Vojna misija EU u Sredozemlju kao geopolitički test 1Foto: Pixabay

Članice Evropske unije (EU) uspele su načelno da se dogovore o novoj vojnoj misiji za sprečavanje dostavljanja oružja sukobljenim stranama u Libiji, što je svojevrsna pobeda novog šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja, ali bi taj poduhvat mogao biti i test širih geopolitičkih ambicija Unije, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) ocene svetskih medija.

S ciljem zaustavljanja protoka oružja zaraćenim stranama u Libiji, države EU složile su se da pokrenu novu vojnu misiju kod libijske obale, piše BBC ukazujući da 27 vlada još mora da sačini pravni tekst o tome.

Nova misija EU delovaće na istočnom Sredozemlju daleko od ruta krijumčarenja migranata iz Libije koje su izazvale oštre podele unutar bloka.

Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije Žozep Borelj rekao je da EU neće moći da patrolira kopnenom granicom Egipat-Libija, preko koje se još uvek isporučuje artiljerija snagama generala Halife Haftara.

Italijanski ministar spoljnih poslova Luiđi Di Majo rekao je da će, ako se brodovi EU pokažu kao „faktor privlačenja“ za migrante koji očajnički žele doći u Evropu, „misija biti zaustavljena“.

Prema međunarodnom pravu, podvlači BBC, brodovi, bilo vojni ili civilni, dužni su da spasavaju ljude u nevolji na moru.

Kao u Siriji, i u Libiji su prisutna medjunarodna suparništva što dodatno podstiče isporuke oružja zaraćenim stranama, ukazuje britanski servis i naglašava da libijska nacionalna armija generala Haftara ima podršku Ujedinjenih Arapskih Emirata, Egipta, Francuske i Rusije, dok na drugoj strani, vladu u Tripoliju podržavaju Turska, Katar i Italija.

Evropski dogovor o pokretanju nove mornaričke i vazdušne misije kao pokušaj blokiranja isporuke oružja zaraćenim frakcijama u Libiji, postignut je u ponedeljak pošto su prevladani prigovori Austrije i Madjarske koje su se plašile da bi brodovi mogli privući migrante i omogućiti im da dodju u Evropu, naglašava Njujork tajms.

Odluka ministara spoljnih poslova EU pobeda je novog šefa evropske spoljne politike Borela koji je kritikovao potrebu o jednoglasnosti svih članica u odlukama o spoljnoj i bezbednosnoj politici, ocenjuje list i dodaje da se Borel nada da bi nova misija mogla početi da patrolira do kraja marta.

Nova evropska blokada oružja zamenjuje drugu misiju EU koja je propala – operaciju Sofija – čiji je cilj bio spasavanje migranata kod libijske obale i njihov transport prema Evropi. Pošto su se Italija, Austrija i Madjarska usprotivile operaciji, ona je od prošlog marta bila neaktivna ali nikada nije zvanično okončana.

Njujorški list ističe da se Borel zapravo nadao oživljavanju operacije Sofija i da je u nedelju kritikovao Austriju zbog blokiranja njene obnove, rekavši da je apsurdno da zemlja koja nema obale niti mornarice koristi veto.

Brodovi u okviru nove evropske misije – pod nazivom Operacija EU aktivni nadzor – patroliraće u oblasti na oko 100 kilometara od obale Libije, područja Sredozemlja koje je glavna ruta za oružje u zemlju, piše Gardijan i dodaje da će na tom području biti raspoređeni ratni brodovi, avioni i sateliti.

Oružje i strani plaćenici slivaju se u ratom razorenu severnoafričku zemlju, otkrivajući slabost Evrope u vlastitom susedstvu, ističe londonski dnevnik navodeći da je proteklog vikenda, specijalna izaslanica UN za Libiju Stefani Vilijams opisala embargo UN na oružje kao šalu.

Odluka o novoj vojnoj misiji pokazuje da Evropska unija pridaje sve veći značaj geopolitici jer nastoji da ublaži sukob koji je opustošio velikog afričkog proizvođača nafte, ocenjuje Blumberg.

Cilj je da se okonča sukob libijskog premijera Fajeza al-Saraža koji ima podršku Ujedinjenih nacija, i posebno Turske i Katara, i njegovog suparnika generala Haftara, kojeg podržavaju Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati i ruski plaćenici.

Građanski rat, pokrenut pre 10 meseci Haftarovim maršom na Tripoli, ubio je više od 2.000 ljudi i eksplodirao u sukob koji privlači regionalne i globalne sile, ističe Blumberg.

Raspoređvanje vazdušnih, satelitskih i pomorskih resursa u Sredozemnom moru predstavlja prvi test ambicije EU da se s internih regulatornih rasprava prebaci na geopolitiku, usred sve jačeg globalnog rivalstva SAD i Kine i sve veće umešanosti regionalnih sila, poput Turske i Rusije.

Sve više stisnuta izmedju konkurentskih ambicija, EU se zavetovala da će pokazati više mišića u spoljnoj politici. Ali, zaključuje Blumberg, dosad nije uspela da uskladi svoju ambiciju s akcijama.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari