Vlasti u Kairu krenule u borbu protiv „lažnih vesti“

Po novom zakonu, glavna državna regulatorna agencija za medije sada može da upotrebi oznaku „lažne vesti“ da bi ugasila naloge na društvenim mrežama koji imaju više od 5.000 pratilaca, a da pritom ne mora da dobije sudski nalog, prenosi AP. Drugi novi zakon omogućava blokiranje sajtova za čiji je sadržaj procenjeno da predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost.

Kritičari vlasti osuđuju ove mere kao najnoviji pokušaj da se uguši svako neslaganje i ućutka ono što je ostalo od nezavisnog novinarstva. Tokom proteklih nekoliko meseci, oko 500 sajtova je blokirano u okviru rastuće kontrole vlade nad medijima, prema podacima egipatske agencije Asocijacija za slobodu misli i izražavanja. „Vlasti su blokirale sve izvore informacija. Oni gase medije i sve što ima veze sa slobodom govora, čak i na društvenim mrežama“, tvrdi Kaled el Balši, ugledni prodemokratski aktivista i bivši član odbora Novinarskog udruženja. NJegova dva sajta su nedavno blokirana, od kojih je jedan ugašen samo devet sati pošto je pokrenut 19. juna. On kaže da vlada nije javno objavila tu odluku niti pružila bilo kakvo objašnjenje.

Tramp je često optuživao kritički nastrojene medije da proizvode „lažne vesti“, označivši ih kao „neprijatelje naroda“, a hvaleći samo one koji izveštavaju u njegovu korist. Egipatska vlada nije nikada javno izjavila da prihvata Trampov odnos prema medijima ali El Sisi, Trampov veran saveznik, je jasno stavio do znanja da želi da svi mediji stanu iza njega. El Sisi smatra da su Egipat i druge arapske zemlje ugroženi zbog glasina. „Prava opasnost leži u razaranju zemalja iznutra. Glasine, terorističke akcije, gubitak nade i frustracija, sve te stvari funkcionišu u neverovatnoj mreži koja ima jedan cilj: da navede ljude da unište svoju zemlju“, rekao je El Sisi u julu.

Proteklih godina, restriktivnija politika prema medijima je usvojena i u ostatku arapskog sveta, dok vlade sprovode čistke sadržaja društvenih mreža. Palestinska vlada, na primer, obrušila se na društvene mreže i novinske sajtove – koji su glavni izvori rasprava i neslaganja na Zapadnoj obali – sa nejasnim zakonom koji omogućava optužbe za narušavanje „nacionalnog jedinstva“ i „društvenog tkanja“.

U Egiptu, zvaničnici su se ustremili na nekoliko skorašnjih izveštaja na društvenim mrežama za koje tvrde da su „očigledno lažni“ i „napravljeni da bi širili paniku“. U jednom od tih izveštaja se tvrdilo da se na pijacama prodaje otrovan paradajz, u drugom pisalo da vlasti planiraju da uvedu porez na štednju u bankama, dok je treći upozoravao one koji su uložili da vlada planira da zapleni njihove račune u stranoj valuti i da im da ekvivalentnu isplatu u egipatskim funtama. Vlasti za dezinformacije okrivljuju grupu Muslimansko bratstvo, koja je označena kao teroristička organizacija posle vojnog prevrata i zbacivanja predsednika Mohameda Morsija 2013. Vlada je od tada bratstvo tretirala kao svog glavnog domaćeg neprijatelja.

Hiljade ljudi – većinom islamisti ali i oni sekularno, prodemokratski nastrojeni – je zatvoreno od 2013, a brojna ograničenja su nametnuta na slobodu izražavanja i grupe civilnog društva. Vlada se obrušila i na novinare, aktiviste i blogere, zatvorivši desetine njih, koji su sada suočeni sa nizom optužbi, od kojih je najčešća širenje lažnih vesti. Ove godine, vlasti su zatvorile nezavisni novinski sajt koji je objavio arapski prevod članka NJujork tajmsa u kojem je pisalo da je glasačima na ovogodišnjim predsedničkim izborima nuđen novac i hrana i razna obećanja. Urednik tog sajta je uhapšen. Vlada je tvrdila da je sajt radio bez dozvole i optužila ga da širi lažne vesti i da je povezan sa odmetnutom grupom, koja je zagovornik Muslimanskog bratstva.