Vozovi puni vojnika stižu u Belorusiju, a sada je otkriveno koji je cilj akcije

Aleksandar Lukašenko dugo se izvlačio, ali sve lošiji položaj Rusije na bojištu traži i ekstremne i opasne mere, a to je da Belorusija pošalje svoje vojnike u akciju. To, naravno, uvodi rat u Ukrajini u novu dimenziju, dodatno ga širi i eskalira, ne preza od zločina i razaranja, ali i dovodi u stanje koje može zakomplikovati situaciju u samoj Belorusiji, pa i dovesti u pitanje opstanak na vlasti beloruskog diktatora, odanog Putinovog vazala.

Delikatna je to odluka, koja se već najavljivala odnosno odgađala nekoliko puta, ali sada su opet zatrubile ratne trube.

Beloruski nezavisni analitičar Aleksandar Alesin smatra da je halabuku podigao Putin u nadi da će Ukrajina morati povući deo snaga s jugoistočnog bojišta, gde Rusima ne ide baš dobro. Dosadašnje izbegavanje ulaska u otvoreni rat Lukašenko je opravdavao tvrdnjama da moraju čuvati leđa Rusiji, u slučaju NATO napada iz Poljske ili baltičkih država na Rusiju, te je često govorio: „Mi Ruse nećemo ostaviti na cedilu.“

Dizanje tenzija

Grigorij Nižnikov sa Instituta za međunarodne odnose u Helsinkiju kaže za Dojče vele da Putin sprema varijantu „otvaranja drugog fronta” ako mu zatreba i da će Beloruse držati u pripravnosti do kraja. Analitičar Pavel Latuško rekao je za televiziju Nastojašćeje vreme da se već obavlja određena priprema za opštu mobilizaciju u Belorusiji i da se „sređuje spisak“, a uvode se i radne obaveze u bolnicama i strateški važnim ustanovama i preduzećima. Latuško očekuje da bi to moglo da se realizuje za mesec-dva.

Grigorij Nižnikov kaže da su skoro svi beloruski generali proruski nastrojeni i da će više slušati Putina nego Lukašenka, čak i ako im naredi da ga svrgnu. Tvrdi da je nepoverenje obostrano, pa čak i Lukašenko sa sumnjom gleda na svoje generale.

Međutim, Putin treba da podiže tenzije da bi „razvukao” Ukrajince po ratištu, šalje svoje vojnike, uglavnom sveže mobilisane regrute bez opreme, da bi ih u jednom trenutku „iskoristio”. Naime, iz iskustva početka rata u Ukrajini znamo da stacioniranje tolikog broja vojnika u jednom pravcu teško može da traje „večno“ i da će se oni kad-tad pomeriti.

Držati pola miliona vojnika samo radi odvlačenja pažnje ili odvraćanja pažnje nije racionalno, posebno kada troškovi rata sve više pritiskaju Ruse, a da oni u jednom trenutku ne preduzmu akciju.

A ruski mediji, poput Vedomosti, nedavno su objavili da su samo u prvih sedam dana septembra devizne rezerve Rusije smanjene za više od sedam milijardi dolara. U Belorusiji postoje osnovna rusko-beloruska vojna naselja.

Rusi u Belorusiju šalju neobučene rezerviste nagurane u stočne vagone (navodno bi sa Belorusima brojali i do pola miliona vojnika u združenim regionalnim snagama tzv. Savezne države Rusije i Belorusije), čak i bez potrebnih vojne opreme i adekvatnog naoružanja.

Sama beloruska vojska je prilično slabo naoružana, uglavnom sa zastarelim sovjetskim naoružanjem, sofisticiranim ruskim oružjem uglavnom rukuju Rusi (raketni sistemi Iskander), a moral beloruskih vojnika je čak niži nego kod većine ruskih rezervista.

