Vol stit žurnal otkriva kako se Putinov rat pretvorio u fijasko: Sve veća paranoja, kao da priča sam sa sobom

Čini se da je ruski predsednik imao ograničeno razumevanje stvarnosti situacije, prema sadašnjim i bivšim američkim i evropskim zvaničnicima i bivšim ruskim obaveštajcem koji su bili upoznati sa razgovorom.

Njegove loše opremljene trupe na liniji fronta bile su okružene ukrajinskim napredovanjem uz podršku artiljerije Zapada.

Putin je odbio naređenja svojih generala i rekao vojnicima da zadrže svoje položaje, napisao je Vol strit žurnal u velikom istraživačkom članku, prenosi Index.hr.

Uprkos Putinovom pozivu, Rusi su pobegli i za sobom ostavili na desetine leševa

Ukrajinski napadi su nastavljeni, a 1. oktobra ruski vojnici su se žurno povukli, ostavljajući za sobom desetine leševa i artiljerijsku municiju kojom su Ukrajinci popunili zalihe.

Putin je očekivao da će rat u Ukrajini biti brz, popularan i trijumfalan. Mesecima se borio da se pomiri sa činjenicom da je rat postao skupo blato i našao se izolovan i nepoverljiv na vrhu strukture moći koja je osmišljena da ojača njegov ratoborni pogled na svet i zaštiti ga od obeshrabrujućih vesti.

Tokom leta, delegacije vojnih eksperata i proizvođača oružja napuštale su predsedničke sastanke pitajući se da li Putin razume situaciju na bojnom polju, kažu ljudi upućeni u situaciju. Iako je Putin od tada radio na tome da dobije jasniju sliku o ratu, ruski predsednik je i dalje okružen administracijom koja podržava njegovo uverenje da će Rusija uspeti, uprkos rastućim ljudskim i ekonomskim žrtvama.

„Ljudi oko Putina se štite“

„Ljudi oko Putina se štite. Duboko su uvereni da ne treba da uznemiravaju predsednika“, rekla je Ekaterina Vinokurova, članica Saveta za ljudska prava koju je Putin sam imenovao da je smeni u novembru.

Greške su oblikovale pogubnu invaziju Rusije na Ukrajinu – od prvih dana, kada je Putin mislio da će njegovi vojnici biti dočekani cvećem, do nedavnih ponižavajućih povlačenja u severoistočnoj i južnoj Ukrajini. Vremenom je Putin, koji nikada nije služio vojsku, postao toliko oprezan prema sopstvenoj komandnoj strukturi da je izdavao naređenja direktno ljudima na prvim linijama fronta.

VSŽ je proveo mesece intervjuišući sadašnje i bivše ruske zvaničnike

Ovaj članak Volstrit džornala zasnovan je na višemesečnim intervjuima sa sadašnjim i bivšim ruskim zvaničnicima i ljudima bliskim Kremlju koji su Putina opisali kao izolovanog lidera koji nije mogao ili nije hteo da veruje da će se Ukrajina uspešno odupreti. Predsednik je, kažu ovi ljudi, proveo 22 godine konstruišući sistem koji mu je laskao skrivanjem ili ulepšavanjem obeshrabrujućih podataka.

Američki zvaničnici kažu da nije lako pronaći insajdera Kremlja koji ima uticaj na Putina i koji nije uvučen u njegovu priču. Predsednik sve više govori o Rusiji u gotovo religioznom smislu, kao o 1.000 godina staroj civilizaciji koja vodi svetu borbu za ispravljanje istorijskih nepravdi i kroz koju će se i sam uzdići do panteona osvajačkih imperijalnih vođa poput Petra Velikog.

Iako se kontakt između SAD i Rusije dešava skoro svakodnevno, bilo preko ambasada, Pentagona ili CIA, ti razgovori su postali ograničeni, rekli su američki zvaničnici, otkrivajući da su neki od Putinovih najbližih saveznika čak i tvrdokorniji od samog autoritarnog lidera.

