Vrhovni sud SAD blokirao teksaški zakon o cenzuri na društvenim medijima

Pravna bitka u čijem je fokusu Prvi amandman Ustava SAD koji štiti slobodu govora postavlja i pitanje ravnoteže između prava društvenih medija da odlučuju o sadržaju na svojim platformama i prava slobode govora korisnika, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

Vrhovni sud blokirao je sprovođenje zakona o društvenim medijima u Teksasu koji je mogao da zabrani platformama kao što su Fejsbuk i Tviter da uklanjaju sadržaj koji uključuje dezinformacije i ekstremizam, ukazuje Fajnenšel tajms.

Naredbom koju je izdao 31. maja Vrhovni sud je zamrznuo takozvani zakon o cenzuri u Teksasu, poznat kao HB20, koji je, kako kažu republikanske pristalice zakona, pokušavao da zabrani velikim tehnološkim platformama da moderišu sadržaj na osnovu političkog gledišta korisnika.

Teksaški guverner Greg Abot tvrdio je da će zakon zaštititi slobodu govora i sprečiti utišavanje konzervativnih glasova, odražavajući stare žalbe bivšeg predsednika Donalda Trampa i njegovih saveznika na društvene mreže.

S pet glasova „za“ i četiri „protiv“, sudije su odlučile da zaustave zakon dok nekoliko tehnoloških grupa osporava njegovu ustavnost, tvrdeći da taj zakon predstavlja „napad bez presedana na uređivačku diskreciju“ platformi kao što su Fejsbuk, Tviter, Jutjub i Pinterest.

Tehnološke grupe i drugi kritičari zakona takođe su se žalili da bi zakon mogao da omogući da na platformama cvetaju dezinformacije, govor mržnje i ekstremizam.

Ovaj sudski postupak je, prema oceni britanskog lista, važan test koji bi mogao da oblikuje ravnotežu između prava društvenih medija da odlučuju o sadržaju koji žele na svojim platformama i prava govora pojedinačnih korisnika.

Posle odluke Vrhovnog suda o teksaškom zakonu, nastavlja se pravna bitka oko toga da li takve mere krše Prvi amandman koji štiti slobodu govora, piše Vašington post).

Pored Teksasa i Florida ima zakon za koji se tvrdilo da je neophodan u borbi protiv ućutkivanja konzervativnih stavova na društvenim mrežama. Međutim, žalbeni sud je 23. maja jednoglasno odlučio da veći deo zakona u Floridi krši Prvi amandman, presudivši da napori društvenih medija da uređuju sadržaj na svojim platformama predstavljaju govor koji vlada ne može da kontroliše.

I advokati koji su zastupali tehnološke kompanije na Vrhovnom sudu naveli su da „u ovim novim naporima država da regulišu globalni fenomen postoje ozbiljni problemi s Prvim amandmanom“.

„Dok pravosuđe oprezno razmatra ova važna pitanja, vlada ne bi trebalo da primorava platforme da šire najgnusniji govor koji se može zamisliti — kao što su manifesti belih supremasista, nacistički govori, ruska državna propaganda, poricanje holokausta i regrutovanje u terorističke organizacije“, naveli su zastupnici tehnoloških kompanija.

S druge strane, državni tužilac Teksasa Ken Pakston ukazao je da je Vrhovni sud naveo da su sajtovi društvenih mreža čuvari vrata digitalnih „modernih javnih trgova“ i da teksaški zakon ne krši Prvi amandman, već da štiti privatne kompanije od vladine regulacije govora. Budući da su društvene mreže „potomci telegrafskih i telefonskih kompanija“, njih bi trebalo tretirati kao prenosnike koji su predmet regulacija zbog suštinske priroda njihovih usluga, rekao je on.

Odgovor Vrhovnog suda na teksaški zakon, kako piše Vašington post, pomno su pratili kreatori politike koji žele da regulišu društvene medije, ali su dosad njihovi predlozi dolazili u sukob sa zaštitama slobode govora koje obezbeđuje Prvi amandman.

Postupak Vrhovnog suda tiče se važnog slučaja o Prvom amandmanu koji stavlja na test moć vlade u postavljanju pravila za govor na internetu, razotkrivajući tenzije između slobodnog izražavanja pojedinca i ustavnih prava na govor internet giganata, ocenjuje Volstrit džurnal.

Bez obzira na preliminarne odluke sudova, kako u slučaju Teksasa, tako i Floride, budućnost regulisanja govora na internetu je, ističe američki list, pitanje s kojim će Vrhovni sud verovatno morati dublje da se pozabavi u narednim mesecima ili godinama.

Slučaj zakona iz Teksasa došao je na Vrhovni sud pošto je prvo federalni okružni sudija u Ostinu prošlog decembra utvrdio da platforme društvenih medija imaju pravo po Prvom amandmanu da moderišu sadržaj na svojim platformama i izdao preliminarnu zabranu kojom je blokirao sprovođenje tog zakona. Apelacioni sud u Nju Orleansu je, međutim, 11. maja suspendovao postupak što je omogućilo Teksasu da počne da primenjuje propis dok se spor nastavlja.

Naredba Vrhovnog suda sada je poništila tu suspenziju, što znači da će teksaški zakon HB20 verovatno biti na čekanju još najmanje nekoliko meseci, navodi Volstrit džurnal, ukazujući da nalog suda nije presuda o legalnosti spornog zakona.