„Po ko zna koji put pojasnio da je za Moskvu sukob s Ukrajinom samo deo velike igre s Vašingtonom“: Sagovornici Danasa o godišnjem obraćanju Putina

Međutim, u mišljenju Danasovih sagovornika postoje određena razmimoilaženja pri analizi Putinovog obraćanja naciji 29. februara.

Zapad na čelu sa SAD ugrožava Rusiju

S jedne strane, Dragomir Anđelković, politički analitičar, kaže da Predsednik Rusije u govoru potvrđuje da Zapad na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) ugrožavaju Rusiju, te ističe da njegova zemlja, koja sebe smatra prvorazrednom silom, neće ustuknuti i da će se boriti sa bilo kim ko ulazi na njen prostor koji smatra svojom interesnom zonom.

„Radi toga, Putin je indirektno upozorio da je Ruska Federacija, ako se pređe ono što smatra svojom crvenom linijom, spremna da upotrebi i nuklearni arsenal. U kontekstu svega rečenog, po ko zna koji put je pojasnio, da je za Moskvu sukob sa Ukrajinom samo deo velike igre sa Vašingtonom i njegovim partnerima oko ‘pravila’ po kojima funkcioniše svet. I da se Rusija, koja je uverena da je Zapad ušao u njeno dvorište i tako nju ugrozio, ni po koju cenu neće povući“, objašnjava Anđelković.

Kako dodaje, ruski lider je eksplicitno ponovio da je država na čijem je čelu spremna na dogovor sa Amerikom, ali da ne prihvata više da se prave delimični aranžmani.

Anđelković kaže da Rusija zahteva celovit sporazum oko svih otvorenih pitanja.

„To je poruka da Ukrajina ne može da bude jedina tema, već jedna od tačaka na pregovaračkom stolu, kada dođe vreme za redefinisanje odnosa Rusije i evroatlantskih centara moći“, ukazuje naš sagovornik.

Da li je baš sve tako ili se radi samo o ruskom podizanju ukrajinskog uloga u globalnim okvirima, nastavlja Anđelković, sada kada se očekuje obnavljanje pregovora Kijeva i Moskve, teško je reći.

„No, ono što je nesumnjivo jasno, i to bez direktnog ulaženja u tu temu ovaj put od strane Putina, to je da je Rusija nepokolebljivo na pozicijama da je sve ono što se višefazno dešava od kada su njeni odnosi sa Zapadom ponovo ušli u negativnu fazu, rezultat „nesporazuma“ u vezi sa krajem Hladnog rata“, kaže analitičar.

Vašington ga, navodi, shvata kao svoju pobedu i očekuje da se Rusija u skladu sa tim ponaša.

„Moskva smatra da se radilo o resetovanju svetskih odnosa na način da je ona u promenjenoj formi sačuvala ulogu supersile te da Zapad to mora da uvaži“, kaže Anđelković.

Prema njegovom mišljenju, taj narasli „nesporazum“ uistinu preti da se pretvori u još veće razračunavanje velikih sila od onoga koje je sada u toku, a Rusija je uverena da je dokazala da nije spremna da ustukne.

„Od toga da li će SAD to konačno razumeti, i polazeći od realnog odnosa snaga pregovarati sa Rusijom i Kinom kako će urediti međusobne odnose, zavisi da li će biti stabilizacije stanja u svetu ili dalje eskalacije. To je poruka govora ruskog predsednika“, ističe Anđelković.

Negativna retorika usmerena evropskim državama

S druge strane, Dimitrije Milić iz organizacije Novi treći put primećuje da Rusija pokušava da uokviri celokupni sukob kao, suštinski, posredni sukob između Rusije i SAD.

„Iz tog razloga, negativna retorika ne ide toliko protiv Amerike koliko ide protiv everopskih država i koliko protiv Velike Britanije, konkretno. Iz jednostavnog razloga. U bilo kom budućem poretku postoji očekivanje od strane Rusije da će morati da pregovara sa SAD, pa SAD nisu toliko eksplicitno predstavljenje kao drugi akteri“, primećuje Milić.

Kako navodi, i u ovom kontekstu je dosta negativne retorike išlo u smeru evropskih članica NATO, prvenstveno inicirano izjavom Emanuela Makrona, predsednik Francuske, vezanom za njegovu tvrdnju da nije isključeno da bi evropske trupe mogle da se nađu u Ukrajini.

„Tako možemo da kažemo da je dominantna retorika bila protiv evropskih NATO država jer su one u ruskoj propagandi predstavljene kao slabe, za razliku od SAD prema kojoj i dalje u nekoj retorici postoji respekt, jer se pretpostavlja da će se sa Amerikom razgovarati o nekom budućem rešenju“, kaže Milić.

Dominantno, nastavlja on, ako bismo gledali ono što je retorika koja dolazi iz Rusije, upravo formuliše međusobne probleme kao sukob koji postoji ne sa Ukrajinom nužno nego sa Zapadom.

„Dogovori sa SAD su jedini dogovori koje Rusija želi da vidi“, tvrdi Milić.

Naš sagovornik pretpostavlja da postoje očekivanja da ukoliko bi Donald Tramp pobedio na izborima u novembru, da bi mnogo lakše mogli sa njim da razgovaraju o pitanju Ukrajine.

„Tako da iz tog razloga mislim da retorski stvara prostor i za takav scenario, da se javnost ne bi previše iznenađivala u slučaju da sutra dođe do nekih dogovora“, zaključuje Milić.