Putin prima zastarele izveštaje, ne koristi internet jer se plaši prismotre

Putin se budi svakog dana oko 7 sati ujutro i prima pisani brifing o ratu, sa informacijama pažljivo kalibriranim da istaknu uspehe i umanjuju neuspehe, kaže bivši ruski obaveštajac i sadašnji i bivši ruski zvaničnici.

On je dugo odbijao da koristi internet zbog straha od digitalnog nadzora, rekli su ruski i američki zvaničnici, zbog čega je više zavisan od dokumenata koje su sastavili ideološki vođeni savetnici.

Vesti sa ratišta mogu da prođu danima da dođu do Putinovog stola, zbog čega su često zastarele, kažu upućeni. Komandanti fronta izveštavaju Federalnu službu bezbednosti (FSB), naslednicu KGB-a, koja uređuje izveštaje za stručnjake Saveta bezbednosti, koji ih prosleđuju sekretaru Saveta Nikolaju Patruševu, glavnom sokolu koji je pomogao da se Putin ubedi da napadne Ukrajinu. On, pak, izveštaje prosleđuje samom Putinu.

Patrušev i Savet bezbednosti nisu odgovorili na zahteve za komentar. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je planiranje, kako Putin naziva specijalnom vojnom operacijom, klasifikovano kao državna tajna. „Predsednik, kao i ranije, ima više kanala za primanje informacija. Bilo kakve tvrdnje da dobija iskrivljene informacije ne odgovaraju stvarnosti“, rekao je Peskov.

„Vladimir Vladimirovič ne treba sada da se uznemirava“

Sadašnji i bivši ruski zvaničnici i ljudi bliski Kremlju kažu da Putin ostaje u potpunosti posvećen pokušajima da potčini Ukrajinu i da je spreman da godinama mobiliše rusku ekonomiju i stanovništvo kako bi uspeo. Ako zapadne isporuke oružja i ekonomska podrška oslabe, a moral Ukrajine naglo padne, ona bi mogla da izađe kao pobednik u najvećem ratu u Evropi od Drugog svetskog rata.

Mesecima je niz ruskih zvaničnika, provladinih novinara i analitičara pokušavao da lično obavesti predsednika o tome kako njegova invazija nije uspela.

Kada se dugogodišnji anketar obratio Putinovoj kancelariji u vezi sa istraživanjem koje je pokazalo nižu podršku javnosti nego što se očekivalo ubrzo nakon invazije, njegova kancelarija je odgovorila, koristeći Putinovo ime i srednje ime: „Vladimir Vladimirovič ne bi trebalo da bude uznemiren sada“.

U julu, kada su rakete sa satelitskim navođenjem HIMARS koje su isporučile SAD počele da gađaju ruska vojna logistička skladišta, Putin je pozvao oko 30 poslovnih lidera iz vojne industrije u svoju rezidenciju Novo-Ogarjevo izvan Moskve. Posle tri dana karantina i tri PCR testa, rukovodioci su sedeli na kraju dugačkog drvenog stola, slušajući Putina kako opisuje ono što je smatrao uspešnim ratnim naporom. Ukrajinci su motivisani da se bore, rekao im je Putin, samo zato što je njihova vojska pucala na dezertere.

Svi imaju isti utisak – Putin ne zna šta se zaista dešava

Putin se potom obratio načelniku Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valeriju Gerasimovu, koji je rekao da rusko oružje uspešno pogađa ciljeve i da se invazija odvija po planu. Proizvođači oružja napustili su sastanak sa osećanjem da Putinu nedostaje jasna slika sukoba.

U septembru se grupa ruskih vojnih novinara i blogera, svih vatrenih zagovornika rata, više od dva sata sastala sa predsednikom Putinom i stekla isti utisak. Istog meseca Putin se sastao sa kineskim liderom Si Đinpingom u Uzbekistanu i uverio ga da Rusija drži rat pod kontrolom, rekli su ljudi upoznati sa sastankom. Ruske trupe su iste nedelje napustile stotine kvadratnih kilometara osvojene teritorije.

Uoči televizijskog sastanka sa Putinovim Savetom za ljudska prava u decembru, predsednički savetnik i predsednik saveta Valerij Fadejev i drugi članovi pozvali su prisutne da ne pokreću teme kao što su ruska upotreba plaćenika i rat, prema Vinokurova i još jednom bivšem članu saveta koji otpušten je tri nedelje pre sastanka.

„Rečeno nam je da je naš zadatak da razgovaramo sa predsednikom samo o velikim temama, a ne o malim temama ili privatnim stvarima“, rekla je Vinokurova za Vol strit žurnal.

Fadejev je potvrdio da je savet zajednički odlučio da se ne pokreće tema najamničkih snaga, ali je naglasio da zabrane nije bilo. On je rekao da se o tim pitanjima prethodno razgovara sa predsedničkom administracijom i dodao da je ideja da državni organi filtriraju podatke za predsednika potpuna besmislica.

Regrutovao narodne ratne aktiviste da ga obaveste o ratu

Da bi primao ono što veruje da su sirove informacije sa fronta, Putin je regrutovao četvoricu najpopularnijih proratnih aktivista na ruskim društvenim medijima, mešavinu novinara državne televizije, ratnih dopisnika i prokremljskih propagandista koji su se pridružili ruskoj vojsci, kažu upućeni.

Ovi influenseri imaju zadatak da pomognu novoj operativnoj grupi Kremlja da napravi mesečni izveštaj o napretku mobilizacije ruskih trupa, prema predsedničkom dekretu objavljenom na veb stranici Kremlja u decembru.

Od marta, kada je invazija očigledno počela da posustaje, zapadni lideri su bili zbunjeni kako je nacionalni lider, koji je toliko zaokupljen statusom Ukrajine i ponovnom izgradnjom ruske vojne moći, mogao toliko da potceni snagu Ukrajine i pogrešno protumači svoju.

Neki od Putinovih saveznika priznaju da su informacije koje su stigle do predsednika bile pogrešne i pripisuju vojne neuspehe lošem planiranju vladinih zvaničnika. Konstantin Zatulin, poslanik vladajuće partije Jedinstvena Rusija, koja podržava rat, rekao je u intervjuu da Putin polazi od nepotpunog razumevanja situacije i da na neki način nije bio sasvim u pravu.

Aneksiju Krima je doživeo kao lični trijumf

Ratni planeri su, rekao je Zatulin, očigledno potcenjivali snagu neprijatelja i precenjivali svoju.

Putinu su bili potrebni samo dani da zauzme više od petine Gruzije 2008. i nedelje da zauzme ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. Njegov ministar odbrane Sergej Šojgu i Gerasimov, zajedno sa ruskom spoljnom obaveštajnom službom SVR i drugima, protivili su se tom potezu.

Ruski predsednik je operaciju na Krimu video kao lični trijumf. Njegov uži krug se postepeno smanjivao na njegove agresivne savetnike, koji su ga uveravali da će ruske snage zauzeti Kijev za nekoliko dana.

„Verovatno je zaboravio kako je, dok je bio operativac KGB-a, lagao sopstvenog šefa“, rekao je Indrek Kanik, bivši šef analize u estonskoj spoljnoj obaveštajnoj službi.

Sistem samoobmane je stvaran decenijama

Sistem samoobmane je nastajao decenijama, rekao je Boris Bondarev, karijerni diplomata koji je posle invazije podneo ostavku na svoju dugogodišnju funkciju u stalnoj misiji Rusije pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi. Diplomate u misiji su tokom dve decenije Putinove vladavine naučile da Moskvu hrane pričom koju je želela da čuje, ističe Bondarev.

Zvaničnici su znali da moraju da preuveličaju dobre vesti i umanje ocenu loših, kako bi dobili pohvale i unapređenja, sve iz straha da ne uznemire „tatu“. Bio je to Putinov nadimak koji se nekada koristio za ruske careve.

Bondarev, savetnik za kontrolu naoružanja u ruskoj misiji, shvatio je da su sankcije koje je Zapad uveo Rusiji 2014. godine imale mnogo ozbiljniji efekat nego što je rukovodstvo zemlje razumelo. Ruska proizvodnja dronova zavisila je od evropskih i američkih komponenti. Vazduhoplovni inženjering je sa Zapada nabavio osnovne stvari poput najlona.

„Neprijatne istine utopljene u moru komplimenata“

Kada je Bondarev pokrenuo to pitanje sa kolegama, koji su mogli da alarmiraju o potencijalnom uticaju na vojnu spremnost Rusije, prisetio se da je bio ućutkan: „Rekli su mi da neće biti posledica. Ali posledice su ipak došle“.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova nije odgovorilo na zahteve za komentar. „Izgleda da će ljudi danas reći skoro sve da bi privukli pažnju javnosti“, napisao je portparol ruske misije u Ženevi u mejlu.

Diplomate su slale svoje izveštaje u Moskvu u telegramima štampanim fontom od 14 tačaka sa velikim proredom. Dobre vesti bi obično dominirale na prvoj stranici svake depeše, sa nevoljnim opisima neuspeha na zadnjim stranicama.

„Utopili smo neprijatne istine u more komplimenata“, rekao je Bondarev za The Vall Street Journal. Kancelarija Kremlja redigovala je izveštaje koji su prosleđeni predsedniku, dodao je Bondarev: „Tada bi Putinu postalo mnogo teže da razlikuje šta je istina, a šta nije.

Seme Putinovog preteranog samopouzdanja u akcije protiv Kijeva posejano je 2014. godine, kada su mu ratni savetnici savetovali da ne zauzima Krim.

Odbio savet ministra o invaziji na Krim

Prozapadni demonstranti savladali su policiju u centru Kijeva, nateravši promoskovskog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča da pobegne. Putin je pozvao svoje šefove bezbednosti u Kremlj na celonoćnu operaciju izvlačenja Janukoviča u Rusiju.

Neposredno pre izlaska sunca, Putin je rekao svom osoblju da je odlučio da zauzme Krim, poluostrvo sa većinom ruskog govornog područja, rekao je ruski predsednik u dokumentarcu iz 2015.

Invazija bi imala ozbiljne posledice, upozorili su Putina ministar odbrane i savetnici. Međutim, ubeđen da zapadni neprijatelji Rusije žele da udalje Ukrajinu od ruskog uticaja, on je odbio njihov savet.

Posle brze, gotovo beskrvne pobede, njegov rejting javnog odobravanja je skočio iznad 80%. Kremlj je ovu operaciju, koja je trajala nekoliko nedelja, uporedio sa bolnim porazom carske Rusije u dugotrajnom Krimskom ratu u 19. veku.

Ukrajina se promenila, a Putinu je to nedostajalo

U Ukrajini je ovaj sukob nagrizao simpatije prema Moskvi i pomogao zemlji da stvori zajednički nacionalni identitet. Kijev je obnovio i ojačao svoju vojsku, odbacivši poslednje ostatke sovjetske doktrine da bi oponašao komandne sisteme NATO-a. Izgleda da je Putin propustio ovu promenu.

Putin je počeo da govori o Rusiji kao o vojsci koja je jednaka američkoj, a 2018. održao je svoje godišnje obraćanje o stanju nacije na televiziji, pokazujući nuklearno oružje koje pogađa ono što je izgledalo kao Florida. Rusiju niko nije slušao, rekao je Putin; „Pa, od sada će slušati“.

Unutar Kremlja većinu anketa koje su stizale do Putina sprovela je sama tajna služba FSO. Tako su kontrolisani, ali nominalno nezavisni mediji za ispitivanje javnog mnjenja VTsIOM i FOM, čiji rad ima svoje nedostatke, uklonjeni iz Kremlja. Ankete FSO zaobilaze Putinovu administraciju i dolaze direktno do njegovog stola.

„Kao da priča sam sa sobom“

Putin se sve više povlačio i konsultovao se sa sve manje i manje starih saveznika. Kada je Sergej Kirjenko, šef unutrašnje politike Kremlja, okupio ceo predsednički tim 2019. godine, Putin im je satima držao predavanja o ruskom suverenitetu i njegovim stavovima. „Rastali su se sa osećanjem da razgovara sam sa sobom“, rekao je jedan politički konsultant Kremlja.

