Šta Putin zaista želi od američkih izbora?

Osam godina, dva izbora i invazija punog obima na Ukrajinu, mehurići nade su se rasplinuli i zamenili su gorko-slatki gutljaji sablasnosti, piše Politico analizirajući Rusiju i američke izbore.

Iako je uobičajena mudrost da Kremlj ponovo želi Trampa, realnost je da nijedan od dva moguća buduća predsednika SAD verovatno neće ispuniti sve što Moskva želi.

Krenimo od Trampa: Od svoje prve predsedničke kampanje, republikanski kandidat je uživao određeni nivo divljenja Moskve.

Tačnije, ruski predsednik Vladimir Putin se divi Trampovom divljenju Putinu.

„Putin je nizak, sujetan čovek“, kaže Nina Hruščova, profesorka na The New School u ​​Njujorku i praunuka bivšeg sovjetskog premijera Nikite Hruščova.

„Kremlju se dopada činjenica da visoki, bogati Tramp ima apsolutno strahopoštovanje prema Putinu“, dodala je ona. „To daje prednost Putinu“.

I dok Trampova moćna ličnost i estetika bogatog čoveka, lažno preplanulog lica možda odvrate puritance u zapadnoj Evropi, ruskoj eliti nije strano razmetljivo iskazivanje bogatstva niti, najblaže rečeno, autokratske tendencije kod njihovih političara.

Trampovo konspirativno razmišljanje takođe je blisko među mnogim Rusima, podstaknutim njihovim političarima i propagandom, da su obični Amerikanci taoci duboke države.

Najveća atrakcija za Kremlj kada je Tramp u pitanju, naravno, je njegov stav o Ukrajini.

Republikanski kandidat se obavezao da će okončati rat u jednom danu, verovatno tako što će naterati Kijev na teritorijalne ustupke.

Njegov potpredsednik Džej Di Vens je žestoki kritičar pružanja dodatne pomoći Ukrajini.

„Putinu je očajnički potrebna pobeda“, smatra Abas Galjamov, bivši pisac govora u Kremlju.

„Dugotrajan sukob u kojem on nije u stanju da pobedi ne pomaže njegovom legitimitetu“.

Međutim, Tramp ima lošu stranu. Kako je Moskva naučila na teži način tokom njegovog prvog mandata, Tramp ne ispunjava uvek svoja obećanja.

Konkretno, on nije popravio odnose sa Rusijom i niti ukinuo zapadne sankcije Rusiji zbog zauzimanja Krima i istočne Ukrajine.

Osam godina kasnije, dok se Putinov trodnevni plan invazije otegao na skoro tri godine, Moskva sumnja da će neprijateljstvo Vašingtona razbiti čak i predsednik koji je najviše naklonjen Kremlju.

„Izbori neće promeniti ništa za Rusiju, jer kandidati u potpunosti odražavaju dvopartijski konsenzus da Rusija mora biti poražena“, napisao je Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, u postu na Telegramu.

On je Trampove reči o okončanju rata i dobrim odnosima sa Rusijom nazvao „banalnošću“.

„On ne može da zaustavi rat. Ni za jedan dan, ni za tri dana, ni za tri meseca. A ako se zaista potrudi, mogao bi da bude novi Kenedi“, dodao je Medvedev.

Kao šampion američkog spoljnopolitičkog establišmenta, Haris takođe nudi Putinu savršenu foliju, kao i opravdanje za njegov beskrajni rat protiv onoga što on naziva „američkom hegemonijom“.

„Ko god da pobedi na izborima, ne vidimo izglede da Amerika promeni svoj rusofobični kurs“, rekao je ranije ove nedelje ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Zanimljivo je da je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov postavio Trampa na svoje mesto ovog meseca nakon što je bivši predsednik SAD tvrdio da je bio blizu postizanja sporazuma o nuklearnom razoružanju sa Moskvom i Pekingom tokom svog prvog mandata.

„Ne, ovo ne odgovara stvarnosti“, rekao je Rjabkov.

Zatim, tu je Haris, kandidatkinja koji je u septembru dobila Putinovu sarkastičnu podršku.

Predsednik Džo Bajden je bio „naš favorit, ako se to tako može nazvati“, rekao je Putin tokom panela na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku, događaju koji je osmišljen da podstakne ulaganja u istočne regione Rusije.

Kada je Bajden ispao iz trke, Putin je rekao da će Rusija učiniti ono što je demokratski predsednik tražio od svojih sledbenika i „podržati“ Haris.

„Ona ima tako izražajan i zarazan smeh, to pokazuje da joj ide dobro“, rekao je on, izazivajući smeh publike.

Galjamov, bivši govornik Kremlja, odbacio je Putinove komentare. „To je tradicionalna operacija KGB-a koja treba da koristi Trampu“, rekao je on.

Hruščova, međutim, smatra da bi ova izjava mogla da sadrži zrnce istine.

Trampovo obećanje o brzom okončanju rata u Ukrajini, čak i onog koji je obezbedio teritoriju za Moskvu, možda nije Putinov željeni ishod.

„On je rat učinio središnjim delom svoje zaostavštine, pa će ga voditi koliko god bude trebalo, želeo i mogao“, rekla je Hruščova.

Haris bi mogla da pomogne u tome tako što će produžiti status kvo za koji Moskva veruje da ide u njenu korist dok odlučnost Zapada slabi protiv nemilosrdne ofanzive Rusije.

Američki obaveštajni i tehnološki stručnjaci optužili su Rusiju da nastavlja da širi lažne video snimke i druge dezinformacije koje imaju za cilj da utiču na izbore.

Iako je veći deo sadržaja usmeren na demokratski tabor – jedna bizarna priča tvrdi da je Haris ubila ugroženog nosoroga u Zambiji – čini se da je takođe osmišljen da potkopa veru u glasanje uopšte.

Ruski državni mediji vide izbore kao nešto između cirkusa i ratne zone.

Ako bi Kremlj glasao, nema sumnje da bi glasao za haos, polarizaciju i razočaranje u američku demokratiju.

Od danas, izgleda da ima dobre šanse za pobedu.