Vreme je da optužimo Putina za silovanje: Advokatica Olena Temčenko o seksualnom nasilju u ratu u Ukrajini

Međutim, u Ženevskim konvencijama iz 1949. godine i njihovim Dodatnim protokolima, zabrana silovanja je uspostavljena direktno i indirektno, kroz zabranu mučenja i zlostavljanja tokom međunarodnih i unutrašnjih oružanih sukoba.

Uprkos jednoglasnom stavu svetske zajednice, uz osuđujuće presude u renomiranim slučajevima na Međunarodnom krivičnom sudu i razvoj krivične odgovornosti za takve zločine u nacionalnim sudovima, silovanje je i dalje deo sukoba 21. veka.

Masovna silovanja civilnog stanovništva koja su počinila ruska vojna lica postala su užasna realnost u protekloj godini invazije Ruske Federacije na Ukrajinu.

Nakon što su u Ukrajini oslobođene teritorije pod ruskom okupacijom, otkrivene su činjenice o silovanju civila od strane ruske vojske.

U Kijevskoj oblasti, u martu 2022. godine, dvojica ruskih vojnika ušla su u kuću jednog para, nekoliko puta silovali su 22-godišnju devojku, izvršili su akte seksualnog nasilja nad njenim mužem i primorili ih na seksualni odnos u njihovom prisustvu.

Jedan od vojnika je potom naterao četvorogodišnju ćerku para da ima oralni seks sa njim, što se smatra silovanjem.

U drugom selu, ruski vojnici su nasilno kidnapovali dve žene i ubili muškarca koji je pokušavao da zaštiti svoju suprugu.

Odveli su ih u jednu prostoriju gde su silovane i seksualno zlostavljane.

Ruski vojnici su 13. marta 2022. ušli u privatnu kuću u selu Mala Rohan, u oblasti Harkov.

Jedan od njih je, preteći oružjem, odveo ženu u susednu sobu, silovao je, primoravajući je na oralni seks uz pretnju da će joj ubiti dete.

Vojnik je više puta silovao ženu, sekao joj nožem po vratu i obrazu, tukao je po licu i odsecao joj pramenove kose.

Zabeležen je slučaj kada je osam ruskih vojnika silovalo muškarca koji je zaustavljen na kontrolnom punktu.

Svedoci su prijavili slučajeve u kojima su komandanti sami organizovali silovanje ili davali uputstva koja su implicirala da to odobravaju.

Tako su tokom privremene okupacije Kijevske oblasti trojica vojnih lica ušla u privatnu kuću.

Jedan od njih je bio komandir koji je ženi naredio da ih prati, objašnjavajući: „Naši momci su popili par pića, a sada žele da se opuste”.

Žena je silovana.

Gore navedeni, kao i drugi dokumentovani zločini ruskih vojnih lica, nose oznake silovanja kao ratnog zločina i zločina protiv čovečnosti, u skladu sa elementima koje Međunarodni krivični sud smatra zločinima, a koji sadrže tumačenje članova 7. i 8. Rimskog statuta.

Istovremeno, ruski komandanti nisu primenili disciplinske mere za sprečavanje zločina niti preduzeli mere za privođenje počinilaca pravdi.

Agencije za sprovođenje zakona Ukrajine istražuju sve otkrivene zločine.

Do 4. marta 2023. godine, Tužilaštvo Ukrajine zabeležilo je 171 slučaj seksualnog nasilja u vezi sa vojnim sukobom.

Najviše ih je u Hersonskoj i Kijevskoj oblasti.

Među žrtvama je 39 muškaraca i 13 maloletnika, među kojima je i dečak, dok su ostali žene.

Ali s obzirom na prirodu ovakvih zločina, može ih biti mnogo više. Prema braniteljima ljudskih prava, 90% takvih zločina nije prijavljeno. Kao što pokazuje svetska praksa, žrtve ovakvih zločina mogu odbiti da prijave i pomognu u istrazi zločina zbog društvene stigme.

Po našem mišljenju, ima osnova za privođenje pravdi najvišeg rukovodstva Rusije.

Međutim, rusko vojno i političko rukovodstvo poriče da je njegovo vojno osoblje počinilo seksualne zločine, uključujući silovanje.

Za krivično gonjenje vladinih zvaničnika Ruske Federacije, vojnih komandanata i direktnih izvršilaca silovanja kao ratnog zločina i zločina protiv čovečnosti, neophodno je pažljivo dokumentovati činjenice silovanja da bi se kasnije dostavile Međunarodnom krivičnom sudu.