Vrtoglavi uspon „azijskog Balkana“

Odnedavno, međutim, u državama u razvoju sve češće se mogu čuti kritička mišljenja na račun EU, koja ima nudi tek po koju korisnu lekciju. Nasuprot tome, sve značajniju poziciju na globalnoj sceni zauzima druga najuspešnija regionalna organizacija – Udruženje zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN), koju su, 8. avgusta 1967, osnovali Indonezija, Malezija, Filipini, Singapur i Tajland sa ciljem da ubrzaju ekonomski i društveni razvoj tog područja. U međuvremenu, ASEAN se razvio a pridruženjem Bruneja, Vijetnama, Laosa, Mjanmara i Kambodže postao desetočlana zajednica locirana u centru Azije, na čvorištu Pacifika i Indijskog okeana, sa povšinom od oko 4,5 miliona kvadratnih kilometara. Procnjuje se da je 2017. državama članicama te asocijacije živelo više od 643 miliona ljudi. Kada je ASEAN osnovan, male nade polagane u opstanak te integracije u Jugoistočnoj Aziji koju je britanski istoričar Karl Alfred Fišer nazvao Balkanom Azije. No, ASEAN ne samo da je preživeo, već je postao uspešna asocijacija koja je sada usredsređena na unapređenje privrednog razvoja i ekonomske saradnje.

Prema najnovijim podacima Međunarodnog monetarnog fonda ukupan bruto domaći proizvod zemalja ASEAN u 2017. godini premašio je 2,73 biliona dolara što je tu zajednicu pozicioniralo ispred Velike Britanije (2,63 biliona dolara) i Indije sa BDP od 2,61 biliona. ASEAN je treća najveća privreda Azije i šesta najveća ekonomija na svetu. Sa prosečnom godišnjom stopom ekonomskog rasta od šest odsto ASEAN predstavlja jednu od najuspešnijih ekonomskih priča. Poređenja radi, privreda ondašnje Evropske ekonomske zajednice (EEZ) je, 1967. godine, bila 28 puta veća nego zemalja osnivača ASEAN. Danas, uz značajan privredni rast i uvećanje članstva u obe integracije, bruto domaći proizvod EU veći je 6,5 puta. I BDP Sjedinjinh Država u početku je bio 36 puta veći a sada tek sedam puta. Na godišnjem zasedanju (prošle nedelje) ministara spoljnih poslova članica ASEAN, premijer Singapura, inače predsedavajućeg ovog četvorodnevnog skupa, Li Sijen Lung istakao je da je saradnja grupacije značajno proširena i produbljena. On je ukazao na procene bržeg ekonomskog napretka, s obzirom na to da se neke države, poput Vijetnama i Filipina, mogu pohvaliti visokim stopama rasta (prema prošlogodišnjim prognozama Fokus ikonomiks, rast ASEAN je u 2017. dostigao petogodišnji maksimum od 5,2 odsto).

Do brzog rasta delimično je došlo zahvaljujući demografskoj „dividendi“, imajući u vidu da države okupljene u toj zajednici poseduju treću najbrojniju radnu snagu, manju od Narodne Republike Kine i Indije, ali veću od EU i SAD. Polovina stanovništva ASEAN mlađa je od 30 godina, a stručnjaci procenjuju da region ima velike mogućnosti za rast narednih 20 do 30 godina – projektovani prosečni godišnji rast BDP u periodu od 2016. do 2020. iznosi 5,2 odsto. Procenjuje se da bi do 2030, zajednički BDP mogao da bude upetostručen, premašujući 10 biliona dolara, dok bi integracija postala četvrto najveće tržište u svetu. ASEAN, takođe, veoma aktivno sarađuje sa spoljnim partnerima. Na snazi su sporazumi o zoni slobodne trgovine ASEAN i drugih velikih ekonomija poput Kine, Indije, Japana i Južne Koreje, kao i Australije i Novog Zelanda. Upućeni tvrde da ni jedna druga regionalna organizacija nije toliko učinila na unapređenju uslova života stotine miliona ljudi koji žive u tom regionu. U vremeenu kada globalizacija i tehnološki napredak približavaju nekada udaljene civilizacije, ASEAN predstavlja živu laboratoriju koja dokazuje da se sukob civilizacija može izbeći.Transformacijom jednog od, konfliktima rastrzanog i glađu pogođenog, regiona tokom šezdesetih godina prošlog veka, ASEAN je na delu pokazao da su čuda moguća. Zbog toga ova asocijacija može da posluži kao „svetionik“ drugim delovima sveta.

Suficit u trgovinskoj razmeni sa Srbijom

Prema podacima Privredne komore Srbije za 2017. godinu, države članice ASEAN su iz Srbije uvezle robu vrednu više od 101, 7 miliona dolara, dok je izvoz iz tog regiona zabeležio vrtoglavi rast sa 24, 2 miliona (u 2016. godini) na 224 miliona dolara. Srbija je tako, posle suficita od 57,8 miliona dolara u 2016, registrovala deficit od oko 122 miliona. Najviše izvozimo duvan i prerađevine od duvana, zatim oružje i municiju, mehaničke aparate… dok u uvozu dominiraju električna oprema mehanički aparati, obuća, čarape, kafa, čaj, začini. ASEAN je treći po veličini trgovinski partner EU, posle SAD i Kine, sa više od 227,3 milijardi evra trgovinske razmene roba i usluga, dok je EU drugi najveći trgovinski partner ASEAN (posle Kine), sa oko 13 odsto trgovinske razmene grupacije u Jugoistočnoj Aziji. Evropska unija je najveći investitor u zemljama ASEAN – 2016, u države članice te grupacije slilo se više od 263 milijarde dolara stranih direktnih investicija.