Američki Vrhovni sud juče je presudio da Donald Tramp ima apsolutni imunitet od krivičnog gonjenja za dela koja je počinio dok je bio predsednik države, a može da mu se sudi za dela koja je počino kada više nije bio predsednik.
Vrhovni sud je ovom odlukom ispunio želju bivšeg predsednika Donalda Trampa, time što je garantovao da njegovo krivično suđenje za pokušaj poništavanja predsedničkih izbora 2020. neće biti pokrenuto pre izbora 2024. u novembru, ukazuje CNN.
Takođe je predsednicima generalno dao definitivan „apsolutni imunitet“ od krivičnog gonjenja za suštinska službena dela i rekao je da bi predsednici trebalo da imaju imunitet za mnogo opširniju listu dela.
Po mišljenju većine koju čini šest konzervativnih sudija u sudu, odluka ne stavlja predsednike uopšte, a posebno Trampa, iznad zakona. Troje liberala među sudijama nisu se složila sa upozorenjem o tome kako će ovga odluka uticati na američku demokratiju.
Odluka ima kratkoročni rezultat odlaganja suđenja Trampu, dok sud u Vašingtonu razmatra za koje se kriminalne aktivnosti za koje je Tramp optužen može smatrati „neslužbenim“. Takođe ima dugoročni efekat postavljanja predsednika u drugačiji pravosudni sistem od drugih Amerikanaca.
Kakav je to novi imunitet?
Glavni sudija Džon Roberts to objašnjava: „Zaključujemo da prema našoj ustavnoj strukturi podeljenih ovlašćenja, priroda predsedničke vlasti zahteva da bivši predsednik ima određeni imunitet od krivičnog gonjenja za službena dela tokom svog mandata.
Barem u pogledu predsednikovog vršenja njegovih osnovnih ustavnih ovlašćenja, ovaj imunitet mora biti apsolutan.
Što se tiče njegovih preostalih službenih radnji, on takođe ima pravo na imunitet. U trenutnoj fazi postupka u ovom predmetu, međutim, ne moramo i ne odlučujemo da li taj imunitet mora biti apsolutan, ili je umesto toga dovoljan pretpostavljeni imunitet“.
Zašto je predsedniku potreban ovaj imunitet?
Zato da može da deluje hrabro kao predsednik i da preduzme akcije bez straha da će mu kasnije krivično gonjenje pomutiti presudu, navodi sud.
„Potencijalna krivična odgovornost i naročita javna sramota koja se vezuje za krivični postupak, očigledno je veća verovatnoća da će iskriviti donošenje odluka predsednika nego potencijalno plaćanje građanske štete.
Oklevanje da neustrašivo i pošteno obavlja dužnosti što bi moglo da nastane kada predsednik donosi odluke pod ‘zaštitom potencijalnog krivičnog gonjenja’, podiže ‘jedinstvene rizike za efikasno funkcionisanje vlade'“.
Šta u Ustavu piše o posebnom imunitetu predsednika?
Ništa. Ali to nije problem, kaže sudija Roberts.
Istina, u Ustavu nema „klauzule o predsedničkom imunitetu“. Ali ne postoji ni „klauzula o razdvajanju vlasti“.
Ipak, ta doktrina je nesumnjivo urezana u tekst Ustava sa tri člana koji razdvajaju vlasti i daju izvršnu vlast isključivo predsedniku.
Koliko daleko seže ovaj imunitet?
Prema sudu, predsednik dobija „barem pretpostavljeni imunitet“ čak i za dela „unutar spoljašnjeg perimetra njegove službene odgovornosti“.
Ali treba pažljivo dodati da on ne dobija imunitet za „neslužbene radnje“ – i uprkos širokom dometu imuniteta, sud tvrdi da su predsednici i dalje odgovorni.
Predsednik ne uživa imunitet za svoja neslužbena dela, a nije sve što predsednik radi službeno. Predsednik nije iznad zakona. Ali Kongres ne sme da kriminalizuje ponašanje predsednika u izvršavanju odgovornosti izvršne vlasti prema Ustavu.
Tramp dobio više nego što se očekivalo
U nekoliko ključnih aspekata, Tramp je dobio ono što je želeo – i više.
Za početak, Vrhovni sud je presudio da za „osnovnu“ predsedničku aktivnost Tramp ima apsolutni imunitet koji je tražio.
Većina je rekla da su Trampovi razgovori sa Ministarstvom pravde i njegovi napori da privuče zvaničnike svojim težnjama da poništi rezultate izbora – bili pokriveni apsolutnim imunitetom.
Što se tiče drugih zvaničnih radnji i rutinskih ovlašćenja predsednika, sud je rekao da postoji barem određeni imunitet i da je u velikoj meri prebacio na niže sudove da to reše. To je proces koji može potrajati nedeljama ili čak mesecima.
Možda je još važnije, većina je jasno stavila do znanja da se službena dela uopšte ne mogu smatrati dokazom u potencijalnom suđenju.
Roberts je takođe napisao da niži sudovi možda neće uzeti u obzir motiv bivšeg predsednika, što bi moglo dozvoliti Trampovim advokatima da tvrde da on uopšte nije pokušavao da poništi izbore u svoju korist.
Šta je sledeće u federalnom slučaju protiv Trampa?
Pošto sudije daju nižim sudovima neke ograničene smernice, sledeći koraci će verovatno biti više saslušanja, pismenih argumenata, pa čak i postupaka sa svedočenjem svedoka i debatama o dokazima pred američkom okružnom sudijom Tanjom Čutkan u Vašingtonu, piše CNN.
To će verovatno uslediti u danima nakon što Vrhovni sud zvanično preda mišljenje saveznim sudovima u Vašingtonu. Mehanizam za vraćanje predmeta obično traje oko mesec dana, ali bi viši sud mogao da deluje brže.
Kada Čutkan reši pravne probleme, moguće je da bi više žalbi na njene preliminarne odluke moglo ponovo da stavi slučaj na čekanje – dodajući značajno odlaganje.
Trojica liberalnih sudija su sa dva pisana neslaganja kritikovala mišljenje većine kao užasnu uvredu dugotrajnog principa nacije da niko nije iznad zakona.
Taj princip, napisala je sudija Sonja Sotomajor, uklonjen je presudom koja znači da je u „svakoj upotrebi službene moći predsednik sada kralj iznad zakona“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.