Za Vladimira Putina, ruska pozicija u svetu je lična stvar: Šta on zapravo želi?

Ono što Putin zaista želi je mnogo, mnogo veće, piše CNN.

Ruski predsednik nije krio činjenicu da veruje da Ukrajina ne bi trebalo da postoji kao nezavisna država i više puta je rekao da želi da se NATO smanji na veličinu iz doba Hladnog rata.

Ali više od svega, on želi da vidi novi globalni poredak i želi da Rusija igra glavnu ulogu u njemu.

Putin i nekoliko njegovih najpoverljivijih saveznika izašli su iz ostataka KGB-a, obaveštajne agencije iz sovjetskog doba. Nikada nisu zaboravili poniženje zbog pada Sovjetskog Saveza i nisu zadovoljni kako svet od tada izgleda.

Putin je došao na vlast tokom haosa 1990-ih, kada je ruska ekonomija propala i morali su da je spasavaju Međunarodni monetarni fond i Svetska banka – još jedno poniženje za bivšu supersilu.

Ali od 2000. godine, kada je Putin postao predsednik, stalno rastuće cene nafte učinile su Rusiju i mnoge Ruse bogatijima nego ikada ranije. I Rusija je imala glas. Pozvana je u grupu G7 najvećih svetskih ekonomija – preimenovana u G8 nakon što joj se pridružila.

Ali to nije bilo dovoljno za ruskog lidera, izjavila je za CNN Kristin Berzina, generalna direktorka nemačkog Maršal fonda Sjedinjenih Država.

„Putin je bio srećan što je sve to odbacio u ime svojih građana zbog viših geopolitičkih ciljeva“, rekla je Berzina.

Rusija je izbačena iz G8, sankcionisana od Zapada i izopštena na globalnoj sceni zbog agresije na Ukrajinu.

Berzina je rekla da nikada nije bilo dovoljno dobro da Rusija bude „osma u G7“.

„To ne funkcioniše u okviru ruskog shvatanja sopstvene izuzetnosti. To je najveća zemlja na svetu, najbogatija (prirodnim) resursima, pa kako može jednostavno da bude jedan od igrača?“, navela je ona.

Da bismo razumeli šta Putin želi od trenutnih pregovora sa SAD, ključno je zapamtiti da dve strane razgovaraju zato što su Sjedinjene Države napravile preokret u politici pod Trampom a ne zbog fundamentalne promene u ruskom razmišljanju.

Tramp želi da se rat u Ukrajini okonča što je pre moguće, čak i ako to znači dodatne teritorijalne gubitke za Ukrajinu.

To znači da Putin malo šta može da izgubi od razgovora.

Tramp je tvrdio da „Rusija drži sve karte“ u ratu sa Ukrajinom, ali je napredak na ratištu uglavnom u zastoju u poslednje dve godine.

Iako Rusija ostvaruje neke inkrementalne dobitke, ona definitivno ne pobeđuje iako bi se to moglo promeniti ako bi SAD prestale da isporučuju oružje i obaveštajne podatke Ukrajini.

„Putin je krenuo na Ukrajinu misleći da će to biti laka, brza operacija. Tri godine kasnije, on kontroliše 20 odsto Ukrajine, ali uz strašnu, strašnu cenu. Mislim, u suštini Rusi gube. Stvar je u tome da Ukrajinci gube brže“, rekao je vodeći ruski analitičar Mark Galeoti za CNN.

Za Putina i ljude oko njega, Trampovo zalaganje za prekid vatre jednostavno predstavlja priliku da se osiguraju brze pobede uz držanje na oku dugoročne ciljeve, rekao je on.

„Putin je oportunista. On voli da stvara dinamične, haotične situacije, koje otvaraju čitav niz prilika. A onda može samo da izabere koja mu se prilika dopada i može da se predomisli“, rekao je Galeoti.

Dugoročni plan

Putin i njegovi saradnici su jasno stavili do znanja da se njihovi dugoročni ciljevi nisu promenili. Čak i dok govore o želji za mirom, ruski zvaničnici su nastavili da insistiraju da se „korenski uzroci“ sukoba u Ukrajini moraju „eliminisati“.

Po mišljenju Kremlja, ovi „osnovni uzroci“ predstavljaju suverenitet Ukrajine i njenog demokratski izabranog predsednika Volodimira Zelenskog, kao i širenje NATO-a na istok u poslednjih 30 godina.

Putin je naredio punu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. kako bi iznudio promenu režima u Kijevu, planirajući da uspostavi promoskovsku vladu. Njegov cilj je bio da Ukrajinu pretvori u vazalnu državu poput Belorusije i spreči je da u budućnosti uđe u Evropsku uniju i NATO.

Taj cilj nije postigao upotrebom vojne sile, ali to ne znači da je odustao od njega.

Umesto toga, mogao bi pokušati da to postigne drugim sredstvima.

„Najlakši način da Rusija postigne ono što želi u drugoj zemlji nije vojnim sredstvima, već mešanjem i izbornim procesom“, rekla je Berzina, dodajući da je moguće čak i verovatno da je to ono što će Moskva pokušati da uradi nakon prekida vatre.

