Vode se poslednji pregovori oko sporazuma sa konferencije o klimi COP26 u Glazgovu

Posle jučerašnjih dugih i teških pregovora britansko predsedništvo konferencije saopštilo je da želi rano jutros da podnese novi nacrt finalne deklaracije koji bi još mogao da se izmeni pre nego što bude konačno usvojen.

Konferencija treba zvanično da se završi u 19.00 po srednjoevropskom vremenu ali pregovarači iz oko 200 zemalja članica bi mogli, kao što obično biva na ovakvim skupovima, da imaju produženja.

„Ima još mnogo posla“, rekao je juče britanski predsednik KOP26 Alok Šarma upozorivši delegate da su „oči sveta uprte u njih“ i da ne mogu da razočaraju.

Sinoć su usvojena poglavlja oko kojih se delegati slažu, a ostaje nekoliko pitanja oko kojih još nema saglasnosti kao što je finansiranje siromašnih zemalja, najmanje odgovornih za zagrevanje ali često najviše izloženi njegovim posledicama.

Katastrofe vezane za klimu umnožavaju se širom seta, poplave, vrućine, suše sa pratećim štetama i žrtvama i pokazuju da se ubrzavaju promene koje prema naučnicima mogu na kraju da ugroze samo čovečanstvo.

Glavni cilj britanskog predsedavanja je da se zadrži postignuti cilj iz Pariskog sporazuma o rastu temperature ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na preindustrijsku eru, ukoliko je moguće da to bude 1,5 stepeni.

Ta je misija takoreći nemoguća pošto se svet već kreće ka „katastrofalnom zagrevanju“ od 2,7 stepeni Celzijusa, prema UN, uprkos novim preuzetim obavezama zemalja najavljenih pre konferencije i tokom održavanja ove konferencije.

Drugi deo predložene deklaracije poziva zemlje članice da podižu svoje preuzete obaveze o smanjenju emisija štetnih gasova redovnije nego što je to predvidjeno Pariskim sporazumom, i to već od iduće godine.

Taj cilj je dobio neočekivan podstrek u sredu kada su se iznenada s Vašingtonom dogovorili da zajedno deluju kako bi pojačali akciju u vezi klime.

Još jedna sporna tačka iz nacrta finalne deklaracije su fosilna goriva, koja se prvi put eksplicitno pominju u nekom nacrtu deklaracije o klimi. Ta goriva iako su glavni izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte nisu čak ni pomenuta u Pariskkom sporazumu.

Suočen sa protivljenjem zemalja proizvodjača šef UN Antonio Gutereš juče je osudio „prazna obećanja za milijarde u subvencijama … kada zemlje nastavljaju da grade centrale na ugalj“.

Mlada ugandanska aktivistkinja Vanesa Nakate koju su delegati pozdravili snažnim aplauzima rekla je „Atmosferu baš briga za obećanja… čovečanstvo neće biti spaseno obećanjima“.

Ostaje nekoliko, dugih, sati pregovora da se prevazidju razlike i odgovori na očekivanja od konferencije u Glazgovu.