"Kusturica kod Putina došao da traži pare, ali mu Putin pare ni pomenuo nije": Sagovornici Danasa o susretu predsednika Rusije i poznatog reditelja u Kremlju 1 Foto: EPA-EFE/MICHAEL KLIMENTYEV / SPUTNIK / KREMLIN POOL

Predsednik Rusije Vladimir Putin primio je juče u Kremlju srpskog režisera Emira Kusturicu i istakao da se svet menja i preformatira, a nove sile i centri sveta razvijaju se tempom kakav istorija nikada nije videla.

Kusturica je tokom razgovora uporedio hrvatske ustaše i ukrajinske banderovce, a Putin je prokomentarisao da je takvo poređenje legitimno i naveo da se Kusturičine ocene događaja u Ukrajini poklapaju sa njegovim procenama, a da su dešavanja u Srbiji i Ukrajini veoma slična.

„Vaše današnje ocene, uključujući o tragičnim događajima u Ukrajini i analogija sa događajima u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata potpuno se poklapaju sa mojim. Ono što se tada desilo u Srbiji i što se sada dešava između Rusije i Ukrajine – veličanje, podizanje na pijedestal fašističkih elemenata prošlosti, davanje im novog života u današnje vreme – vrlo su slične pojave“, konstatovao je ruski predsednik.

Sagovornici Danasa nisu iznenađeni „poklapanjem mišljenja“ ruskog šefa i srpskog reditelja.

„Putin razara nezavisnu državu divljačkom agresijom“

Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma, ističe da je saglasan i sa Putinom i sa Kusturicom u njihovoj tvrdnji da je situacija u Ukrajini i Srbiji slična.

„S tim što bih ja povukao paralelu i tu sličnost – u ovom momentu, već dve godine u kontinuitetu Putin razara Ukrajinu i uništava jednu nezavisnu državu divljačkom agresijom“, kaže Vuletić.

Kako podseća, to su isto radili i Slobodan Milošević i Srbija ’90-ih svom okruženju.

„Mislim na BiH, Hrvatsku, na deo svoje teritorije kada su proterivali Albance 1998. i 1999. Mi danas živimo te posledice agresorske politike iz ’90-ih, a Rusija i Putin kao i rusko društvo će isto preživljavati frustracije od poraza, narednih 20, 30 godina, koji će pre ili kasnije i njih da snađe kao što je snašao Miloševića i Šešelja u Srbiji. Mi se gušimo u svemu tome“, ističe Vuletić.

Kusturica došao da traži pare

Srećko Đukić, član Foruma za međunarodne odnose kaže da se Kusturica vezao za Moskvu, „iz njemu znanih razloga“, ali da je slavu stekao u SFRJ i na Zapadu – nikako u SSSR-u.

„Dakle, upravo na negaciji sovjetskog socijalizama. Ako je tačno da su se njih dvojica, Putin i Kusturica, složili da su događaji u Srbiji i Ukrajini veoma slični i da se nama u Republici Srbiji crno ratno vreme piše, ostaje da naslućujemo ko će nas napasti a ko će nas braniti“, navodi Đukić.

Oni, dodaje Đukić, ostadoše nedorečeni i kada je u pitanju ko to u Srbiji promoviše i gleda kroz prste povampirenim „fašistički elementima“ u Srbiji, i ko ih rehabilituje.

Kako Đukić kaže, „važno je da je Srbija uz Rusiju pa makar u njoj stradao antifašizam“.

„Međutim, Kusturica je kod Putina u reprezentativni kabinet u Kremlju došao da traži pare da završi svoju karijeru nekim novim filmom. Ali kako Andrej Kolesnikov iz „Komersanta“ napisa (a on je novinar kremljovskog pula i novinar od Putinovog poverenja), Putin mu pare ni pomenuo nije“, primećuje Đukić.

Putin stvorio novi totalitarizam 21. veka

Boris Varga, politikolog i novinar, kaže da je Putinu nije ostalo ništa drugo nego da „brutalnom propagandom i lažnim vestima“ ceo svet ubeđuje u ispravnost svojih postupaka.

„Gradeći „ruski svet“, on opesesivno svugde tumači svoju verziju istorije, lične borbe protiv fašizma, nudeći u ovim novim složenim međunarodnim odnosima orvelovsku viziju sveta. Putin je zahvaljujući toj borbi protiv „fašizma“ i “denacifikacije“, a za nega je to nedvosmisleno borba protiv Zapada, stvorio novi totalitarizam 21. veka“, primećuje Varga.

Međutim, kaže on, malo je svetskih boraca za pravdu koji veruju ruskom caru, dok su mu ruke okrvavljene Ukrajinom.

„Ima i onih koji su uleteli u rusku obaveštajnu zamku iz verovatno iskrenih, ali naivinih ubeđenja poput (Edvard) Snovdena. Ali najviše je tih koji su iz čisto lukrativnih i finansijskih razloga prihvatili tu vrstu realnosti i pristali da budu na dvoru novog krvavog cara. Saznaćemo još gde pripada Emir Kusturica, ali verujem da je svestan da je bliži (Nikita) Mihalkovu, nego (Andrej) Tarkovskom“, ističe Varga.

Varga navodi da je „siguran da Kusturica vidi kako iz Rusije po ko zna koji put u istoriji beže slobodoumni i kreativni Rusi“, koje je, kako kaže, još i pre rata u Ukrajini počeo da proganja i eliminiše Putin.

„Čak je i takozvani „globalni Jug“, u ime koga Putin često pokušava da govori, svestan pogubne politike ruskog predsednika, ali ga te iste države smatraju korisnim“, kaže naš sagovornik.

Na žalost, dodaje on, u srpskim medijima je dominantan narativ da se u Ukrajini odigrava produžetak NATO agresije, od koje se Rusija „samo brani“.

„Zbog nesuočavanja sa nedavnom prošlošću, zločinima u ime velikosrpske ideje u ratovima 90-tih i frustracije od poraza, takvo tumačenje će biti još jedno vreme prisutno u javnom medijskom i političkom diskursu Srbije“, kaže Varga i dodaje da će zbog toga „srspka publika biti plodno tle za rusku ratnu propagandu, a srpsko društvo u sukobu sa Zapadom“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari