„Vojni neuspeh u Ukrajini podriva stabilnost ruske države“: Etničke manjine i regioni u Rusiji žele otcepljenje?

Kremlj je, dodaje, pokušao da prikrije svoje ratne gubitke kako bi sprečio negativne domaće reakcije ali stvarnost neuspeha postaje sve očiglednija – nedavno povlačenje iz Hersona nedugo pošto je ovaj region neustavno uključen u sastav Ruske Federacije.

Bugajski, autor nedavno objavljene knjige “Nesupela država: vodič ta ruski raspad” ukazuje da je Rusija u grču – sve češće kritike državne politike na visokom nivou, čistke u vojnim, političkim, ekonomskim strukturama, sukobi unutar bezbednosnih institucija, otpor mobilizaciji i rastući regionalni nemiri.

Ruska vojska je izgubila bitku za Kijev, Harkov i Herson i nastavlja da gubi tlo na drugim okupiranim teritorijama, konstatuje Bugajski.

Njeni ratni gubici su ogromni sa procenom od preko 80.000 stradalih, onesposobljenih i zarobljenih vojnika, zajedno sa nekoliko hiljada uništenih ili zarobljenih aviona, tenkova i druge teške opreme. Ovi zapanjujući gubici ozbiljno su iscrpili vojne kapacitete i desetkovali elitne jedinice.

Unutrašnje ruske kritike na račun planiranja i vođenja rata narasle su uprkos strogoj državnoj cenzuri.

Sajt Military Review blizak ruskom ministarstvu odbrane objavio je oštre kritike stanja ruskih oružanih snaga. Čak su i visoki bivši vojni komandanti osudili operaciju.

General Leonid Ivašov, prestižna ličnost u sovjetskom generalštabu, osudio je politiku raspoređivanja raznih privatnih formacija uz regularnu vojsku. Ivašov je čak izjavio da će Rusija prestati da postoji ako nastavi rat tako što će postati izolovana i siromašna.

Igor Girkin, bivši “ministar odbrane” takozvane Narodne Republike Donjeck izjavio je da se u Rusiji sprema klasična revolucionarna situacija. Moskva vodi sve nepopularniji imperijalistički rat, front bitke se urušava a lideri države su isključeni iz realnosti.

Prema Girkinu, Putin se drži na vlasti kako bi sprečio bitke elita koje bi ubrzale raspad Rusije. Ovakve kritike pojačali su tvordolinijski vojni blogeri koji otvoreno napadaju ruske komandante zbog njihove osrednjosti i kukavičluka.

Česte su rekonstrukcije ruske komandne strukture i stalna čistka visokih oficira koji su krivi za lose osmišljenu ratnu strategiju.

Pored vojnih čistki došlo je do niza sumnjivih smrti među oligarsima i kritičarima Kremlja. Najmanje destak ruskih oligarha umrlo je pod nerazjašnjenim okolnostima što je dovelo do spekulacija o tome da su stradali jer su bili protiv rata i voljni da podrže alternativne lidere ili su izvršili samoubistvo zbog ekonomskih gubitaka usled međunarodnih sankcija.

Među njima je i Ravil Maganov, predsednik Upravnog odbora najveće ruske private naftne kompanije Lukoil jedne od nekoliko ruskih kompanija koje kritikuju invaziju na Ukrajinu.
Sporovi između bezbednosnih institucija su postali sve učestaliji.

Jevgenij Pigožin koji kontroliše Vagner paravojnu grupu krirtikovao je ruske komandante i ministra odbrane Sergeja Šojgua i načelnika Generalštaba Valrija Gerasimova. Vagner je pretrpeo značajne gubitke u Ukrajini i regrutovao osuđenike u ruskim zatvorima u zamenu za amnestiju.

Čečenski lider i Putinov lojalista Ramzan Kadirov je takođe otvoreno napao ruske vojne snage zbog nesposobnosti i nedostatka posvećenosti.

Kadiorovljeve i Prigožinove kritike ukazuju na sve dublju fragmentaciju među proratnim liderima. Izbili su sukobi između redovnih vojnih i privatnih izvođača.
Usred ogromnih gubitaka, nedostatka logistike i povlačenja takvi unutrašnji sukobi mogu izazvati direktne pobune.

Prva masovna mobilizacija Rusije od Drugog svetskog rata izazvala je široko rasprostranjeno nezadovoljstvo. Skoro million muškaraca pobeglo je iz zemlje kako bi izbegli mobilizaciju a nekoliko hiljada je uhapšeno na antiratnim protestima u više od 50 gradova.

Većina protesta održana je u neruskim oblastima i u siromašnim ruskim regionima. Najveće “tačke paljenja” zabeležene su u republikama Dagestan, Burjatija i Saha.

Oni koji su bili mobilisani nisu prošli mininalnu obuku, neadekvatno oružje, malo hrane ili medicinske nege, a predvode ih nesposobni komandanti. Mnogi su pokušali da dezertiraju i suočili su se sa pritvorom ili pogubljenjem.

Rat će imati razorni efekat na ruske regione, smatra Bugajski, čija se sredstva smanjuju za plaćanje mobilizacije. Nesrazmerna mobilizacija i pogibija etničkih manjina dodatno pojačava niz pritužbi na Severnom Kavkazu i drugim nacionalnim republikama.

Opozicija sa sedištem u Moskvi i prognane demokrate nisu u stanju da transformišu imperiju u demokratsku državu. Na njihovo insisitiranje na očuvanju Rusije u njenim sadašnjimn granicama što etničke manjine i regionalisti u Rusiji prate sa podozrenjem.

Ovo ostavlja teren otvorenim za alternativne glasove posebno za nacije i regione koji zahtevaju nezavisnost uključujući nedavno uspostavljene “postnacije Rusije”. Okupljajući emigrantske aktiviste iz nekoliko nacija i regiona uključujući Srednju Volgu, Sibir, Severni Kavkaz i severozapad Rusije oni daju glas davno potisnutim težnjama za oslobođenjem.

Jaki napadi Kremlja na takve inicijative naglašavaju njihove strahove od rastućih izazova vlasti Moskve dok se Rusija suočava sa napor