To je verovatno razlog zašto Rusija nastavlja da dovodi u pitanje legitimitet Zelenskog i zalaže se za izbore i zašto je Kremlj bio oduševljen kada je Tramp usvojio ovaj narativ i nazvao ukrajinskog lidera „diktatorom bez izbora“.

Vojno stanje u Ukrajini – uvedeno zbog agresije Rusije – zabranjuje održavanje izbora dok je sukob u toku.

Tramp i njegov potpredsednik Džej Di Vens odbacili su ideju da bi Ukrajina uskoro mogla da se pridruži NATO-u, a Putin je zatražio da se SAD obavežu da to neće biti deo bilo kakvog sporazuma o prekidu vatre.

„Bez obzira šta Tramp i Putin misle da mogu da dogovore ove nedelje ili ove godine, mnogi ljudi u Evropi sada smatraju Putina suštinski nepoverljivim“, rekla je Berzina.

„Može li postojati želja da se Rusija ponovo okuša u vojnom smislu? Naravno. I zato Evropljani vrlo jasno vide potencijal za buduće vojno angažovanje“.

Sve je to lična stvar

Andrej Soldatov, ruski istraživački novinar i stručnjak za bezbednost koji živi u egzilu u Londonu, rekao je da Putin i njegovi saradnici veruju da mogu „sada da pokušaju da izvuku nešto od Trampa“.

„Oni misle da mogu da dobiju neke taktičke bitke, ali da im on ne bi dao ono što zaista žele, a to je potpuno preuređenje bezbednosnih aranžmana u Evropi“, rekao je on.

„Za Kremlj, ovo nije rat sa Ukrajinom, ovo je rat sa Zapadom, a mnogi ljudi u Moskvi zapravo ne veruju da mogu da postignu bilo kakav trajni dogovor sa SAD“, rekao je Soldatov za CNN.

Ruska opreznost prema Sjedinjenim Državama seže daleko u prošlost.

„Veoma je lično za njih jer su tada svi bili mladi oficiri KGB-a, i izgubili su svoj društveni status, izgubili su mesto u ruskom društvu, izgubili su zemlju kako je sada opisuju, i to je bilo izuzetno ponižavajuće“, rekao je Soldatov.

„Oni zaista veruju da je Zapad vekovima bio za potpuno uništavanje i potčinjavanje Rusije. To nije samo propaganda, oni zaista, zaista veruju u to“. Ali Putin je takođe okvirio svoj plan za Ukrajinu unutar svoje netačne interpretacije istorije, koja ide mnogo dalje od pada Sovjetskog Saveza. Putin je često tvrdio da Ukrajina nije stvarna država jer su Ukrajina i Ukrajinci deo veće „istorijske Rusije“.

Stručnjaci kažu da je ovo, naravno, besmislica.

„Ono o čemu on govori je činjenica da Rusija, Ukrajina i Belorusija dele političkog pretka koji se zove Rus… ali to nikako nije isto kao bilo koja moderna država. To je bio politički entitet iz ranog do kasnog srednjeg veka i reći da Ukrajina nema pravo da postoji zbog ovog zajedničkog pretka – nijedna država ne izgleda isto kao u 10. veku“, rekla je Monika Vajt, vanredna profesorka na odseku za rusike i slavističke studija na Univerzitetu u Notingemu.

Putin je takođe često pribegavao ruskoj verskoj identifikaciji u podršci svom planu. Vođa Ruske pravoslavne crkve, patrijarh Kiril, jedan je od najglasnijih podržavalaca rata.

„Nakon pada Sovjetskog Saveza, Rusija je izgubila vezu sa praotadžbinskim pravoslavnim zemljama i mislim da je deo Putinovog projekta da pokuša da ponovo uspostavi tu nit koja povezuje Rus iz 10. veka sa ovom čistom pravoslavnom kontinuitetom“, rekla je Vajt.

„Ono što on radi zapravo nije toliko različito od nekih od careva iz dinastije Romanovi koji su stalno pokušavali da povrate pravoslavne zemlje koje su bile pod otomanskom ili katoličkom vlašću, a na kraju su to i postigli“.

Putinova prekomerna želja je, kako ona sugeriše, da Rusiju vrati na globalnu scenu sa velikim udarcem, stvarajući razdor između Evrope i SAD-a i udružujući se sa drugim neprijateljima Zapada.

„Rusija želi da bude za stolovima gde se donose najvažnije odluke tako da šta god da bude sledeće, možda to neće značiti teritorijalnu osvajanja u Evropi, ali mislim da mora biti u glavnoj ulozi u moćnijem bloku, ako vidi da uključivanje Kine, Irana ili drugih čini blok koji je definisan voljom da izazove i destabilizuje“, dodala je Vajt.

Putin jasno veruje da Rusija – najveća zemlja na svetu po površini – treba da bude uključena u upravljanje svetom. On možda ima sličnog čoveka u Beloj kući. Tramp je jasno stavio do znanja da veruje da najveće i najmoćnije zemlje treba da dobiju ono što žele – bio da je to Grenland, Panamski kanal ili deo Ukrajine.

„Mislim da je osnovna poenta da, što se Trampa tiče, Ukrajina je kupljena i plaćena vazalska država i mora da razume svoje mesto i prihvati da će, suštinski, Amerika sklopiti neki dogovor sa Rusijom, a zatim ga doneti Ukrajini“, rekao je Galeoti.