Vreme jeftinog benzina se nastavlja

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Juče oko 14 sati laka američka nafta (WTI) koštala je 38,67 dolara za barel (minus 4,64 odsto u odnosu na prethodni dan), a nafta tipa brent 41,47 dolara za barel (minus 4,21 odsto).

Iran, značajan proizvođač nafte, nije poslao svog predstavnika na sastanak u Dohi na kome je učestvovalo 11 država članica OPEK i 7 država značajnih proizvođača nafte koje nisu članice te organizacije. Na sastanku nisu učestvovale ni SAD, Kanada i Norveška. Teheran nije ostavljao nikakvog mesta sumnji da se bilo kakvom zamrzavanju proizvodnje nafte neće pridružiti sve dok svoju proizvodnju ne podigne do predsankcionog nivoa, odnosno do 4 miliona barela dnevno. U februaru je Iran proizvodio tri miliona barela dnevno.

Na svetskom tržištu nafte već postoje dnevni viškovi od 1 do 2 miliona barela dnevno, što je udruženo sa slabom svetskom ekonomskom konjukturom od sredine 2014. godine do februara dovelo do pada cene nafte za 70 odsto. U februaru je barel nafte tipa brent koštao 27 dolara za barel, što je nivo najniži u poslednjih 12,5 godina. Ovakvim razvojem događaja posebno su pogođene države koje svoje budžete pune uglavnom prihodima od nafte kao što je u prvom redu Rusija, pa Venecuela, pa i Ekvador, koji je upravo pogodio snažan zemljotres sa još nesagledivim ljudskim i materijalnim štetama.

U subotu su, prema izjavi koju je ruskim medijima dao ruski ministar energetike Aleksandar Novak, Rusija, Saudijska Arabija, Katar i Venecuela utvrdili tekst sporazuma prema kome je eksploatacija nafte trebalo da bude do oktobra ove godine zamrznuta na nivou od januara. Dogovoreno je formiranje konsultacionog saveta na visokom nivou, koji bi činili predstavnici dve članice OPEK i dve države koje nisu članice te organizacije, a koji bi pratio situaciju na tržištu i realizaciju dogovora o zamrzavanju. U nedelju ujutro su se iznenada pojavili novi zahtevi Saudijske Arabije, rekao je Novak, što je, po njemu, s obzirom na rokove vrlo redak postupak pri međunarodnim pregovaranjima, a postavljeni uslovi „nisu sasvim korektni i u skladu sa ciljem“. Saudijska Arabija je najpre postavila uslov da se sporazumu priključi Iran, a zatim je zahtev proširila na sve članice OPEK, a onda i na Norvešku i Kolumbiju.

Mada je Novak izjavio da je propast pregovora negativan znak, ali da to neće imati značajnijih posledica po Rusiju, ruski budžet i rezervni fondovi su pod velikim pritiskom niske cene nafte.

Ruski ministar energetike je za ruske medije ocenio da bi cena barela nafte između 40 i 60 dolara za barel bila optimalna za formiranje budžeta i razvoj naftnog sektora, ali da je cena od 40 dolara za barel realna s obzirom na viškove ponude na tržištu. „Ta cena, verovatno, na današnji dan predstavlja pravičan nivo koji izražava interese proizvođača i potrošača. Kako će sada reagovati tržište, teško je reći“, izjavio je Novak.

Rusija očigledno pregovorima sasvim ne zatvara vrata pa se Novak nije obrušio na Saudijsku Arabiju, a još manje na Iran, ali je odrekao i posedovanje bilo kakvih saznanja da iza miniranja dogovora, koji je izgledao kao gotova stvar, stoje SAD. „Mi ne raspolažemo činjenicama koje potvrđuju to o čemu vi govorite“, odgovorio je Novak na pitanje ruskih novinara.

Ključni čovek Saudijske Arabije, princ naslednik i ministar odbrane Muhamed bin Salman izjavio je da njegova država može da ograniči eksploataciju nafte na 10,3 do 10,4 miliona barela dnevno, ali da Rijadu nisu neophodne visoke cene te sirovine za uspešan razvoj naftnog sektora. Jer, Saudijska Arabija može odmah da poveća eksploataciju na 11,5 miliona barela dnevno, a za narednih šest meseci da je podigne do 12,5 miliona dnevno. Saudijski princ je priznao da bi cena od 60-70 dolara za barel bila snažan podsticaj razvoju, ali da to ipak nije borba Saudijske Arabije. „To je stvar onih koji stradaju od niskih cena nafte.“

Bez Saudijske Arabije sporazum o zamrzavanju nivoa eksploatacije nafte već je bespredmetan, a kad su se Rijadu pridružile i druge države Persijskog zaliva – Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt i Katar – propast poduhvata je bila neizbežna.

Novi pregovori zakazani su za juni i cilj je da se prvo dogovore članice OPEK pa da se ostali pozovu da im se pridruže, ali ni tržišta ni neposredni učesnici nisu optimisti u pogledu izgleda da do nekog dogovora dođe.

Ziddojče cajtung nije u vlasništvu Goldman saksa

Minhenski dnevni list Ziddojče cajtung demantovao je tvrdnju ruskog predsednika Vladimira Putina da je član holdinga koji je u vlasništvu američke investicione banke Goldman saks. List je saopštio da sa Goldman saksom nema ni direktne ni indirektne vlasnike veze nego je 100 posto firma-kćerka izdavačke kuće Ziddojče ferlag čiji vlasnici su sa 81,25 odsto Zidvestdojče Medien Holding, a sa 18,75 odsto minhenska izdavačka kuća porodice Fridman.

Za vlasničku vezu sa Goldman saksom minhenski list, koji je prvi došao u posed „Panama pejpers“, optužio je ruski predsednik Vladimir Putin tokom direktne veze s ruskim građanima. Pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov priznao je da je njegovom krivicom ruski predsednik napravio grešku.

Kusturica: Zbog simpatija prema Rusiji izbačen iz Kana

Režiser Emir Kusturica izjavio je za rusku Nacionalnu službu novosti da ne tvrdi, ali pretpostavlja da njegov film „Na mlečnom putu“ sa Monikom Beluči u glavnoj ulozi nije primljen u konkurenciju Kanskog festivala zbog njegovih simpatija prema Rusiji, a ne zato što je prijavljen dan posle isteka roka. Režiser, koji tvrdi da prijavljivanje posle roka nikada nije bilo uzrok odbacivanja filma, Kanskom festivalu je u petak odgovorio na koncertu grupe The No Smoking Orchestra, koji je održan u Parizu, a koji je počeo ruskom himnom.