Vojni analitičar o oružju korišćenom za napad na vazdušne baze u Rusiji: „Setite se Zagreba…“

Drugi izvori navode i da su u napadima oštćena dva ruska bombardera Tu-95, kao i bombarder Tu-22M3, za koji čak postoje dokazi da je „stradao” u napadu.

U ponedeljak ujutru, „režim u Kijevu (…) pokušao je da izvede vazdušne udare pomoću dronova sovjetske proizvodnje na vazdušne baze Djagiljev u okolini Rjazanja i Engels u okolini Saratova“, navodi se u tekstu.

Ministarstvo optužuje ukrajinske snage da žele da „nokaturiraju ruske letelice dugog dometa“ koje se koriste za napade na energetsku infrastrukturu, kojih je na ukrajinskoj teritoriji bilo mnogo poslednjih nedelja.

Da je ruski PVO sistem oborio ove „reaktivne bespilotne letelice“, njihovi ostaci bi pali na teritoriju napadnutih vazdušnih baza i izazvali eksplozije koje bi „lakše“ oštetile avione, navodi se u saopštenju.

Pali vojnici

Tri ruska vojnika su „teško ranjena“ u tim napadima, a četvorica su primljena u bolnicu, navodi isti izvor.

Uprkos ovim napadima, u ponedeljak oko 13 sati po srednjeevropskom vremenu izveden je „masovni vazdušni udar visokopreciznim oružjem” na ukrajinske vojne objekte i energetsku infrastrukturu povezane sa ukrajinskom vojskom, navodi se u saopštenju i dodaje da je ukupno 17 ciljeva bilo hit.

Nekoliko ruskih medija javilo je tokom dana, pozivajući se na lokalne lidere, da su dve vazdušne baze u centru Rusije, od kojih je jedna namenjena strateškoj avijaciji i koristi se za napade na Ukrajinu, u ponedeljak potresle eksplozije.

Na društvenim mrežama su odmah počele spekulacije da bi iza eksplozija mogla da stoji Ukrajina, iako su te dve baze stotinama kilometara udaljene od ukrajinske granice.

Vladimir Putin je obavešten o ovim incidentima, rekao je kratko portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Predsednik redovno dobija informacije od nadležnih službi o svemu što se dešava“, rekao je on novinarima, ne precizirajući.

Kijev do sada nije preuzeo odgovornost ni za jednu od eksplozija. Međutim, Mihajlo Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, objavio je na društvenim mrežama pomalo zagonetnu objavu iz koje se može zaključiti da iza napada stoji Ukrajina, piše Jutarnji list.

– Zemlja je okrugla, kao što je Galilej otkrio. Nisu studirali astronomiju u Kremlju, već više vole astrologiju. Da jesu, onda bi znali sledeće: ako se nešto lansira u vazdušni prostor druge zemlje, pre ili kasnije će se nepoznati leteći objekti vratiti na svoje mesto polaska, napisao je Podoljak.

„Striž” lansiran na baze?

Tomas Njudik, analitičar specijalizovanog portala za vojne i odbrambene teme Drive VarZone, smatra da je moguće da su Ukrajinci napad izveli dronom sovjetskog porekla, sličnim onom koji je pao u blizini Studentskog doma Stjepan Radić u Zagrebu godine marta ove godine.

Kako piše, rastojanje između ukrajinske granice i napadnutih vazdušnih baza u Rusiji je otprilike slično onoj na kojoj je dron Tu-141 Striž preleteo od ukrajinske granice do Jaruna (a da ga nisu oborili PVO sistemi). tri zemlje kroz koje je prošao).

Opis sovjetske bespilotne letelice koja je, prema ruskoj strani, napala njihove vazdušne baze otprilike odgovara mogućnostima turbomlaznog Tu-141.

U junu ove godine, ukrajinski dron Tu-143, sličan Tu-141, oboren je na zapadu Rusije. Međutim, njen domet je oko 200 kilometara, što bi bilo nedovoljno da izvrši napad na vazdušne baze koje su pogođene u noći sa nedelje na ponedeljak.

S druge strane, Tu-141 Striž ima domet do 1000 km, što bi mu omogućilo izvođenje takve akcije. Naravno, piše Njudik, pod uslovom da su Ukrajinci uspeli da ga dovoljno adaptiraju, odnosno da ga pretvore u neku vrstu dalekometnog drona kamikaza naoružanog eksplozivom (opet, zagrebački primer govori da to nije nemoguće). Međutim, čak i kao takvi, oni su prilično ograničeni, posebno zbog značajne nepreciznosti – osim ako i taj problem nije rešen u Kijevu.

Osim Tu-141, Ukrajina bi mogla da izvede napad i dronom manjeg dometa, ali samo ako je lansiran sa teritorije Rusije. S druge strane, postoji krajnje minimalna mogućnost da se radi o novoj ukrajinskoj raketi za koju svet ne zna, ili o donaciji nekog zapadnog oružja dugog dometa.