezeškijan, Siril Ramafosa iz Južne Afrike, kao i oni koji nisu u klubu, poput turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Očekivalo se da će se pridružiti brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, ali je otkazao put nakon što je zadobio povredu kod kuće.

Predviđeno da bude ubedljivo najveći međunarodni skup čiji je domaćin ruski predsednik od početka rata u februaru 2022, okupljanje BRIKS-a i drugih zemalja ove nedelje ukazuje na rastuću konvergenciju nacija koje se nadaju da će doći do promene u globalnoj ravnoteži moć i u slučaju nekih, poput Moskve, Pekinga i Teherana direktno se suprotstave Zapadu predvođenom Sjedinjenim Državama.

To je poslednja poruku koju će Putin – i bliski partner i najmoćniji lider zemlje BRIKS-a Si – projektovati u narednim danima: Zapad je taj koji je izolovan u svetu sa svojim sankcijama i savezima, dok „globalna većina“ zemalja podržava njihovu pokušaj da izazove američko globalno vođstvo.

U izjavi novinarima u petak, Putin je pozdravio rastući ekonomski i politički uticaj zemalja BRIKS-a kao „nepobitnu činjenicu“ i rekao da će, ako BRIKS i zainteresovane zemlje rade zajedno, „biti suštinski element novog svetskog poretka“ – iako je on negirao je da je grupa „anti-zapadni savez“.

Putinova poruka ove nedelje biće još potresnija jer se sastanak održava samo nekoliko dana uoči američkih izbora, gde bi potencijalna pobeda bivšeg predsednika Donalda Trampa mogla da dovede do toga da SAD promene svoju čvrstu podršku Ukrajini i dodatno zaoštre veze Vašingtona sa svojim tradicionalnim saveznicima.

„Ovaj samit BRIKS-a je zaista poklon za Putina“, rekao je Aleks Gabujev, direktor Evroazijskog centra Karnegi Rusija u Berlinu.

„Poruka će biti: kako možete govoriti o globalnoj izolaciji Rusije kada svi ovi lideri dolaze u Kazanj“.

Rusija želi da prikaže BRIKS „kao vrh koplja, novu organizaciju koja nas sve kao globalnu zajednicu vodi ka pravednijem poretku“, rekao je Gabujev.

Ali uprkos širokoj ruskoj retorici, lideri koji se sastaju u Kazanju imaju širok spektar gledišta i interesa – realnost BRIKS-a za koju posmatrači kažu da ograničava njihovu sposobnost da pošalju jedinstvenu poruku – posebno onakvu kakvu Putin može poželeti.

Globalne krize

Skup koji je organizovala Rusija predstavlja oštar kontrast prošlogodišnjem samitu BRIKS-a u Johanesburgu, kada je Putin učestvovao sa druge strane video ekrana – nije mogao da prisustvuje lično zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda zbog navodnih ratnih zločina nad Ukrajinom .

Ove godine, ruski predsednik je na čelu prvog samita otkako se organizacija skoro udvostručila a skup se odvija pred sasvim drugačijim globalnim pejzažom.

Dok je BRIKS prvenstveno usmeren ka ekonomskoj saradnji, njegov prošlogodišnji sastanak održan je u senci rata u Ukrajini.

Sada, čak i dok taj rat besni,  sve veći sukob na Bliskom istoku verovatno će dominirati razgovorima lidera.

Putin je prošle nedelje potvrdio da će se palestinski lider Mahmud Abas pridružiti događaju.

Ruski lider i njegovi zvaničnici će verovatno iskoristiti sukob i gnev širom globalnog juga prema SAD i njihovoj podršci Izraelu da pojačaju svoj argument za novi svetski poredak bez SAD na čelu, kažu posmatrači.

Kina i Rusija su pozvale na prekid vatre u rastućem sukobu i kritikovale akcije Izraela, dok su SAD podržale pravo Izraela da uzvrati Hamasu u Gazi i Hezbolahu u Libanu.

Mnogi koji prisustvuju samitu vide sukob na Bliskom istoku „kao vrhunski primer zašto bi ova konkretna grupa zemalja trebalo da ima veći uticaj“, rekao je Džonatan Fulton, viši nerezidentni saradnik Atlantskog saveta iz Abu Dabija.

