„Vruć krompir“: Ukrajinski zakon o mobilizaciji unosi razdor između predsednika i oružanih snaga

Sada, dve godine kasnije, usled užasnih rovovskih borbi, bez napretka na bojnom polju, i sa desetinama hiljada mrtvih ili ranjenih vojnika, entuzijazam prijavljivanja u vojsku očigledno opada, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

Nedostatak novih regruta predstavlja ozbiljnu opasnost za ratne napore Ukrajine, jer Rusija, koja ima preko tri puta veću populaciju, nastavlja da u borbu šalje ljude, uključujući i osuđenike, uprkos rastućim gubicima u ljudstvu.

Kijev je predložio da se taj problem reši snižavanjem starosne granice za nove vojnike i obuzdavanjem izbegavanja mobilizacije. Ipak, zvaničnici se plaše reakcije i oklevaju da javno brane mere, pokušavajući umesto toga da prebace teret na vojsku, kažu stručnjaci i parlamentarci.

Božićno iznenađenje

Na Božić, uveče, ukrajinska vlada je predala dugo očekivani predlog zakona o mobilizaciji u parlament, što je izazvalo prezir nekih opozicijskih poslanika.

Poslanica stranke Holos, Solomia Bobrovska rekla je u intervjuu za Ukrajinski servis RSE 27. decembra da je taj tajming osmišljen kako bi se osiguralo da „niko ne primeti“, kao i da je reč o „boljševičkoj“ taktici. Ona je takođe kritikovala elemente zakona.

Zakon o mobilizaciji predat je u ime premijera Denisa Šmihala i ministra odbrane Rustema Umerova a ne predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, koji je vrhovni komandant. Neki eksperti su to videli kao znak da se predsednik plaši da bi njegova velika popularnost mogla da trpi.

„Predsednik se nije ponašao kao državnik, koji bi trebalo da izađe i počne da preuzima odgovornost i objasni zašto je to (zakon) potrebno“, rekao je za RSE advokat i aktivista Henadi Druženko.

Druzenko je kazao da je vlada možda dodelila zadatak da preda zakon i da preuzme na sebe nezadovoljstvo javnosti jer je poverenje u nju već nisko i neće padati dalje. Prema anketi Kijevskog Internacionalnog Instituta za Sociologiju (KIIS), svega 26 odsto Ukrajinaca izražava poverenje vladi, u poređenju sa njih 52 odsto u decembru 2022.

Popularnost Zelenskog je naglo porasla nakon ruske invazije, nakon što je odbio da pobegne iz Kijeva čak i kada su ruske specijalne snage stigle do ruba glavnog grada. Popularnost mu je osnažena uspehom Ukrajine u odvraćanju ruskih snaga krajem 2022. godine, što je podstaklo 84 posto Ukrajinaca da kažu da mu veruju, prema KIIS-u. Međutim, došlo je do pada na 62 odsto budući da se rat odvija bez ikakvog kraja na vidiku.

Iako i dalje visoko, postepeni pad u poverenju mogao bi da predstavja probleme Zelenskom, ako bude tražio ponovno biranje. Ukrajina je trebalo da održi predsedničke izbore ovog proljeća, ali će oni biti odloženi zbog vanrednog stanja koje je uvedeno sa ruskom invazijom.

Tokom konferencije za medije 19. decembra, nekoliko dana nakon što je zakon o mobilizaciji predat, Zelenski je rekao da je vojno vođstvo Ukrajine predložilo upošljavanje dodatnih 500 hiljada vojnika, dodajući da je želio objašnjenje za tako obiman zahtev.

Nekoliko dana kasnije, načelnik Generalštaba Valerij Zalužnji rekao je medijima da mu je potrebno više ljudi kako bi oslobodio one koji se bore već duže vreme, kao i kako bi nadoknadili očekivane gubitke u narednoj godini.

Kazao je da se Generalštab konsultovao sa Ministarstvom odbrane oko zakona, ali da je finalna verzija produkt rada vlade budući da vojska nema zakonodavnu moć.

Druzenko je predvidio da će predsednička administracija i vojska međusobno prebacivati odgovornost za zakon „kao vrući krompir“.

Poslanica opozicionog bloka Evropska solidarnost Irina Fric je, u intervjuu za RSE takođe je sugerisala da Zelenski pokušava da se distancira od zakona kako bi zaštitio svoju popularnost.

Prvi zamenik predsednika parlamenta i bivši šef stranke Sluga naroda, Oleksandr Kornijenko, odbacio je ideju da Zelenski pokušava da izbjegne odgovornost, dodajući da je zakon zajednički rezultat rada sa vojskom.

Uprkos tome, Zelenski se klonio odgovornosti za zakon o mobilizaciji, rekavši 26. decembra da je „jedino ispravno“ da poslanici i vojska odluče o broju vojnika i drugim potrebama za sledeću godinu i da to učine na otvorenim raspravama. Rekao je da će njegov kabinet „čekati konačni tekst zakona“.