Balističke rakete

Lukašenko je najavio da će dopustiti Rusima da u Belorusiji instaliraju balističke rakete s nuklearnim punjenjem. Konačno, o tome se govorilo i na sastancima beloruskog Veća nacionalne sigurnosti, na kojima su generali otvoreno upozoravali da bi ulaskom u rat beloruska vojska vrlo brzo doživela slom, a onda se otvara pitanje kako obuzdati tinjajuće nezadovoljstvo stanovništva.

Ono je pacificirano dosadašnjim vrlo brutalnim merama i zastrašivanjem, ali ulaskom u rat, pribojavaju se u Minsku, mogla bi puknuti zadnja barijera straha i „frtutma“ bi započela.

A Lukašenkov se režim ionako drži samo na nasilju vojno-policijsko-medijskih struktura te uz pomoć Rusije – od finansijske (kažu da godišnje Lukašenkov opstanak Kremlja košta oko 100 milijardi dolara) do sigurnosne.

Doduše, uvek postoji mogućnost da će se i ovaj put izvući, te da je sve ovo tek predstava, jer će zbog tih ratnohuškačkih najava i pretnji, pretpostavljaju u Minsku i Moskvi, deo ukrajinskih snaga namenjenih za front na hersonskom ili donbaskom pravcu ipak morati preventivno ostati na severu, uz belorusku granicu, kako se tu ne bi otvorio mogući prostor ili oslabila obrana Kijeva, koji je oko 150 kilometara od Belorusije.

Kockarsko-šibicarski potez

Ruski su oficiri već dugo raspoređeni po beloruskim naseljima , tamošnjim KGB-om praktično upravlja Putinov FSB, a ruske propagandne perjanice uređuju i koordiniraju beloruske medije. Naime, Putin ne vjeruje u bezgraničnu lojalnost Belorusa.

Napokon, u ukrajinskoj vojsci već ratuje veliki broj Belorusa, a postoji i beloruska pukovnija, koji otvoreno najavljuju svoj trijumfalni povratak u Minsk na krilima pobede protiv Rusa.

Samozvani predsednik Lukašenko (njegovu pobedu na izborima 2020. godine priznala je samo Rusija i još nekoliko njenih neupućenih saveznika) već danima trubi o tome da Ukrajina priprema napad na Belorusiju, da se gomilaju snage uz granicu.

Bacanje Lukašenka u rat pokazuje i to da je Putin u sve većim problemima i svesno (ako je on uopšte više racionalan) ulazi u rizik tim kockarsko-šibicarskim potezom.

Naime, to je potez koji bi mu mogao zadati više briga i problema nego to kroz što prolazi na jugoistoku Ukrajine nakon uspešne protivofanzive ukrajinske vojske. Putin se odlučio za totalni rat, bezočan, brutalan i zločinački – pristao je na vapaje jastreba koji nakon ratnih neuspeha i napada na Kerčki (Krimski) most zahtevaju uporabu nuklearnog oružja te zadriglo viču: Vratimo Ukrajinu u srednji vek!

Movement of railway trains with military vehicles in Orsha, Belarus. pic.twitter.com/6yF33R5hHU

— Francesco Comito (@FrancescComito) October 11, 2022

Deo javnosti pozdravlja raketiranja i civilnih ciljeva u Ukrajini smatrajući da je Rusija konačno „pokazala zube“ i da sada sledi završni udarac.

Doduše, ovakav način ratovanja mnogi vojni analitičari smatraju očajničkim, pa i znakom slabosti. No, kreće li Bjelorusija u rat, to će na kraju odlučiti Putin, a ne Lukašenko.

Doduše, ne treba zaboraviti da je belorusko-ukrajinska granica klimatski i reljefno vrlo nepovoljna – uglavnom šumovita, puna gustiša, s velikim močvarnim površinama, s brojnim jezerima i meandrima, te je „najbolji“ trenutak za vođenje borbi na tom području – oštra zima, kada se tlo smrzne, jer u drugim okolnostima tamo vojna tehnika, a i pešadija, teško ima manevarskog prostora. No, rat se intenzivira i Putin je krenuo va bank.