„Vrh američkog koplja“ ponovo u Evropi: Zbog čega su došli?

Ponovo su stigli u Evropu posle skoro 80 ​​godina, objavio je američki CBS nevs. Reč je o legendarnoj 101. vazdušno-desantnoj diviziji, Orlovima koji vrište, udarnoj jedinici iz prvog talasa operacije Overlord u Normandiji.

Vojnik Džejms Frensis Rajan takođe je nosio njihov amblem sa prepoznatljivom glavom orla na nadlaktici u filmu Stivena Spilberga.

„Orlovi koji vrište” u Vašingtonu dugo su nazivani „vrhom koplja” američke vojne sile. Reč je o njihovoj najmoćnijoj i taktički najmobilnijoj diviziji. Snage lake pešadije Screaming Eagles su obučene da stignu na bilo koje bojno polje u roku od nekoliko sati i budu spremne za borbu.

Vest da je 101. sleteo u Evropu prvi put posle Drugog svetskog rata i krvavih bitaka u Normandiji, Holandiji, Ardenima i Nemačkoj u jeku rastućih neprijateljstava između Rusije i NATO odjeknula je mnogo jače od Putinovih pretnji nuklearnim napadima.

Američki vojni izvori izvestili su da su „orlovi koji vrište“ – njih čak 4.700 stiglo iz baze u Fort Kembelu u Kentakiju – nedavno stacionirani u Rumuniji kako bi ojačali istočni bok NATO-a.

Komandanti su im rekli da su potpuno spremni da pređu granicu sa Ukrajinom ako se borbe zaoštre ili ako zemlja NATO-a bude napadnuta. Zamenik komandanta divizije, brigadni general Džon Lubas i pukovnik Edvin Mataides, doleteli su vojnim helikopterom Black Havk do same ivice teritorije NATO-a, koja je udaljena samo tri milje od rumunske granice sa Ukrajinom, piše Slobodna Dalmacija.

Dok Aleksandar Lukašenko i Vladimir Putin ponovo razmeštaju oko 9.000 vojnika, 170 borbenih tenkova i oko 200 transportera nedaleko od severa Ukrajine, signalizirajući time da borba za Kijev još nije završena, okupljanje američkih elitnih snaga na jugu Ukrajine kraj Ukrajine kaže da će ovaj „šah” Vašingtona i Kremlja i dalje biti komplikovana i prilično ravnopravna partija.

Prisustvo američke vojne elite značajno je i u kontekstu napredovanja ukrajinskih trupa u anektiranom regionu oko Hersona i ruskog masovnog povlačenja. Njihovo prisustvo snažno utiče na napore Rusije da zauzmu ukrajinske lučke gradove Nikolajev i Odesu: Rumunija, gde se nalazi 101. vazdušno-desantna divizija, veoma je blizu Hersona i lučkih gradova koje Kijev štiti.

Borbeni moto „Orlova koji vrišti“ je „Randezvu sa sudbinom“. Hiljade ih je stradalo u ratovima. Kao deo savezničkog iskrcavanja na Normandiju, oni su dan ranije, u noći uoči Dana D, padobranima bacili na neprijateljsku teritoriju.

U operaciji Market Garden, hiljade njih sletelo je padobranom i jedrilicom u neprijateljsku pozadinu u Holandiji da bi saveznicima obezbedilo mostobran za dalji prodor u Nemačku. Borili su se i u Vijetnamu, Zalivskom ratu, Avganistanu, Iraku, Siriji, Somaliji…

Neki od njihovih poznatijih članova, pored filmskog Džejmsa Frensisa Rajana, bili su legendarni gitarista Džimi Hendriks (sve dok nije uganuo skočni zglob tokom skoka padobranom), Džozef Bajerli, jedini Amerikanac koji se borio i u američkoj vojsci i u Crvenom armije, i Kolina Pauela, bivšeg američkog državnog sekretara.