„Putin će se suočiti sa istim dilemama kao i njegovi propali sovjetski prethodnici“: Aleksander Koljandr tvrdi da je Rusija spremna za „večni rat“

Vojna potrošnja ponovo obara rekorde iako se nešto bitno promenilo; sada se više oslanja na poreze, a manje na prihode od izvoza nafte, ukazuje za CEPA.org Aleksander Koljandr, analitičar ruske politike i finansija.

Prvobitni planovi za smanjenje vojne potrošnje 2025. i 2026. godine, nakon navodnog vrhunca iz 2024., naglo su oboreni.

Čini se da apetit za ratom zahteva više žrtava nego što se očekivalo, kako materijalnih tako i ljudskih.

Ruska vlada je odobrila nacrt budžeta za period od 2025. do 2027. Njime je predviđeno da vojni rashodi porastu za skoro četvrtinu na više od 6,2 odsto BDP-a.

Još uvek je ispod onog u SSSR-u i SAD na vrhuncu Hladnog rata, ali je sada dvostruko veći od postsovjetskog proseka.

Povećanje potvrđuje da je privreda prešla na ratnu osnovu. Čak i ako se rat u Ukrajini uskoro završi, usmeravanje novca u vojsku i naduven odbrambeni sektor ostaće glavni prioritet.

Prema budžetu za 2025. Kremlj je spreman da eskalira vojne troškove za neverovatnih 25 odsto, do 140 milijardi dolara.

Ovo ne samo da označava postsovjetski rekord, već takođe označava održiv visok nivo potrošnje na oružje u naredne tri godine.

Istovremeno, vlada namerava da ostvari budžetski deficit od najviše jedan procenat BDP-a i ne računa na bilo kakve vanredne prihode od nafte.

Režim očekuje da će se prihodi od nafte i gasa, primarnog goriva za rusku vojnu mašinu 2022. smanjiti u narednim godinama.

Nada se da će prikupiti 10,94 triliona rubalja (115 milijardi dolara po sadašnjim stopama) 2025, što je 370 milijardi rubalja manje od ovogodišnjih planova.

Moskva očekuje da će do 2027. prihodi od energije pasti na 9,77 biliona rubalja. Pad svetskih cena nafte, smanjena proizvodnja i niže poresko opterećenje su među razlozima koje ministarstvo finansija navodi za pad.

Dakle, odakle dolazi novac?

Delimično od uštede na svemu ostalom. Prvi put u Putinovom nadzoru, očekuje se da će čisti vojni rashodi porasti iznad socijalne potrošnje, uključujući socijalnu politiku, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.

Njihov skromni uspon je gotovo beznačajan u odnosu na odbranu. Ako se dodaju rashodi za nacionalnu bezbednost, koji obuhvataju finansiranje graničnih trupa, bezbednosnog aparata i slično, predviđeno je da ukupan vojni i bezbednosni budžet dostigne 16,7 biliona rubalja, u poređenju sa socijalnim izdacima od 10 triliona rubalja.

Ova dislokacija je počela 2023. i očekuje se da će trajati do 2025.

Posledica toga je da ruski životni standard više neće napredovati istom brzinom. Iako se očekuje da će blagostanje nastaviti da raste u materijalnom smislu zbog sveukupnih vladinih podsticaja i nedostatka radne snage, tempo povećanja će se usporiti.

Plate će u realnom iznosu porasti za sedam odsto sledeće godine, u odnosu na 9,25 odsto ove godine.

Do 2027. godišnji rast će biti 4,1 odsto. Realni raspoloživi prihodi – ključna mera životnog standarda – će se još brže usporavati zbog povećanja komunalnih naknada i povećanja naknada za zaduživanje.

Ove godine će porasti za 7,1 odsto, zatim za 6,1 odsto 2025. i 3,4 odsto u 2027.

Za Kremlj nenaftni porezi su glavni izvor novca za rat koji opisuje kao egzistencijalni.

Vlada očekuje sveukupno povećanje poreskih obaveza, koje se uglavnom pokreću porezima na promet i korporativnim porezima.

Očekuje se da će poreski prihodi porasti na 29,4 biliona rubalja u 2025. što je povećanje od 18,4 odsto u odnosu na 2024. Nakon toga predviđena su skromnija povećanja od 6,5 odsto i 6,85 odsto za 2026. i 2027.

Dodatni prihod je delom posledica privrednog rasta jer što više kompanije zarađuju i što više stanovništvo troši, to će više poreza biti naplaćeno.

Međutim, povećanje ukupnih poreskih stopa doprinosi većem udelu, ne samo zato što će dodatni prihodi (uključujući i više stope poreza na dobit) biti preusmeren u savezni budžet, a ne regionima.

Grubo govoreći, nešto više od trećine dodatnih budžetskih prihoda trebalo bi da dođe od privrednog rasta, a ostatak od povećanog poreskog opterećenja preduzeća i stanovništva.

Moskva i dalje planira da ostvari budžetski deficit u narednim godinama, iako ne veliki: 0,5 odsto BDP-a 2025. ili 1,17 biliona rubalja, zatim 0,9 odsto i 1,1 odsto BDP-a u naredne dve godine. Istorijski gledano, ovo je zapanjujuće malo za naciju u ratu.

Odnos vladinog duga prema BDP-u, kako predviđa ministarstvo finansija, trebalo bi da dostigne samo 18 odsto u 2027. – četvrtinu prosečnog nivoa koji se vidi u ekonomijama u razvoju.

Ovo nije samo posledica fiskalno konzervativne politike vlasti tokom više godina, već i dugotrajne pretnje Zapada i sada donete zabrane ulaganja u ruski državni dug.

U praksi ništa ne sprečava Kremlj da radi šta hoće. Predviđeno je da Fond za nacionalno blagostanje vredi nešto više od 11 biliona rubalja (116 milijardi dolara), ili 5,6 odsto BDP-a, na kraju 2024.

Očekuje se da će do kraja sledeće godine porasti na 12,88 biliona rubalja. Nadležni planiraju i dopunu fonda, ako je to moguće.

Istina, cene nafte bi mogle da budu niže od predviđenih, ili bi plan plasmana dugova mogao da se prilagodi.

Međutim, za sada, brojke ne podržavaju glasine da je fond na putu ka skorom iscrpljivanju. Čak i ako cene nafte budu za 10 dolara po barelu niže od projektovane budžetske cifre od 69,70 dolara za narednu godinu – po projektovanom kursu dolara – to bi i dalje ostavilo fond manje-više tamo gde je sada.

Jedine stvarne pretnje budžetu su dugoročni pad cena nafte i, povećanje skrivene ili otvorene mobilizacije, odvođenje većeg broja radnika iz fonda radne snage, pooštravanje imigracione politike i nagli porast pritiska sankcija, što bi moglo usporiti ekonomski rast, stvoriti nestašice i nedovoljna ulaganja u infrastrukturu i smanjiti profit od nafte.

Šanse da se sve to dogodi istovremeno za 12 meseci su male. Ali čak i ako se rat završi 2025. Rusija će i dalje morati da troši previše novca na obnavljanje svoje vojske u godinama koje dolaze.

I u jednom trenutku, usred sve slabijih prihoda od nafte, smanjenja tržišta rada, socijalne iscrpljenosti i okoštavanja državne birokratije, Putin će morati da bira između socijalnog mira, vojne potrošnje i ekonomske stabilnosti, kao što su to činili njegovi sovjetski prethodnici pre 40 godina.