Međutim, kako je kazao, zemlje to „uglavnom koriste kao retoričku tačku da kritikuju stvari koje im se ne dopadaju“, umesto da pokažu interesovanje za pronalaženje rešenja.

Posmatrači će takođe pratiti da li Kina i Brazil koriste skup kao platformu da odigraju svoj zajednički mirovni predlog u šest tačaka o ratu u Ukrajini, kao što su to učinili na prošlomesečnom sastanku Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Zatim je ukrajinski lider Volodimir Zelenski osudio napore, rekavši da će takvi planovi pomoći Moskvi, dok je upozorio Peking i Braziliju: „Nećete pojačati svoju moć na račun Ukrajine“.

Izazovi Zelenskog koji predstavlja njegov „plan pobede“ za okončanje rata i predstojeći američki izbori znače da Kina sada ima „ogromnu priliku da udari u bubanj sopstvenog formata (u Ukrajini) ne štedeći previše uticaja“, kaže Gabujev.

Skup u Kazanju takođe daje Putinu široku priliku da se druži sa svojim kolegama liderima BRIKS-a i drugim prijateljskim zvanicama koji prisustvuju.

Nedavno uključivanje Irana u BRIKS  dovodi bliskog ruskog partnera još više u okrilje Moskve. SAD i njeni saveznici takođe optužuju Kinu da pokreće ratne napore Rusije kroz obezbeđivanje robe dvostruke upotrebe kao što su alatne mašine i mikroelektronika – ulogu koju Peking takođe poriče dok brani svoju „normalnu trgovinu“ sa Rusijom i „neutralnost“ u ratu.

Kriza identiteta

Očekuje se da će lideri u narednih nekoliko dana razgovarati o tome kako unaprediti tekuće napore za izmirenje plaćanja izvan sistema denominiranog u američkim dolarima koristeći valute BRIKS-a i bankarske mreže, sistem koji bi mogao imati ekonomske koristi, ali i pomaže zemljama članicama poput Rusije da zaobiđu Zapadne sankcije.

Zemlje će takođe verovatno tražiti načine da unaprede ekonomsku, tehnološku i finansijsku saradnju u nizu oblasti od energetike do razmene satelitskih podataka.

Međutim, u isto vreme, oni će se boriti sa podelama i različitim planovima između zemalja unutar grupe, za koje posmatrači kažu da ograničavaju koliko BRIKS može da postigne.

Ovo nije ništa novo za grupu, koja je održala svoj prvi samit u Brazilu, Rusiji, Indiji i Kini 2009. godine kao konvergenciju ključnih tržišta u razvoju pre nego što se sledeće godine proširila na Južnu Afriku.

BRIKS je 2015. godine pokrenuo svoju Novu razvojnu banku, koja se smatra alternativom ili dopunom Svetskoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu.

Labavo ujedinjen zajedničkim interesom za reformu međunarodnog sistema kako bi se osiguralo da njihovi glasovi budu bolje zastupljeni, BRIKS je od svog početka inkorporirao zemlje sa dubokim razlikama u političkim i ekonomskim sistemima.

Indija i Kina, na primer, imaju granični sukob koji dugo tinja, ali čine dva ključna stuba kluba.

Njihove podele su postale još izraženije poslednjih godina jer su Kina-SAD postale sve opterećenije, dok su Indija i SAD postale bliži partneri.

Danas, čak i kada se BRIKS ponovo proširio a Kremlj kaže da je još više od 30 zemalja zainteresovano za pridruživanje ili saradnju sa njim produbljivanje geopolitičkih linija dodatno komplikuje identitet i pravac BRIKS-a, kažu posmatrači.

„Kina i Rusija su u suštini pokušale da promene grupu sa osećaja da su BRIKS ekonomije u usponu na potencijalno neku vrstu izraza zebnje u pogledu zapadne dominacije“, rekao je Manoj Kevalramani, koji vodi studije o Indo-Pacifiku u istraživačkom centru Takshashila Institution u indijskom gradu Bangaloru.

A novi ili ambiciozni članovi možda neće želeti da biraju između ove vizije ili Zapada. Umesto toga, oni žele da podignu svoje ekonomije i da se „angažuju neideološki i pragmatično“, rekao je on.