Vojsku izraela pojačavaju "autsajderi izraelskog društva": O kome je reč? 1foto EPA-EFE/ABIR SULTAN

Nakon napada Hamasa, mnoge stvari u Izraelu više nisu kao što su bile. Vojska je saopštila da se 2.000 ultraortodoksnih Jevreja dobrovoljno prijavilo za vojnu službu – iako su oni zapravo izuzeti od toga.

Icik prvi put odlazi u kasarnu „Jakov Dori“ u blizini Tel Aviva. Nosi belu košulju, a na glavi crnu jarmulku (kipu). „Uvek sam želeo da budem deo toga, ali nisam mogao zbog načina na koji sam živeo“, kaže. „Trenutno radim kao socijalni radnik, ali sada, u ovoj situaciji, osećao sam da moram da uradim više.“

Icik se dobrovoljno prijavio za vojnu službu. To je neobično, jer je on – ortodoksni Jevrejin. Mnogi od njih se koncentrišu na veronauku i ne moraju da idu u vojsku. To ih čini pomalo autsajderima u izraelskom društvu.

Sve se promenilo

Ali otkako je Hamas napao Izrael, sve se promenilo. Sve više ultraortodoksnih dobrovoljno se prijavljuje u armiju, kako kaže njen portparol Danijel Hagari: „Do sada smo dobili preko 2.000 prijava ultraortodoksnog stanovništva. Razvijamo programe za njih i počećemo da regrutujemo dobrovoljce. Oni će biti primljeni i postaće deo ratnih napora naše vojske.“

Vojska Izraela reagovala je brzo. Od početka nedelje u toku su prve obuke za oko 120 regruta. Vojska ocenjuje da je to „istorijska prilika“ da bolje integriše ultraortodoksne. U početku, novi regruti će podržavati medicinske jedinice ili logistiku i administraciju. Za borbene zadatke bila bi neophodna duža obuka.

„Najstrašnji trenutak od osnivanja zemlje“

Nečumi Jafe je prva i jedina ultraortodoksna profesorka. Ona je politikološkinja i kaže da primećuje da je nešto počelo da se kreće u zajednici. „Proživljavamo verovatno najstrašniji trenutak od osnivanja zemlje“, rekla je u intervjuu za studio ARD u Tel Avivu. „Ultraortodoksni Jevreji sada žele da budu saveznici, da pomognu i da urade svoj deo posla.“

Jafe sedi u kancelariji u Jerusalimu. Oko nje su desetine mladih ultraortodoksnih. Sa laptop-računarima na kolenima organizuju hranu, pancir-prsluke ili prevoz za vojnike na frontu. Vojska je mobilisala stotine hiljada ljudi u rekordnom roku, što znači da logistika jedva uspeva da ide u korak s tim. Ultraortodoksni dobrovoljci popunjavaju tu prazninu – zajedno sa drugim inicijativama.

„Mnogi ljudi se sad zbližavaju“

Pre nekoliko nedelja, izraelsko društvo je delovalo podeljenije nego ikada ranije. U sporu oko reforme pravosuđa, strogo religiozni i sekularni Jevreji bili su nepomirljivo suprotstavljeni jedni drugima. To je čini se gotovo zaboravljeno. „Mnogi ljudi se sada samo zbližavaju“, kaže Jafe. „Kažu: otišli smo predaleko sa sopstvenim pogledom na stvarnost. Nismo dovoljno brinuli o našoj braći i dozvolili smo da sukob eskalira.“

Profesorka je i dalje donekle skeptična u pogledu toga da li će društveni jaz biti prevaziđen na duži rok. Ali, ona se tome nada. Procenjuje da je oko 30 odsto ultraortodoksnih spremno za služenje vojnog roka. Još 20 odsto kaže da bi moglo da zamisli da preuzima druge zadatke.

Ipak, ima i kritika. To zna i novi regrut Icik. „U početku sam mislio da će biti lako“, kaže. „Ali, sada shvatam da je realnost malo drugačija. Imam šestoro dece. S jedne strane, moja porodica mi se raduje i ohrabruje me. S druge strane, nije im lako. U našoj zajednici to se ne prihvata tako lako. Nadam se da će sve ići glatko.“

Uostalom, Icik i nije sam. Jer, dolazak ultraortodoksnih Jevreja u vojsku izgleda da ne jenjava.


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari