Volstrit skočio sedam odsto, tržišta jačaju i drugde u nadi da se virus smiruje

Broj novih slučajeva korona virusa opada u evropskim žarištima – Italiji i Španiji. Centar američke epidemije, Njujorku, takođe je izvestio da broj umrlih smrti već dva dana ne raste. Ti ohrabrujući nagoveštaju su bili dovoljni da indeks „S end P 500“ skoči na najveću vrednost za gotovo dve nedelje.

I tržišta u Evropi i Aziji porasla su gotovo toliko.

Još jedan znak da se ulagači osećaju manje pesimistično prema perspektivi ekonomije, jeste što kupuju obveznice. Tako je prinos na američke 10-godišnje obveznice porastao prvi put za četiri dana.

Investitori s nestrpljenjem čekaju znake da je stopa novih infekcija dostigla vrhunac, što bi dalo određenu jasnoću koliko će trajati recesija i koliko će biti duboka. Bez toga, tržišta nagađaju koliko dugo će preduzeća ostati zatvorena, kompanije otpuštati radnike, a letovi otkazani zbog mera za usporavanje brzine pandemije.

„S end P 500 „porastao je za 175,03 poena, ili 7,0 odsto, na 2.663,68, a skoro sve deonice koje čine taj indeks su poskupele.

Industrijski indeks „Dau Džons“ porastao je 1.627,46 bodova, ili 7,7 osto, na 22.679,99, a „Nasdak“ je porastao za 540,15, odnosno 7,3 odsto, na 7.913,24.

Najnoviji dobici verovatno neće dugo ostati jaki, s obzirom na to koliko je neizvesnosti s razvojem pandemije i koliko će štete naneti ekonomiji, rekla je Nela Ričhardson, investicioni strateg u kompaniji „Edvard Džons“.

Indeks „S end P 500“ je i dalje za više od 21 odsto niži od svog rekordnog stanja u februaru, ali gubici se usporavaju otkako je Vašington obećao ogromne iznose pomoći za podsticanje privrede.

U Japanu je premijer rekao da se priprema da najavi paket od 108 hiljada miljardi jena (jedna hiljada milijardi dolara) kako bi podstakao treću najveću svetsku ekonomiju. To bi bio najveći japanski paket pomoći za ekonomiju ikada do sada i gotovo dvostruko veći od očekivanog.

Japanska ekonomija je već buila u recesiji krajem prošle godine, pre no što je zbog pandemije privredu sveta pala u „veštačku komu“ u koju su je uvele zdravstvene vlasti.

Najava mamutske pomoći je gurnula japanski indeks „Nikei 225“ da poraste 4,2 odsto.

Drugde u Aziji, indeks „Kospi“ u Južnoj Koreji skočio je 3,9 odsto, a hongkonški „Hang Seng“ porastao je 2,2 procenta.

U Evropi je nemački DAKS porastao za 5,8 odsro, a francuski „CAC 40“ skočio 4,6 procenataa. Indeks „FTSE 100“ u Londonu porastao je 3,1 odsto.

Prinos na 10-godišnje državne obveznice SAD je sa 0,58 odsto u petak, porastao na 0,67 procenata. Prinosi rastu kada jačaju očekivanja investitora da će biti ekonomskog i rasta inflacije.

Cena sirova nafte je međutim opala, gubeći deo ogromnih dobitaka iz prethodne nedelje kada su porastala očekivanja da će Saudijska Arabija i Rusija možda smanjiti proizvodnju.

Potražnja za naftom opala je usled slabljenja ekonomije, a smanjenje proizvodnje pomoglo bi da cena ojača. Sastanak o tome OPEK-a, Rusije i drugih proizvođača, koji je prvobitno bio planiran za ponedeljak, navodno je odložen za četvrtak.

Referentna „Američka sirova nafta“ pala je za 2,26 dolara, ili 8,0 odsto, na 26,08 dolara za barel, posle porasta od skoro sedam dolara prošle nedelje. Ovu godinu je počela s cenom iznad 60 dolara po barelu. Sirova nafta tipa „Brent“, međunarodni standard, izgubio je u ponedeljak 1,06 dolara, ili 3.1 odsto, i spustila se na 33.05 dolara za barel.