Kada je Covid stigao 2020. godine, plašeći se za sopstveno zdravlje, Putin se povukao iz svoje uobičajene rezidencije u predgrađu Moskve na udaljeno imanje u blizini Valdajskog jezera, 400 kilometara od prestonice, i u predsedničku letnju rezidenciju u Sočiju na Crnom moru.

Tamo je dugo proveo sa svojim starim prijateljem i medijskim mogulom Jurijem Kovalčukom, koji je bio u karantinu u blizini. Njih dvojica su teoretisali o zajedničkoj ideji obnovljene Velike Rusije. Drugi zvaničnici, uključujući portparola Peskova, uglavnom su razgovarali sa Putinom putem video veze.

U govoru u aprilu, šef CIA Bil Berns je rekao da se Putinov krug savetnika suzio i da u tako maloj kompaniji nije bilo korisno dovoditi u pitanje njegovu rasuđivanje ili gotovo mistično uverenje da mu je sudbina da povrati uticaj Rusije.

Sve veća paranoja

Glavni među njima bio je sekretar Saveta bezbednosti Patrušev, koji je radio sa Putinom dok su bili mladi oficiri KGB-a u Lenjingradu. SAD bi želele, rekao je Patrušev, da Rusija uopšte ne postoji.

Kako se krug sužavao, Putin je postajao sve paranoičniji, uveren da SAD stacioniraju nuklearno oružje u Ukrajini, rekli su američki zvaničnici upoznati sa tim. Gerasimov i Šojgu, koji su zadržali pristup Putinu, nisu imali uticaja da moderiraju njegove stavove.

U julu 2021, Putin je objavio istorijski esej od 6.917 reči o ukrajinskoj naciji, napisan u izolaciji u saradnji sa Kovalčukom.

Biznismen povezan sa Kremljom rekao je Putinu šta želi da čuje od Ukrajine. Viktor Medvedčuk, političar koji finansira Rusija, povezao se sa Putinom tako što je ruskog predsednika učinio kumom svojoj ćerki Dariji. h

Medvedčuk je godinama imao namensku liniju za kontakt sa predsednikom – telefon sa ruskim brojem i aplikaciju za bezbednosno pozivanje koju su Ukrajinci zvali Kremlivka, ističe Jurij Lucenko, bivši ukrajinski javni tužilac, koji je prisluškivao telefone ljudi povezanih sa Kremljom. u istrazi obaranja malezijskog aviona iznad Ukrajine 2014.

Medvedčuk je uveravao Putina da Ukrajinci sebe vide kao Ruse i da će okupatorske vojnike dočekati sa cvećem, izjavile su dve osobe bliske Kremlju. Medvedčuk, koji je uhapšen u Ukrajini, a zatim pušten u Rusiju u okviru razmene zatvorenika u septembru, nije bio dostupan za komentar.

U međuvremenu, FSB je manipulisao podacima ankete kako bi ubedio Putina da bi Ukrajinci dobrodošli ruskim vojnicima, kaže Aleksij Danilov, sekretar Saveta bezbednosti Ukrajine. Čini se da su neka istraživanja javnog mnjenja potpuno izmišljena, ustvrdio je Danilov.

Prema rečima bivšeg ruskog obaveštajca i osobe bliskog Ministarstvu odbrane, planiranje rata je više bila odgovornost FSB-a nego vojske. Ministarstvo je radilo normalno radno vreme u nedeljama koje su prethodile invaziji, sa malo osećaja hitnosti.

I posle neuspeha u osvajanju Kijeva, Šojgu je uveravao Putina da sve ide po planu

Putinov portparol Peskov, njegov ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, šef kancelarije Anton Vajno i šef unutrašnje politike Kirijenko nisu bili upoznati sa ratnim planovima.

Nakon 15 dana rata, kada je postalo jasno da je brzi napad na Kijev propao, Putin se namrštio u fotelji izvezenoj zlatom dok ga je ministar odbrane informisao o situaciji putem video veze na televizijskom sastanku. „Vladimire Vladimiroviču, sve ide po planu. O tome vas izveštavamo svaki dan“, rekao je Šojgu.