Vodeće zapadne zemlje, EU i Savet Evrope pozvali Rusiju da odmah oslobodi Navaljnog

SAD su izrazile „duboku zabrinutost“ zbog odluke ruskih vlasti da Navaljnom izreknu kaznu od dve godine i osam meseci zatvora i pozvale Rusiju da ga oslobodi „odmah i bezuslovno“.

Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da Navaljni „ima prava garantovana Ustavom Rusije, kao i svaki drugi ruski državljanin“ i dodao da Rusija ima međunarodnu obavezu da poštuje jednakost pred zakonom, objavio je Stejt department.

„Ponavljamo poziv vlastima Rusije da odmah i bezuslovno oslobode gospodina Navaljnog, kao i stotine drugih ruskih građana, nepravedno uhapšenih prethodnih nedelja zbog upražnjavanja svojih prava, uključujući pravo na slobodu izražavanja i slobodno okupljanje“, naveo je Blinken.

Blinken je podsetio da je Evropski sud za ljudska prava (ECHR) zaključio da je osuđujuća presuda Navaljnom iz 2014. godine, koja predstavlja osnovu za današnju kaznu, bila „nezakonita, arbitrarna i politički motivisana“.

„Trenutni proces protiv gospodina Navaljnog, koji je počeo njegovim hapšenjem 17. januara, nastavak je nastojanja da se krše prava gospodina Navaljnog i da se guši politički pluralizam, kako je ECHR ranije zaključio. Bićemo u bliskom kontaktu s našim saveznicima i partnerima kako bismo Rusiju pozvali na odgovornost zbog nepoštovanja prava njenih građana“, dodao je Blinken.

Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je da je presuda Navaljnom neprihvatljiva i zatražio da on bude momentalno oslobođen.

„Osuđujuća presuda Alekseju Navaljnom je neprihvatljiva. Političko neslaganje nikada nije zločin. Pozivamo da bude momentalno oslobođen. Poštovanje ljudskih prava kao što su demokratska prava ne mogu da budu dovedena u pitanje“, naveo je Makron na Tviteru.

Ministar spoljnih poslova Nemačke Hajko Mas zatražio je momentalno puštanje Navaljnog na slobodu, a zatvorsku kaznu najvećem protivniku Kremlja nazvao je „teškim udarcem“ na vladavinu prava u Rusiji.

„Današnja presuda protiv Alekseja Navaljnog je težak udarac osnovnim slobodama i vladavini prava u Rusiji. Navaljni mora odmah da bude oslobođen“, naveo je Mas na Tviteru.

Presudu je kritikovao i britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab.

„London poziva na momentalno i bezuslovno oslobađanje Alekseja Navaljnog i svih mirnih demonstranata i novinara uhapšenih u prethodne dve nedelje. Današnja perverzna presuda, čija je meta žrtva trovanja a ne odgovorni (za taj zločin), pokazuje da Rusija ne ispunjava najosnovnije obaveze koje se očekuju od svakog odgovornog člana međunarodne zajednice“, naveo je Rab.

Šef evropske diplomatije Žozep Borel, koji ove nedelje treba da poseti Moskvu, izjavio je da je presuda Navaljnom protivna međunarodnim obavezama Rusije u oblasti vladavine prava i osnovnih sloboda.

„Ona nije u skladu s presudom ECHR koji je zaključio da je proces (protiv Navaljnog iz 2014. godine) arbitraran i nerazuman. Pozivam da momentalno bude pušten na slobodu“, naveo je Borel.

Borel je prethodnih dana kritikovao hapšenja u Rusiji i nesrazmernu sila korišćenu protiv demonstranata, ukazujući da Moskva mora da poštuje međunarodne obaveze u oblasti ljudskih prava.

I komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović kritikovala je današnju presudu Navaljnom po istom osnovu kao Borel, rekavši da Rusija njome krši svoje međunarodne obaveze u oblasti ljudskih prava.

„Gospodin Navaljni uopšte nije trebalo da bude uhapšen i izveden pred sud jer je presudu (iz 2014. godine) koja je poslužila kao osnova za danas izrečenu kaznu ECHR ranije ocenio kao arbitrarnu i nerazumnu“, navela je Mijatović.

Dodala je da ruske vlasti današnjom presudom šalju „signal koji podriva zaštitu prava svih ruskih građana“.

Švedska ministarka spoljnih poslova An Linde, po funkciji predsedavajuća OEBS-u, koja je ranije danas bila u poseti Moskvi, pozvala je Rusiju da oslobodi Navaljnog i osudila represiju ruske policije nad demonstrantima, navodi AP.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova optužila je vodeće zapadne zemlje da su „odsečene od stvarnosti“ posle njihovih poziva da Rusija oslobodi Navaljnog, prenose ruske agencije.

„Nema razloga da se mešate u unutrašnja pitanja suverene države. Preporučujemo da svako vodi računa o svojim problemima“, kazala je Zaharova.

Zaharova je kritikovala prisustvo više od 10 diplomata zapadnih zemalja današnjem sudskom procesu protiv Navaljnog kao pokušaj „psihološkog pritiska“ na sudiju, prenosi AP.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je danas da je Rusija spremna na dijalog oko Navaljnog, ali je oštro upozorio da kritike sa Zapada neće uzimati u obzir.

„Spremni smo da strpljivo objasnimo sve, ali nećemo reagovati na izjave date s visine niti ih uzimati u obzir“, kazao je Peskov novinarima.

Moskva je i prethodnih dana odbacivala kritike sa Zapada kao mešanje u unutrašnja pitanja i tvrdila da je slučaj Navaljnog sudsko, a ne političko pitanje.

Ruski sud je večeras osudio Navaljnog na više od dve i po godine zatvora po optužbi da je prekršio uslovnu kaznu dok se u Nemačkoj oporavljao od trovanja nervnim agensom.

Moskovski sud je doneo presudu na osnovu zahteva ruskih vlasti da uslovna kazna Navaljnom, iz decembra 2014. godine, bude preinačena u zatvorsku, jer se nije na vreme javio nadležnom organu.

Navaljni je 2014. osuđen na tri i po godine zatvora, uslovno na šest godina, za prevaru i pranje novca. On te optužbe odbacuje kao politički motivisane, a Evropski sud za ljudska prava presudio je da je nezakonito osuđen 2014. godine.

Deo kazne od tri i po godine odslužio je u kućnom pritvoru.

Uslovni period po presudi iz 2014. godine trebalo je da istekne u decembru 2020. godine. Nekoliko dana pre isteka tog perioda vlasti su Navaljnom dale rok od 24 časa da se javi nadležnom organu.

Navaljni i njegovi advokati navode da nije mogao da se javi u tom roku jer se tada još oporavljao u Nemačkoj od trovanja.

Najpoznatiji protivnik predsednika Rusije Vladimira Putina uhapšen je 17. januara, odmah pošto se vratio iz Nemačke gde se pet meseci oporavljao od trovanja za koje on optužuje Kremlj.

Ruske vlasti negiraju da su umešane u trovanje Navaljnog i odbile su da otvore krivičnu istragu, navodeći kao razlog nedostatak dokaza, iako su laboratorije u Nemačkoj, Francuskoj i Švedskoj utvrdile da je bio izložen otrovu „novičok“, razvijenom u nekadašnjem Sovjetskom Savezu.

Hapšenje Navaljnog dovelo je prethodna dva vikenda do protesta desetina hiljada ljudi širom Rusije, u više od 100 gradova. Prvog vikenda je uhapšeno više od 4.000 ljudi, a drugog više od 5.750.

Po izricanju presude Navaljnom, članovi njegovog tima su pozvali Ruse da večeras izađu na protest u centru Moskve.