Vojna hunta u Mjanmaru nastavlja teror nad civilnim stanovištvom, oružje stizalo i iz Srbije

Smrt koja dolazi iz vazduha postala je deo svakodnevice u Mjanmaru: vojna hunta bombarduje sela, puteve i polja. Ubijaju civile, a hiljade ljudi je u bekstvu, navodi se, između ostalog, u nedavno objavljenom izveštaju organizacije za ljudska prava „Udruženje žena Kačin“. Ta bombardovanja su, kako se dodaje, direktna odmazda za poraze vojne hunte u strateški važnim oblastima, posebno duž glavnih puteva u zemlji, prenosi Dojče vele.

Hunta je pre godinu i po dana, 1. februara 2021, izvela vojni puč protiv vlade dobitnice Nobelove nagrade za mir Aung San Su Ći. Otada je na vlasti i pokušava da uguši svaki oblik protesta ili otpora.

„Obrazac koji se stalno ponavlja“

Izveštaj „Udruženja žena Kačin“ odnosi se pre svega na državu Kačin na severu Mjanmara, ali i na susedne regione – i pokazuje kolika je brutalnost režima: mladi par je ubijen u pokušaju da pobegne iz svog sela; u gradu Mičina, na spavanju je ubijen sedmogodišnji dečak dok su trupe režima neselektivno pucale na kuće…

Autori izveštaja navode da je „neselektivno granatiranje civilnih područja obrazac koji se stalno ponavlja“. Pritom Kačin nije jedini region gde se to događa: nacionalne, lokalne „Snage narodne odbrane“, koje su formirane nakon puča, neke samostalno, a neke i zajedno s organizacijama pobunjenika, bore se protiv hunte i diktatora Mina Aunga Hlainga.

Do početka jula, Ujedinjene nacije registrovale su u toj zemlji jugoistočne Azije gotovo 1,12 miliona interno raseljenih lica. Od toga je nakon puča raseljeno njih 769.000. Prema podacima Organizacije za pomoć zatvorenicima AAPP, najmanje 2.123 osobe su ubijene, a ujedno se procenjuje i da je neprijavljenih slučajeva ubistava veoma visok. Takođe, uhapšeno je više od 14.800 ljudi, od kojih je većina i dalje iza rešetaka.

Prvo pogubljenje posle više decenija koje se dogodilo prošlog ponedeljka izazvalo je negodovanje u svetu. Smrtne kazne izvršene su nad četvoricom muškaraca, uključujući i bivšeg poslanika i hip-hop umetnika Pjo Zeja Tava(41), i istaknutog demokratskog aktivistu Kjava Min Jua (53), poznatog kao „Ko Džimi“. UN, SAD i nemačka vlada oštro su osudile te egzekucije.

Oružje iz Srbije

Uzroke terora vojne hunte aktivisti za ljudska prava pronalaze i u inostranstvu. To što režim može da deluje nekažnjeno u velikoj meri je posledica nesposobnosti međunarodne zajednice, kritikuje šef mreže „Progresivni glas“ Kin Ohmar. A specijalni izvestilac UN Tom Endrjuz je posle pogubljenja postavio pitanje: „Šta još treba da uradi hunta da bi svetska zajednica bila spremna da preduzme odlučnu akciju?“

Plan za zaustavljanje nasilja koji je u aprilu 2021. donela zajednica država Jugoistočne Azije Asean propao je. Sankcije koje je zapadni svet uveo protiv vojnog režima takođe imaju mali efekat. Jedinstva u svetu po tom pitanju nema: prema izveštaju UN iz februara, Rusija, Kina i Srbija su i nakon puča snabdele režim oružjem.

Dokumentarac koji je „Amnesti internešenel“ objavio u maju govori o pojačanim vojnim vazdušnim napadima na civilna područja – između ostalog i „modernijim borbenim avionima, uključujući ruske i kineske“.

Zahtevi organizacija za ljudska prava da se uvede globalni embargo na oružje postaju sve hitniji. Međutim, malo je verovatno da će do toga doći u Savetu bezbednosti UN, zbog prava veta Rusije i Kine.

Kritičari vojnog režima u više navrata su iskazali solidarnost sa narodom Ukrajine – i tražili od međunarodne zajednice da ne zaboravi stanovništvo Mjanmara. „Godinu i po dana iz Mjanmara stižu samo su tragične vesti“, piše u komentaru mjanmarskog portala „The Irrawaddy“: „Svet i dalje gleda, režim i dalje ubija“.