Vojni bloger otkrio tajnu koju ruski predsednik čuva: Gde su nestali „desantniki“, elita Putinove vojske?

Mihail Zvinčuk, tvorac veoma praćenog Ribar kanala na Telegramu i bivši vojni zvaničnik Kremlja, govorio je o tome u svojoj emisiji na državnoj televiziji, a snimak iz programa na Tviteru se prilično brzo proširio, prenosi Jutarnji list.

„Tvornik kanala Ribar, koji sada emituje uživo na ruskoj televiziji, priznaje da su ruske ‘snage VDV’ izgubile čak 50 odsto svog osoblja do septembra prošle godine”, preneo je globalnoj javnosti Dmitrij, operater nezavisnog Var Translated projekat koji prati tekući sukob u Ukrajini.

U video klipu od 27 sekundi, Zvinčuk je zapravo prokomentarisao zabrinutost dela ruske javnosti da se elitne vazdušno-desantne snage ruske vojske, poznate pod akronimom VDV, ne vide mnogo na prvim linijama fronta.

Tvrdnjom da su pre 3-4 meseca zabeležili ogromne gubitke i svaku drugu žrtvu, on je zapravo pokušao da ih javno opravda da su „nevidljivi“ u poslednjoj fazi ukrajinskog rata.

Rusija vrlo retko objavljuje podatke o svojim mrtvima i ranjenima, a postoje redovne i opravdane sumnje u brojke koje zvanično nudi.

Ali istina ponekad izmiče okorelim režimskim propagandistima, Putinovim agentima i vojnim blogerima.

Uostalom, reči Mihaila Zvinčuka o teškim stradanjima ruskih Vazdušno-desantnih snaga korespondiraju sa nekim do sada poznatim činjenicama, među kojima je i činjenica da su ove trupe predvodile agresiju u februaru prošle godine, a da se poslednjih meseci u vojnim izveštajima gotovo nigde ne pominju.

Vazdušno-desantne snage (VDV) bile su „vrh Putinovog koplja“ u početnom upadu u Ukrajinu sa beloruske teritorije 24. februara.

Upravo su oni izvršili helikoptersko-padobransko sletanje na aerodrom Antonov kod Hostomela kod Kijeva, ali im je ukrajinska Nacionalna garda već prilikom sletanja nanela velike gubitke.

Rusi su planirali da bazu Antonov pretvore u svoj logistički centar iz kojeg će nastaviti da opsedaju ukrajinsku prestonicu, ali su to sprečili stalni napadi, pa su morali da se povuku sa aerodroma već početkom aprila.

Do rata u Ukrajini, ruske „snage VDV“ slovile su za najbrojnije i najjače vazdušno-desantne snage na svetu, i smatrane su pravom elitom ruske vojske, od milja nazivane „padobrancima“ ili „krilatom armijom“.

Oni su brojali četiri vazdušno-desantne divizije, kao i četiri odvojene vazdušno-jurišne brigade i jednu brigadu specijalnih snaga (Specnaz).

U Rusiji čak postoji izraz „desantni šovinizam“ koji označava bahatost pripadnika VDV prema drugim vojnicima i jedinicama ruskih oružanih snaga.

Za to se smatra odgovornim general Vasilij Margelov, koji je bio komandant Vazdušno-desantne vojske SSSR-a od 1954. do 1959. i od 1961. do 1979. godine, a zatim je pretvorio u gotovo samodovoljnu, oklopnu i visoko motivisanu zasebnu vojsku sa karakterističnim plave beretke.

Veru u sopstvenu nadmoć „padobranci“ su ubrzo demonstrirali pogrdnim imenima kojima su počeli da nazivaju druge vojnike Crvene armije.

Tako su, tokom sovjetsko-avganistanskog rata, drugi sovjetski vojnici nazivani solarijumom, šrafovima ili sobnim čuvarima.

Zbog bahatosti padobranaca dolazilo je do čestih fizičkih sukoba, pa je general Aleksandar Lebed u svojim memoarima naveo da je sprečio oružani sukob između pripadnika bataljona logističke podrške 108. motorizovane divizije i pripadnika sopstvenog 345. padobranskog puka, koji isprovocirali su bahati padobranci.

Posle Ukrajine i gubitka čak polovine ratnih drugova, danas su sigurno mnogo manje bahati, zaključuje Jutarnji.