Vojni analitičar: Rusija mora da računa da se dugoročno ukrajinska sreća može okrenuti

Franc-Štefan Gadi: Čisto vojno, predaja Lisičanska ne znači mnogo. To je simbolična pobeda za ruske snage, ali će strateške posledice biti minimalne za nastavak rata. U Donbasu traje rat koji troši, ne radi se toliko o osvajanju pojedinih gradova, već o tome da se protivniku nanese više gubitaka u ljudstvu i materijalu nego što ih ima sopstvena strana.

Moglo se predvideti da će Lisičansk i Sjeverodonjeck pre ili kasnije pasti zbog velike nadmoći ruskih snaga – pre svega artiljerije. Ukrajinske snage su se taktički povukle – nisu se, kao u Marijupolju, borile do poslednjeg čoveka, kako bi izbegle da upadnu u obruč. To pokazuje koliko su ovi gradovi strateški bitni, i očito u Ukrajini postoji zamisao da se oni možda kasnije zauzmu kontra-ofanzivom.

Sada su se ukrajinske snage povukle na novu, dobro utvrđenu liniju odbrane, ukotvljenu u Bahmutu, Soledaru i Seversku. Druga odbrambena linija je kod Slovjanska i Kramatorska. Ta dva urbana centra su od 2014. pripremana kao odbrambeni bastioni.

U kakvom su stanju dve armije posle četiri i po meseca rata?

Za njih je to trka do dna. Obe vojske su iscrpljene, krvarile su, imale enormne gubitke. Sada je pitanje ko će prvi kolabirati. To je uvek pitanje u ratu koji iznuruje, troši. Kratkoročno na istoku lošije izgleda za ukrajinske snage, jer ruske snage u pogledu artiljerije imaju enormnu prednost i nemaju problema sa linijama snabdevanja.

Istovremeno ruske snage u Donbasu mogu nad svojim operacijama da naprave štit u vidu protivvazdušne odbrane, što je razlika u odnosu na prvu fazu rata. Ukrajinsko vazduhoplovstvo je tu teško upotrebljivo, to je veliki deficit.

Rusi imaju i nadmoć u elektronskoj borbi, zbog čega ukrajinska strana tek štedljivo koristi dronove jer se njihova upotreba može ometati elektronski. To onda otežava izviđanje. Sa druge strane, veliki manjak ruske armije je nedostatak pešadije.

A na ukrajinskoj strani?

Rusija mora da računa da se dugoročno ukrajinska sreća može okrenuti – to zavisi od toga koliko mogu da profitiraju od zapadnih isporuka oružja i municije. Pitanje je da li će biti koordinisanog i trajnog dopremanja oružja, obaveštajnih podataka i obuke vojnika. Tu zapadna strana mora bolje da koordiniše i da razmišlja strateški i dugoročno.

Slabo koristi kad Ukrajina ima više različitih artiljerijskih sistema, i za svaki mora da gradi posebnu logistiku. To nije efikasno. Potrebno je planirati i koncentrisati se na možda samo dva sistema. To olakšava obuku i održavanje. Trenutno deluje da ukrajinske snage ne koriste ceo potencijal oružja sa Zapada jer nisu obučene. Razume se da se ukrajinskim snagama mora obezbediti i toliko municije da može da deluje intenzivnije.

Može li se videti efekat zapadnih isporuka oružja?

Da, recimo kod ciljanih napada na ruske linije snabdevanja i skladišta municije, koji se izvode višecevnim bacačima raketa – oni su poslati Ukrajini. U prvoj fazi rata su za preživljavanje nekih ukrajinskih jedinica enormno važni bili MANPADS, prenosivi sistemi za odbranu iz vazduha, i pre svega protivtenkovsko oružje. To je ruskim snagama nanelo ogromne gubitke.

U kojem smeru će se odvijati borbena dejstva prema Vašoj proceni?

Ostajem pri proceni da će ovo biti poslednja ruska velika ofanziva pre operativne pauze. Ona ne znači obustavu vatre ili kraj borbi, već je verovatnije da će brzina i intenzitet borbi biti sniženi na neko vreme. To vreme će obe strane iskoristiti da se regenerišu, da uspostave nove jedinice, dovedu pojačanja.

Mislim da će front ostati dinamičan i da neće biti pat-situacije. Nastaviće se rat koji troši. Teško je reći koliko.

Rusija može da izdrži tu vrstu rata još nekoliko meseci, ili sve do iduće godine, pod uslovom da zauzda „probleme sa personalom“, i neprestano šalje nove trupe na front. U tom pogledu sankcije neće imati neposredan uticaj na ratna zbivanja. Po mom viđenju, Donbas nema veliki strateški značaj sa izuzetkom da će progutati veliku količinu ukrajinskog ratnog materijala i ljudstva.

Mnogo bitniji za nastavak rata je region Hersona. Zamislivo mi je da će tu pre ili kasnije biti test za prvu veliku kontra-ofanzivu Ukrajine. Ako ta ofanziva ne uspe, to će biti signal zapadnim partnerima da pojačano guraju Ukrajinu u pregovore. Neuspeh bi logično pojačao glasove skeptika koji se protive naoružavanju Ukrajine i to bi zemlju dovelo u jako lošu poziciju.

Najvažnija ofanziva ukrajinskih snaga stoga će biti pokušaj oslobađanja Hersona i da se ruske snage potisnu preko Dnjepra. Nadalje sam skeptičan da Ukrajina može narednih meseci preći reku i odbaciti ruske trupe još dalje na istok.