Zakon i mere mobilzacije

Zakon o mobilizaciji smanjuje starosnu granicu vojnih regruta sa 27 na 25 godina, ukida isključenja iz službe za građane s manjim invaliditetom, legalizuje digitalna obaveštenja o mobilizaciji i ograničava mogućnosti osoba koje izbjegavaju mobilizaciju da obavljaju transakcije poput kupovine ili prodaje imovine. Takođe, stavlja veću odgovornost za mobilizaciju na lokalne vlasti.

Eksperti kažu da bi lokalni zvaničnici mogli da odugovlače sa sprovođenjem takođe zbog straha od udara na njihovu popularnost. U međuvremenu, ministar digitalne transformacije Mihajlo Fedorov požurio je da objavi da se vladina aplikacija Diia, koju su pokrenuli pod njegovim vođstvom i koju su preuzeli milioni Ukrajinaca, neće koristiti za slanje poziva za vojni rok.

Opozicioni poslanici kritikovali su mnoge aspekte zakona, poput restrikcija finansijskih transakcija vojnim dezerterima, a mnogi parlamentarci očekuju da će finalna verzija zakona izgledati drugačije.

Očekuje se da će se prvo čitanje održati prije 14. januara. Neki eksperti kažu da bi zakon mogao da bude usvojen već krajem mjeseca.

Ukrajina je mnogim muškarcima od 18 do 60 godina zabranila da napuste zemlju, iako neki i dalje to rade, potplaćujući graničare i druge javne službenike. Neki izbegavaju pozive za vojsku zdravstvenim ispričnicama i izuzimanjem koje se mogu kupiti, dok drugi ignorišu pozive za vojnu službu.

Borba za regrutaciju ukrajinskih muškaraca podstakla je policiju da sa ulica „kupi“ one koji izbjegavaju mobilizaciju, a te scene, kada postanu viralne na društvenim mrežama, izazivaju reakciju protiv vlasti.

Iako je jedna trećina Ukrajinaca rekla da su spremni da uzmu oružje i da brane svoju zemlju, prema anketi, direktor Instituta za sociologiju i Akademiju nauka Ukrajine Jevhen Holovaha, rekao je za RSE da ljudi mogu reagovati drugačije ako dobiju poziv za regrutaciju.

Rekao je da je pesimizam porastao među Ukrajincima u posljednjih nekoliko mjeseci nakon slabih rezultata ljetne ofanzive. Holovaha je rekao da su zvaničnici i mediji u javnosti stvorili očekivanja o uspjehu koja su bila nerealna.

Istovremeno, prema njegovim riječima, broj ljudi koj su voljni da služe vojsku bio bi veći kada bi se proces regrutacije činio poštenim i jasnim. Holovaha je kazao da ljudi žele da znaju zašto su moblisani, koliko dugo će morati da služe vojni rok, koliko će zarađivati, koliko će primati njihove porodice i što će se dogoditi kada se vrate.

„Ljudima je dosta nesigurnosti“, rekao je Holovaha. „I ti stresovi, i te bolesti, fizičke i psihičke, najčešće proizlaze iz života u neizvjesnosti.“

Desetine supruga i majki boraca u nekoliko navrata je izašlo na ulice ranije ove godine u rijetkim ratnim protestima tražeći demobilizaciju svojih voljenih i regrutaciju novih muškaraca. Javni protesti su zabranjeni usljed vanrednog stanja uvedenog nakon ruske invazije.

Zelenski je pokušao da odgovori na neke od zabrinutosti javnosti oko mobilizacije. Ranije ove godine otpustio je čelnike regionalnih kancelarija za regrutaciju zbog optužbi za korupciju. Takođe je rekao da želi da vodi plan Glavnog stožera za demobilizaciju.

Holovaha je rekla da Zelenski nastupa oprezno jer je u „veoma teškoj situaciji“.

Tenzije

Debata oko zakona i oko toga ko preuzima odgovornost za njega mogla bi dodatno da pogorša navodno napet odnos između Zelenskog i Zalužnjog.

Vojni lider rekao je u novembru magazinu The Economist da je rat došao do pat pozicije, a negova oštra ocjena potkopala je optimističniji pogled predsedničke administracije na napredak Ukrajine i zakomplikovala napore da se osigura vojna pomoć Sjedinjenih Američkih Država.

Zelenski je odmah odbacio to gledište na rat, dok su članovi njegove administracije upozorili vojsku da ne iznosi takve javne komentare.

Zamenica šefa parlamentarnog Odbora za obranu i članica stranke Zelenskog, Mariana Bezuhla prošlog je meseca javno kritikovala Zalužnjog jer navodno nije predstavio ratni plan za 2024., a pokrenula je i sumnju o njegovoj smeni, što su neki shvatili kao poruku uprave.

Direktor istraživanja u Ilko Kučeriv Fondaciji za demokratske inicijative, Oleksi Haran rekao je za RSE da bi se otpuštanje Zalužnjog obrušilo na administraciju jer vojni lider uživa veću popularnost od predsjednika države.

Holovaha je rekla da Ukrajinci povezuju pobede svoje nacije sa Zalužnjiem, kao i da bi bilo teško da Zelenski ubedi javnost u suprotno.

Haran je rekao da bi otpuštanje Zalužnjija bio „promašaj, pre svega za Zelenskog“.