„Rusi veruju caru Vladimiru“: Volter Klemens o tome zašto se javno mnjenje u Rusiji ne razlikuje od 19. veka

I dok država kontroliše većinu onoga što se govori ili objavljuje, radoznali umovi lako mogu pronaći alternativne izvore.

Ipak, velika slika ostaje ista, ukazuje u analizi za CEPA.org Volter Klemens, saradnik Dejvis centra za ruske i evroazijske studije Univerziteta Harvard i profesor političkih nauka na Univerzitetu u Bostonu, dodajući da se rusko javno mnjenje ne razlikuje mnogo od 19. veka.

Car je uvek u pravu i ne može ništa naškoditi. Kritike njegovog režima od strane ruskih disidenata i stranih kritičara mogu se i trebaju zanemariti.

Ovakvi rezultati proizilaze iz anketa Levada centra za javno mnjenje, osnovanog u Gorbačovljevo doba glasnosti.

Od prošle godine Centar radi nezavisno od Vlade i uvršten je u registar nekomercijalnih organizacija koje deluju kao „strani agenti“.

Njihovo junsko istraživanje je pokazalo da 54 odsto ispitanika obraća pažnju na događaje u Ukrajini, dok 46 odsto ne.

Grupa koja će najverovatnije biti regrutovana – muškarci od 18 do 30 godina – pokazala je najmanje interesovanja za rat. Nasuprot tome, oko 68 odsto Rusa starijih od 55 godina reklo je da pažljivo prati dešavanja u Ukrajini.

Ukupno 60 odsto Rusa koji se informišu sa televizije najviše je interesovalo Ukrajinu, dok više od polovine onih koji zavise od drugih izvora – društvenih medija, Telegrama ili Jutjuba – posvećuje malo pažnje tamošnjim događajima.

Na pitanje da li oni lično podržavaju ruski rat, više od tri četvrtine ispitanika – 77 odsto u junu 2024. su rekli Da. Samo 7 odsto se definitivno protivilo (što je manje u odnosu na 11 odsto u decembru 2022.)

Što se ljudi više oslanjaju na televiziju za indformisanje, to više cene Putina i njegov rat u Ukrajini.

Nalazi sugerišu da oni prihvataju njegov narativ o egzistencijalnoj borbi za rusku kulturu i vrednosti protiv zlonamernog zapadnog sveta.

Istraživači su pitali ljude kakva su osećanja izazvala vojna dejstva u Ukrajini.

Za 48 odsto to je bio ponos u Rusiji – rast od 10 poena u odnosu na septembar.

Istovremeno, 33 odsto je reklo da osećaju anksioznost i strah.

I dok je 14 odsto reklo da rat izaziva bes ili sramotu, ta brojka je u padu u odnosu na septembarskih 20 odsto.

Na pitanje da li Rusija treba da nastavi da se bori ili pregovara, 37 odsto se izjasnilo za nastzavak borbe, dok je 58 odsto želelo pregovore — u odnosu na niskih 45 odsto u maju 2023. Žene i mlađi ispitanici su skloniji pregovorima.

Ali 41 odsto kaže da je Rusija više zainteresovana za pregovore, a dvostruko više veruje da Ukrajina želi pregovore.

Anketa nije precizirala uslove pregovora, niti da se uslovi Kijeva veoma razlikuju od bilo čega što je Putin predložio.

Na primer, ispitanici nisu pitani da li bi insistirali na zadržavanju Krima i Donjecka.

Više od polovine ispitanika smatra da bi događaji u Ukrajini mogli dovesti do rata sa NATO-om, a tri četvrtine očekuje da bi takav rat uključivao nuklearno oružje.

Jedna trećina smatra da bi Rusija opravdano mogla da koristi svoje bojeve glave, dok polovina ispitanika kaže da ne bi.

Jasno je da dezinformacije Kremlja i pristrasnost ruskih medija utiču. Upitani ko je najodgovorniji za smrt i razaranja u Ukrajini, 65 odsto je okrivilo SAD i NATO — u odnosu na 57 odsto u periodu 2022-2023. Samo šest odsto pripisuje glavnu odgovornost Rusiji.

Međutim, postoji starosna podela. Samo 41 odsto mlađih Rusa krivi Zapad, u poređenju sa tri četvrtine onih koji imaju 55 i više godina.

Levada metodologija liči na onu koju su razvili Gallup i drugi američki anketari, ali ne može izbeći inhibicije autokratskog društva u kojem deluje i efekte koji mogu imati na odgovore.

Anketa je obavljena u 1.627 domova širom Ruske Federacije.