Vlast u rukama jednog čoveka, demokratije nema

Izlaznost je bila izuzetno niska – samo 37 odsto Kirgistanaca je odlučilo da ide na glasanje, ali da bi referendum bio validan dovoljno je da izađe 30 odsto stanovnika. Glasači su odobrili promene Ustava.

Referendum je inicirao predsednik Kirgistana Sadir Žaparov, posle prevrata prošlog oktobra, kad je nakon parlamentarnih izbora narod izašao na ulice i zahtevao da se rezultati ponište.

Odmah posle dramatične smene vlasti, tadašnji predsednik republike Šoronbaj Ženbekok je dao ostavku, a na predsedničkim izborima u januaru ove godine pobedio je upravo Žaparov.

On je proveo tri godine u zatvoru zbog otmice političara u Karakoljskoj oblasti, a oslobodio ga je narod tokom prevrata.

Bio je uvek protiv parlamentarne demokratije koja je ustanovljena nakon revolucije iz aprila 2010. godine i zalaganja tadašnje predsednice Roze Otunbajeve za novi ustav koji je pretvorio Kirgistan u prvu i jedinu demokratsku državu Centralne Azije.

Oko 73 odsto glasača se izjasnilo za ustavne promene, što je gotovo milion i po ljudi u zemlji koja ima malo više od šest miliona stanovnika.

To je jasan pokazatelj da narod više ne veruje u politiku i da su glasali prvenstveno ljudi koji su aktivni u glavnim političkim partijama i koje je predsednik uspeo da mobiliše.

Promene će biti ogromne: prva žrtva referenduma je Narodna skupština, na kirgiskom Žogorku Keneš. Broj poslanika smanjuje se sa 120 na 90.

Jedina uloga skupštine biće da razmatra i da glasa za zakone koje predlože predsednik ili kabinet ministara.

To je velika promena, jer prema starom Ustavu predsednik nije imao zakonodavna ovlašćenja.

Osim toga, do sada je bilo koji poslanik mogao da postane premijer, što više nije moguće, jer funkcija premijera više ne postoji.

Šef vlade je predsednik republike koji imenuje ministre i koji predvodi kabinet ministara.

Umesto premijera, predsednik imenuje šefa kabineta ministara, koji neće moći niti da predloži niti da smenjuje ministre.

On će biti prosto koordinator vlade, ali se njena sudbina nalazi isključivo u rukama predsednika. Skupština ne sme da utiče na vladu, niti da glasa protiv nje.

Predsednik će imati kontrolu i nad sudovima: naime, on će imenovati predsednike Ustavnog i Vrhovnog suda, koji imaju ovlašćenja da promene Ustav i da odluče u slučaju spora između različitih predstavnika vlasti i grana vlasti.

Prema starom Ustavu, predsednike Ustavnog i Vrhovnog suda su birale same sudije.

Predsednik republike imaće sada i moć da imenuje mesne sudije: jasno je svima da sudska vlast, isto kao i zakonodavna, nije više samostalna, nego zavisi od Žaparova.

Prava novost u novom ustavnom poretku biće ustanova zvana „Narodni Kurultaj“: u pitanju je organ koji može da „da preporuke o najboljim načinima da se društvo razvije“, barem ga je tako Žaparov predstavio.

Čak i prorežimski mediji nisu u stanju da objasne o čemu se tačno radi: zna se samo da članovi ove institucije imaju pravo da predlože predsedniku da smeni ministre ili da razmatra mogućnost uvođenja nekog zakona; „Narodni Kurultaj“ će predstavljati i trećinu „Saveta za pravosudna pitanja“, još jedne nove ustanove koja može da predloži predsedniku imenovanje sudija i predsednika Ustavnog i Vrhovnog suda.

„Nije jasno – kaže prorežimski informativni sajt KG24 – ko će da garantuje nezavisnost, kompetenciju i objektivnost Kurultaja“.

Novi Ustav uvodi i ograničenje slobode mirnih skupova i protesta, i to sa veoma originalnom formulacijom: „Da bi se zaštitile mlade generacije, svi događaji koji su u suprotnosti sa moralnim i etičkim vrednostima naroda Republike Kirgistana mogu biti ograničeni zakonom“.

Referendum je poništio stari Ustav koji je bio izuzetno demokratski, u smislu da je savršeno garantovao podelu vlasti.

To se dešava dok se još sastaje stara skupština koja nije ovlašćena da sprovede bilo kakvu reformu pošto je trebalo da bude raspuštena u oktobru prošle godine, kad joj je istekao mandat.

Formalno, pošto je još uvek na snazi stari Ustav, poslanici nisu smeli da predlože referendum i da sprovode bilo kakve reforme.

Rita Karasartova predvodi pokret „Hanstiticija“, koji se protivi promenama, i ima nameru da tuži i skupštinu i predsednika zbog uzurpacije vlasti. S kakvim rezultatima, nije teško pretpostaviti.